Kako je kandidat koji nije kandidat postao kandidat. I kakve su reakcije

Autor: Danijel Apro, Izvor: Cenzolovka

Između dva postupka izbora za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) – onog propalog i ovog koji ne obećava mnogo – članica starog, rasformiranog sastava pronašla je način da zavrti novu, bizarnu epizodu u već odavno mučnom serijalu.

Situacija nije lako objašnjiva.

Za početak: Srbija nema REM. Od novembra prošle godine.

Sedam meseci najmasovnijih studentskih i građanskih protesta u 21. stoleću (plus: pad Vlade, polarizacija javnosti, lavina lažnih vesti u domaćim medijima, tako te fine stvari) zemlja je bez tela koje se bavi radijskim i TV stanicama.

Jasno, i kada je REM radio u punom kapacitetu, bilo je to s mnogo muke. Uz prstohvat loše namere.

I onda je došao jun. Doneo je tropske vrućine i jedan nestvaran članak.

U autorskom tekstu na RT Balkan bivša članica Saveta REM-a, napamet i lažno, pokušala je da diskredituje osobu koja, kaže, želi da postane deo novog saziva.

S tim što ta osoba to – ne želi. Nije je to zanimalo i nije se kandidovala. Nikad.

Tekst je u međuvremenu povučen. Doduše, na izvornom sajtu. I dalje kruži bespućima zajedničkog virtuelnog prostora.

U takvom kontekstu Cenzolovka pokušava da odgovori na sedam pitanja o kandidatu koji to nije i (nadajmo se) pomogne onima koji bi želeli da pojme šta se to – dođavola – događa s REM-om.

I: Ko je kandidat koji nije kandidat?

Zove se tako jednostavno: Bojan Cvejić.

Osoba poznata u ovdašnjem novinarskom svetu.

„Kolege iz redakcije Danasa, u kojoj je počeo svoju novinarsku karijeru, Bojana Cvejića pamte kao novinara koji je dobio Vladu Srbije na sudu“, piše ovaj list 29. maja.

Povod je priznanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i agencije Beta za medijsku pismenost.

Pošto internet pamti, a on nije imao gde da demantuje, Bojan Cvejić će ostati zabeležen kao kandidat za Savet REM-a, iako mu to nije palo na pamet. Ostaće i zapamćeno i na kakve su bizarnosti spremni oni koji nastoje da diskredituju kandidate za REM

Cvejić je nagrađen za rad „Crna hronika i etika u štampi u Srbiji pre 100 godina i danas“, koji, prema mišljenju žirija, „otvara važna pitanja i poziva na razmišljanje o spremnosti savremenih novinara i urednika da poštuju etičke norme u praksi“.

Cvejić je i laureat nagrade „Laza Kostić“ Udruženja novinara Srbije (UNS).

Zastupa stav da medijsku scenu u Srbiji „karakterišu veliki stepen neprofesionalizma, neetičnosti i senzacionalizma“, a da se tek „mali broj njih trudi da radi profesionalno“.

Posle talasa pretnji novinarima Danasa, izjavio je da su oni „posledica javnog narativa najviših predstavnika vlasti u Srbiji“. Onih koji „konstantno i svakodnevno vode kampanju protiv kritički nastrojenih medija“.

Da se ovakav tip ne bi našao na funkciji – za koju, je l, nije ni bio zainteresovan – pojavio se sporni tekst. Iz predostrožnosti.

„Oni koji prate medije pamte nešto manje romantičnu stranu Cvejićeve radne biografije“, piše u (delimično) uklonjenom napisu.

Bez dokaza se spekuliše da se Cvejić u Savetu za štampu „uklopio u harmoničan rad članova u kojem su preovladavali dvostruki aršini i nedostatak jasnih kriterijuma“.

Tamo je, iščitava se iz teksta, radio za mračne interese moćnog Danasa, pa je „omiljeni list druge Srbije uspešno izbegavao kazne, čak i onda kada bi falsifikovao istinu“.

