Istraga o curenju informacija sa suđenja za ubistva u školi: Policija nije odgovorila tužilaštvu
Autorka: Danica Đokić, Izvor: Cenzlovka
Iako je krivični postupak protiv roditelja maloletnog K. K., koji je 3. maja 2023. ubio devetoro učenika i čuvara beogradske osnovne škole „Vladislav Ribnikar”, zatvoren za javnost, informacije iz ovog postupka cure u medije još od istrage.
Tek devet meseci nakon podizanja optužnice, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović naložio je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu (POJT) da ispita povredu tajnosti ovog postupka.
Svima koji ga prate je od početka jasno da tabloide i televizije sa nacionalnom pokrivenošću tajnost ovog izuzetno osetljivog suđenja ne zanima i da oni neprestano iznose detalje koje mogu da znaju samo oni koji u procesu učestvuju.
Tabloidi i nacionalne TV nastavljaju da iznose detalje sa izuzetno osetljivog suđenja zbog masovnog ubistava u Ribnikaru, koje izmišljaju ili do njih dolaze nezakonito
Istraga je pokrenuta 7. oktobra 2024. Kako Cenzolovka saznaje od tužilaštva – nakon mesec i po dana nema pomaka.
Na zahteve koje je POJT uputilo odgovorili su Viši sud i Više javno tužilaštvo (VJT), ali ne i policija, iako je za to imala zakonski rok od 30 dana.
Na pitanje da li će, zbog isteka tog roka, tužilaštvo uputiti urgenciju policiji, POJT odgovara da bi to bilo „preuranjeno, imajući u vidu kompleksnost samog predmeta”.
Nisu odgovorili kako objašnjavaju „kompleksnost” ovog predmeta.
Policija bi morala da sasluša i roditelje ubijene dece
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero objašnjava da se kompleksnost može posmatrati iz više uglova. Jedan je i taj što je to, kako kaže, „ćorav posao”, jer je sada „neizvodljivo utvrditi krivicu” za curenje podataka.
Mesec i po dana nema pomaka u istrazi zbog curenja podataka tokom procesa, koji se objavljuju iz minuta u minut
Kako policija, do objavljivanja ovog teksta, nije odgovorila na pitanja Cenzolovke o tome zašto još uvek nije postupila po zahtevu POJT, kada će to uraditi, kao i šta u ovoj fazi predmeta podrazumeva njen posao, Petrović Škero pojašnjava:
„Policija treba da uradi ono što joj je naložio tužilac. Ako je rekao da dostave sve potrebne informacije za utvrđivanje određenog krivičnog dela, to ne znači ništa. Ako je urađeno po zakonu i policiji rečeno šta sve treba da uradi, rok od 30 dana je verovatno nedovoljan, jer ne znam šta su drugo mogli da im nalože, osim saslušanja svih prisutnih.”
Iz POJT potvrdili su za Cenzolovku da se istraga za curenje podataka odvija za kompletan krivični postupak u slučaju „Ribnikar”, a ne samo za dva ročišta na kojima je svedočio maloletni K. K.
Upravo to, kaže Petrović Škero, čini predmet još kompleksnijim, jer policija mora da sasluša sve koji su ikada prisustvovali svim fazama procesa.
„Da bi saslušala sve, mora prvo da traži zapisnike sa svih ročišta, da ih sve pročita, a potom utvrdi – ako je to uopšte konstatovano – ko je sve prisustvovao suđenjima. Na kraju da razgovara sa svakim od njih: sudskim stražarima, čistačicama, sudskim većem, lekarima koji su bili u pratnji maloletnika, advokatima, ali i – roditeljima čija su deca ubijena.”
Roditelji se u tom slučaju, dodaje naša sagovornica, izlažu dodatnoj traumatizaciji, a „ne možeš njih da ne saslušaš”.
Teško utvrditi odgovornost novinara
Detalji o K. K. i sa suđenja njegovim roditeljima, pogotovo nakon njegovog svedočenja, mogli su da se prate u izveštajima tabloida i nacionalnih televizija iz minuta u minut.
„Posledice takvog izveštavanja su strašne. Čak i da je suđenje otvoreno za javnost, u medijima mora da postoji selektivnost pri prenošenju nečijeg svedočenja. U ovom slučaju nije bilo nikakvog obzira ni prema interesu javnosti, ni prema dobrobiti onih koji su umešani u proces – roditelja ubijene dece, roditelja dece koja su preživela ili te same dece”, rekla je za Cenzolovku Tamara Skrozza, zamenica urednika agencije FoNet, ekspertkinja za medijsku etiku i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.
