Doderović: Nadrealni pritisci na novinare i njihove porodice u Nišu

Razgovarala : Jelena L. Petković, Izvor: Cenzolovka

„Pitali su me kako sam se zaposlio u australijskom SBS radiju i gde je glavna ispostava. Pitali su me kako se dobija novinarska legitimacija, insinuirajući da se ona može ’kupiti’.

Kada sam ja upitao da li bih mogao biti priveden opet, u slučaju da se vratim na skup, policajac je kazao da mi ne može garantovati da nas drugi policijski službenik neće privesti ponovo. Kao i da mi drugi put može biti oduzeta i oprema, ako bi neko od njih posumnjao u materijal koji je snimljen”, objašnjava Nikola Doderović, novinar australijskog javnog servisa SBS, koji je priveden tokom skupa pristalica Aleksandra Vučića u Nišu 17. marta, opisujući ispitivanje u lokalnoj policijskoj stanici, i podvlačeći:

„Fraza ’osnovane sumnje‘ je postala floskula po kojoj bi mogli da privedu bilo koga. Očigledno je da nije postojao razlog privođenja, već je bio pokušaj zastrašivanja.”

Sin poznatog niškog novinara Milorada Doderovića, koji je takođe bio žrtva pretnji i pritisaka, u razgovoru za Cenzolovku, aktuelne pritiske na novinare i njihove porodice u tom gradu opisuje kao nadrealne.

Cenzolovka: Privedeni ste dok ste radili svoj posao, izveštavali sa mitinga SNS-a u Nišu. Šta se tačno dogodilo?

Nikola Doderović: Dok smo drug i ja snimali i fotografisali skup, nepoznato lice nam je odgurnulo kameru šakom. Ignorisali smo tu provokaciju i nastavili dalje. Ta ista osoba mi je posle prišla i krenula da me zapitkuje zašto snimam, iz kog sam medija. Tražio mi je novinarsku legitimaciju. Napadao me je da sam iz „opozicionih medija“, iako sam ja dopisnik australijskog javnog servisa, koji ima program za srpsku dijasporu.

Upozorio nas je da izađemo ili se nećemo lepo provesti. Kad smo se vraćali sa skupa, zaustavilo nas je 5-6 policajaca u civilu. Tražili su nam lične karte i legitimacije. Moj drug je na početku studija na departmanu za komunikologiju i novinarstvo i još nema legitimaciju, ali je hteo da mi pomogne.

On je zaboravio ličnu kartu i policijski službenici su hteli da ga identifikuju, što je legitimno. Ali, jedan policajac je fotografisao moju ličnu kartu i legitimaciju. Kada sam pitao zbog čega, naveli su da je to uvek bila praksa, izjednačili su je sa pisanjem podataka u svesci.

Trojica policijskih službenika su bili komunikativni i odgovarali su na moja pitanja, dok su ostali imali agresivan ton, govoreći nam da ćutimo.

Nakon toga smo pošli ka Narodnom pozorištu u Nišu, gde su bili drugi policajci. Čekao sam možda 20 minuta da odluče šta će. Tražili su mi da izvadim sve iz ranca, što sam i uradio. Nisu imali prigovora na moju saradnju, niti na sadržaj mog ranca.

Međutim, jedan od uniformisanih policajaca mi je stavio lisice na levu ruku, govoreći da je to „zato što nemaš ličnu kartu”. Njegov kolega mu je skrenuo pažnju da skine lisice, jer sam imao ličnu kartu. Posle smo odvedeni policijskim vozilom do Policijske uprave u Nišu.

Fraza „osnovane sumnje” je postala floskula po kojoj bi mogli da privedu bilo kog. Očigledno je da nije postojao razlog privođenja, već je bio pokušaj zastrašivanja (Nikola Doderović)

Cenzolovka: U policijskoj stanici ispitivani ste sat i po. Zašto toliko dugo?

Doderović: Iako su me i prethodno pomenuti policijski službenici pitali za koji medij radim, to isto pitanje sam dobio i u stanici. Tražili su mi ugovor ili neki dokument kojim potvrđujem da radim za SBS, što su i dobili.

Pitali su me kako sam se zaposlio u tom mediju i gde im je glavna ispostava, što im je takođe rečeno. Takođe su me pitali kako se dobija novinarska legitimacija, insinuirajući da se ona može „kupiti”. Naglasio sam da je uslov za dobijanje iste rad u medijskoj kući određeno vreme.

Nije ni meni jasno zašto je toliko trajalo ispitivanje. Policijska službenica koja je sastavljala moju službenu belešku je pažljivo navela sve što sam naglasio u odgovorima. Kasnije se čekao odgovor tužioca.

Cenzolovka: Policija je na taj način i uskratila pravo novinaru na rad. Da li je bilo i drugih pritisaka?

Doderović: Jedan policijski službenik je ušao u prostoriju dok sam razgovarao sa njegovom koleginicom. Pitao sam ga čisto informativno da li bih mogao biti priveden opet, u slučaju da se vratim na skup kod Trga kralja Milana?

On mi je odgovorio da je to jako nezahvalno pitanje i da mi ne može garantovati da nas drugi policijski službenik neće privesti ponovo. Rekao mi je i da mi drugi put može i biti oduzeta i pregledana oprema, ako bi neko od njih posumnjao u materijal koji je snimljen.

Cenzolovka: Sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara, održane nedavno u Nišu, prisustvovao je i policajac koji vas je priveo, ali nije imao jasan odgovor zašto. Ispalo je da ste mu delovali sumnjivo, jer ste imali knjige u rancu. Istovremeno, vi i vaš kolega ste nosili prsluke na kojima je pisalo „press”.

Doderović: Prsluke smo nosili radi transparentnosti, ali je očigledno pametnije bilo da ih nismo obukli. Nismo imali nikakva provokativna obeležja. Ta priča oko knjige mi je iskreno bila apsurdna. Niti sam imao knjige, niti mi je ranac otvoren, kao što je policajac rekao. Ništa iz ranca nije ni moglo da štrči, on se zakopčava rajsferšlusom i preklapa. Morao sam da ga skinem i otkopčam, da izvadim novčanik i pokažem isprave kada su mi zatražili.

Cenzolovka: Policija do kraja nije uspela da objasni zašto ste privedeni?

Doderović: Još uvek nisam dobio adekvatan odgovor. Ni u trenutku privođenja, ni tokom ispitivanja u stanici, niti na sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara u Nišu. Fraza „osnovane sumnje” je postala floskula po kojoj bi mogli da privedu bilo kog. Ja sam samo hteo da radim svoj posao i da izveštavam objektivno.

Mislim da je apsurdno privoditi mene, koji sam imao sve isprave, ali su odlučili da mi samo utroše vreme. Moj drug jeste napravio grešku zbog toga što je zaboravio da ponese ličnu kartu i on to ne osporava. Ali mislim da je napravljena drama ni od čega. Nismo morali da budemo ispitivani kao da smo neki huligani, jer smo se bavili novinarstvom i držali njenih načela. Očigledno je da nije postojao razlog, već je bio pokušaj zastrašivanja.

Cenzolovka: Kako vidite bezbednost novinara u Nišu?

Doderović: Takvi pritisci koje trpe novinari i njihove porodice su nadrealni. Nažalost, ne vidim tu svetlu budućnost. Da novinari budu bezbedniji, potrebno je da institucije rade svoj posao. Policija mora da sarađuje i da ne ignoriše napade na novinare. Takođe bi mogla da ne privodi novinare i fotoreportere bez osnova.

Tekst je prenet sa portala Cenzolovka.