Sve to jer su se „pravila novinarskog kodeksa zaboravljala kada bi na sednicu stigli gresi bratskih medija“.

II: Kako je kandidat koji nije kandidat postao kandidat?

Bez svog znanja, kaže.

„Javile su mi se kolege. Pitale su me – ‘otkud ti’? A ja, mislim, ne znam šta da kažem. Nekoliko njih poslalo mi je link s tim tekstom, iznenadili su se. Onda sam se i ja iznenadio. I to prilično“, priča Cvejić za Cenzolovku.

U članku koji su mu prijatelji prosledili doslovno piše: Danas je „ovih dana počeo tihu kampanju za svog bivšeg novinara“. Navodno, „među novinarima-kandidatima je i Bojan Cvejić, nekadašnji urednik Danasovog onlajn izdanja“.

On to – ako dosad nekom nije jasno – prosto nije.

Ali kako izgleda ta kampanja? Beogradski dnevni list, kažu, novinaru posvećuje celu rubriku „gde podsećaju da je Cvejić pre deset godina pobedio Vladu na sudu u upornom traženju odgovora na pitanje koliko je novih radnika zaposleno u državnoj službi uprkos zabrani zapošljavanja“.

Da je postao kandidat, Cvejić, dakle, saznaje iz medija (dakako, ne onih koji su započeli „tihu kampanju“, već onih koji pokušavaju da ga diskredituju).

Na pitanje Cenzolovke kako objašnjava pojavu da građani iz (režimu naklonjenih) medija saznavaju šta im se događa u životu – na primer, da te tabloidi informišu o postupku u kojem učestvuješ, pre policije ili tužilaštva – Cvejić odgovara da je „vrlo čest trend u medijima koji imaju crnu hroniku“. Tabloidi, kako kaže, „nažalost, krše sve etičke i profesionalne standarde“.

„U tom smislu što se utrkuju ko će više i ko će prvi da objavi detalje o nekoj nesreći ili tragediji. Imali smo slučaj pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu“, podseća Cvejić.

„Trkali su se ko će ‘ekskluzivno’ da objavi imena nastradalih tog dana. Uopšte nisu razmišljali da li su porodica, prijatelji ili bliski ljudi obavešteni. Da li postoji velika mogućnost da će to saznati iz medija i da će biti šokirani.“

III: Šta piše u uklonjenom tekstu?

Svašta.

Napisala ga je Višnja Aranđelović, novinarka koja je i sama bila članica Saveta REM-a od februara 2020. do novembra 2024. godine.

Aranđelović se ne-baš-tako-redovno obraća u listu Politika, za koji piše od 2008.

Tamo se raduje kako je „naša zemlja za desetak godina na polju digitalizacije napredovala od pionira do lidera u regionu“.

Takođe, ona se protivi zlu u vidu „tate koji ostaje sa bebom kod kuće i pere veš, dok majka odlazi u grad“. Sve to u reklamama (?!).

Narod brani od pevača na Evroviziji „koji za sebe ne može da kaže da li je žena ili je muškarac“.

Ljuti je „mogućnost da tajni agent 007 bude žena“.

U tekstu o REM-u objavljenom na RT Balkan izbore za to telo naziva „konklavom“, a poziciju koju je sama zauzimala (članstvo u Savetu) naziva sedenjem u „svetoj regulatornoj stolici“.

Govori se dalje o „istoriji novinarskog beščašća“. Na ovoj „ratnoj liniji rovovskog nadmetanja“, kako se ocenjuje, „sve što miriše na princip izaziva alergijsku reakciju“.

U nastavku crkvenih aluzija, dodaje se da je „REM jednog patrijarha već iznedrio“, misleći na vladiku Porfirija, patrijarha Srpske pravoslavne crkve.

Kandidati za Savet REM-a zasad nisu isticali slične ambicije.

IV: Da li je tekst zaista uklonjen?