Policija nije odgovorila tužilaštvu u zakonskom roku. Predmet je kompleksan, kažu iz tužilaštva, za koje je preuranjeno da podseti policiju na njene zakonske obaveze
Motivi za takvo izveštavanje su, kako je za Juronjuz objasnio ministar informisanja Dejan Ristić, isključivo – tržišni. A sve to, dodaje, rade „vrlo svesno”.
U slučaju da tužilaštvo pokuša da utvrdi odgovornost novinara za curenje informacija, Vida Petrović Škero kaže da bi svaki novinar mogao da se pozove na zakon i kaže da ne želi da otkriva izvor informisanja. Još jedan problem je, dodaje ona, i to što tekstovi tabloida najčešće nisu potpisani, pa se i ne zna ko je autor, a glavni urednik bi mogao da kaže da se „ne seća” ko je izvor.
Petrović Škero smatra da bi upravo glavni urednik ili urednik rubrike trebalo da reaguju, ali da to ne možemo da očekujemo, jer – „urednik takvo izveštavanje i traži”.
Preostaje, kaže, žalba Savetu za štampu. Mada je domet ovog tela javna opomena mediju.
Takvu opomenu uputilo je i samo Ministarstvo informisanja, objašnjavajući da nisu mogli da pokrenu sudske postupke, jer za iznošenje detalja sa zatvorenog suđenja zakonom nije predviđena prekršajna odgovornost.
Prema Zakonu o elektronskim medijima, na neprofesionalno i neetičko izveštavanje o nasilju na televizijama moralo bi da reaguje Regulatorno telo za elektronske medije, a za takve prekršaje jeste predviđena odgovornost. Međutim, Savet REM-a, telo koje donosi odluke o elektronskim medijima, trenutno ne postoji.
Zašto tek sad?
Istraga zbog curenja podataka pokrenuta je tek oko devet meseci od početka sudskog postupka u slučaju „Ribnikar”, i kada je u procesu svedočio maloletni K. K., koga je ispitivao i tužilac Nenad Stefanović.
„Da je ovaj postupak pokrenut ranije, tada bi možda imao i pedagoški efekat. Sada se čini da je potpuno nemoguće utvrditi to krivično delo”, kaže Vida Petrović Škero. „Kako vreme prolazi, dokazi su labaviji.”
To ne znači, kako objašnjava, da slučaj treba da stoji u fioci, već da je tužilaštvo dužno da, po isteku roka, pita policiju zašto još uvek nije odgovorila na zahtev, da li ima problema oko pribavljanja dokaza….
„Upravo zbog potrebe građana da znaju šta se dešava i da li se poštuju prava svih koji učestvuju u postupku, tužilaštvo prvog dana po isteku roka treba da pita policiju šta je uradila i zašto nešto nije uradila. I da, kada postoji rok, piše nadležnima da im službe ne postupaju po zakonu. Jedino takvim ponašanjem možemo da dovedemo u red institucije.”
SKROZZA: ŠTETA JE OGROMNA I KO ZNA KOLIKO ĆE JE JOŠ BITI
I Vida Petrović Škero i Tamara Skrozza se pitaju zašto bar deo suđenja roditeljima K. K. u procesu „Ribnikar” nije otvoren za javnost, s obzirom na veliko interesovanje građana za ovaj slučaj.
„Trebalo je da se primenjuje institut delimičnog isključenja javnosti za određena ročišta kada se saslušava maloletnik, jer drugi maloletnici tu neće biti saslušani. Roditelji već imaju parnične postupke koji su otvoreni”, kaže Petrović Škero i dodaje da su delovi procesa mogli biti otvoreni „sve dok optužnica nije proširena i za zanemarivanje deteta, nakon svedočenja K. K., kada već počinje zalaženje u privatnost”.
Tamara Skrozza navodi da smo, „znajući naše medije, mogli unapred da pretpostavimo šta će se dogoditi”:
„Svi su žedni i željni informacija sa tog suđenja, informacija o K. K., o genezi tog zločina… I moglo je da se pretpostavi da će doći do curenja. Šteta je ogromna i pitanje je koliko će je još biti u budućnosti.”
U krivičnom postupku protiv roditelja K. K. tužilaštvo tereti njegovog oca za teško delo protiv opšte sigurnosti, dok je majka optužena za nedozvoljeno držanje oružja i municije.
Nakon svedočenja K. K., optužnica je proširena, pa se roditelji terete i za zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica, dok je K. K. dobio status oštećenog.
Suđenje se nastavlja 9. decembra.
Pored ovog krivičnog postupka, protiv roditelja K. K. vodi se još pet parničnih, koje su pokrenule porodice oštećenih i kojima javnost može da prisustvuje.
Tekst je prenet sa portala Cenzlovka.