Delimično.

Izvorno je objavljen na portalu RT Balkan. Tamo ga više nema i to nije sporno.

„Pisao sam demanti. Hteo sam da ga pošaljem redakciji, međutim, u trenutku kad sam već završio i želeo da proverim samo još jednom neke detalje, šta tačno piše, video sam da teksta više nema. Na kraju sam odustao od toga da bilo šta šaljem“, priča Cvejić.

U četvrtak je stigla i ispravka.

„Na portalu RT Balkan grubom omaškom objavljena je informacija da je Bojan Cvejić kandidat za člana REM-a, što ne odgovara istini. Ovom prilikom izvinjavamo se Bojanu Cvejiću i našim čitaocima“, navodi redakcija RT Balkan.

I šta piše u uklonjenom tekstu? Svašta.

Ali tu nije kraj. Internet je čudna zverka.

Tekst se ubrzo našao na raznim adresama, između ostalog na veb stranici UNS-a. Cvejić je reagovao i sa tog mesta je tekst uklonjen.

Ali ne sasvim. Istina, na naslovnoj strani ga nema. Ni pretraga na sajtu neće pokazati taj rezultat. Ali ako se prave reči unesu u internet pretraživač (Google), članak će se pojaviti i bez problema biti dostupan na sajtu UNS-a.

Verovatno je nemoguće ući u trag svim portalima koji su preneli izvorni tekst. Iako sadrži lažne elemente, dostupan je. Postoji čitava mreža manje ili više posećenih portala koji nekritički prenose sadržaj RT Balkan, bez ikakve provere i intervencije.

Dakle, jednom kandidat – uvek kandidat.

V: Kakve su reakcije na kandidaturu koje nema?

Pomešane.

„Šta je najluđe – Bojan Cvejić uopšte nije kandidat“, napisala je novinarka Antonela Riha na mreži X.

Tekst je prokomentarisala rečima: „Glupo je svakako i dosta netačno“.

Riha, čije ime jeste među onima koja su dostavljena skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje, dodala je:

„Novinarka Višnja Aranđelović koja je ovo pisala bila je članica Saveta REM-a. Hajde što moju biografiju nije čitala kako treba ili namerno pogrešila, nego je među kandidatima navela Bojana Cvejića koji uopšte nije kandidat. Toliko o profesionalizmu.“

Kada ju je jedan korisnik mreže X upitao: „Vi se još čudite, 13 godina favorizovanja nepismenih i neobrazovanih“, ona je odgovorila: „Ne čudim se, konstatujem :)“.

Cvejić je u Danasu i sam pisao o ovom čudnom iskustvu.

„U spornom tekstu, koji je inače napisan u celini maliciozno i tendenciozno, izneto je nekoliko grubih neistina“, navodi Cvejić.

„Nemam ništa protiv da budem u ‘društvu’ s Antonelom Rihom i Đorđem Vlajićem, velikim medijskim profesionalcima, niti da se pominjem kao potencijalni kandidat za člana Saveta REM-a (ali mislim da ne ispunjavam uslove), naprotiv, donekle sam i počastvovan.“

Kako kaže, morao je da „skrene pažnju na neprofesionalizam“ koji najviše „narušavaju ugled te medijske kuće“.

VI: Šta se zapravo događa u REM-u?

Izbori. A to je uvek zabavno.

Mandat prethodnom sazivu Saveta REM-a istekao je 4. novembra 2024. Novi se još bira.

Iako je po zakonu sve moralo biti gotovo do kraja prošle godine – epiloga nema.

Za REM je nadležan Odbor za kulturu i informisanje. Zbog probijanja zakonskih rokova Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF), NDNV, NUNS i CRTA u novembru su podneli krivičnu prijavu protiv predsednice skupštinskog odbora Nevene Đurić.

Tužilaštvo se nije oglasilo. Kreativan doprinos poslanice Đurić nije prošao nezapaženo. U međuvremenu je postala potpredsednica Skupštine Srbije.

Postupak od starta prate brojne nezakonitosti i diskriminacije. Zbog toga je sedam nezavisnih kandidata povuklo kandidature. Proces je time de fakto blokiran.

Usledila je studentska blokada RTS-a. Dani nadrealnih scena, gde deo zaposlenih podržava studentske zahteve, a deo neviđenim naporima pokušava da emituje program i održi svojevrsnu simulaciju normalnosti.

Vlast se ipak odlučila za ponavljanje izbora. Za sada, ne vanrednih parlamentarnih, već samo izbora za REM.

U ovom trenutku ni to ne deluje obećavajuće. Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF) upozorila je kako više aktuelnih kandidata ne zadovoljava kriterijume.

Bojan Bilbija, na primer, nije dokazao da je radio deset godina u elektronskim medijima (ali na prorežimskim TV stanicama jeste gostovao 448 puta).

Miloš Garić potpisao je neistinitu izjavu da ne postoje zakonske smetnje da bude kandidat i pored toga što je vlasnik TV produkcije.

Skupštinski Odbor trebalo bi da odbaci kandidature Žarka Simovića i Stevice Smederevca, koji godinama rade u REM-u i saučestvuju u njegovom nezakonitom radu, smatra SĆF.

Izborne radnje teku.

VII: Šta je REM dosad radio?

Ne mnogo toga (dobrog).

Analiza Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) iz 2023. pokazala je da REM „žmuri na nasilje na televizijama, pa one prolaze nekažnjeno“.

CINS navodi da je posle masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, predsednik Aleksandar Vučić najavio pooštravanje kazni za nepoštovanje obaveza medija: „Dosadašnja praksa pokazuje da nije najveći problem u kaznama, nego u tome što se televizijama gleda kroz prste.“

Prošli Savet REM-a odlučivao je i protiv nalaza sopstvene stručne službe.

Služba REM-a ocenila je da je Tamara Skrozza danima na Pinku bez osnova „postavljena u kontekst osobe koja poziva na ubistvo predsednika“ i na „likvidaciju političkih protivnika“. Okarakterisali su to kao raspirivanje netrpeljivosti prema novinarki i moguću pretnju. Savet REM-a je jednoglasno odbio postupak protiv Pinka.

REM je dozvolio da televizije s nacionalnom pokrivenošću postanu „jedna od važnih poluga moći koje je uzurpirala“, smatra Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.

„Jesmo imali savet REM-a, ali onaj koji prosto nije ispunjavao obaveze“, ocenjuje Ivana Stevanović, izvršna direktorka SĆF.

„Ni dosad nismo imali ozbiljnu kontrolu izbora, niti je REM posebno reagovao na kršenje pravila predizborne kampanje nacionalnih televizija“, dodala je.

„U tom smislu, organizacije civilnog društva koje su radile monitoring kampanja svih ovih godina odradile su mnogo veći posao nego sam REM.“

Bojan Cvejić – koji, da se ponovi još jednom za kraj, nije kandidat za člana Saveta – izbore prati kao novinar i građanin. Ne vidi, kaže, pomake u odnosu na prethodni proces.

„Imamo slične situacije kao one zbog kojih se prošli put jedan deo kandidata povukao i ceo proces je proglašen neuspešnim. Znate i da je analiza SĆF pokazala da mnogi od kandidata ne ispunjavaju uslove, ali su njihove kandidature ipak prihvaćene“, podseća Cvejić.

Prema njegovim rečima, „država pokušava da, pod znacima navoda, ‘svoje ljude’ ubaci u to telo“, jer se pokazalo se da je ono „veoma važno za vlast i za širenje propagande na televizijama s nacionalnom frekvencijom“.

„Ostaje da se vidi na koji način će skupštinski odbor izneti taj izbor. Možda se iznenadim“, zaključuje sagovornik Cenzolovke.

Čuda su moguća.

Tekst je prenet sa portala Cenzolovka.