Dete ima pravo na politički stav i to niko ne može da mu uskrati

Izvor: Cenzolovka

Ako je suditi po pisanju državnih medija, po silnim saopštenjima i uzrujanim glasovima, čini se da je glavni problem Radio-televizije Srbije to što je jedno dete opisalo stanje u zemlji svojim rečima i iz svoje vizure.

U svoj toj nervozi izgleda da se zaboravilo na neke druge primere gostovanja dece u televizijskim programima.

Zaboravilo se, recimo, na decu obolelu od karcinoma koju je na odeljenju onkologije posetio predsednik Srbije lično.

Zaboravilo se na dečaka koji je sa predsednikom pričao o rakiji.

Zaboravilo se i na silne posete predsednika domaćinstvima, vrtićima i dečijim igralištima, gde deca uz osmeh razgovaraju sa osmehnutim predsednikom.

Sve to, naime, jeste zloupotreba dece u političke svrhe. Dete koje sedi na frizerskoj stolici i opisuje šta se u zemlji dešava – to nije.

Baš kao što nije zloupotreba dece ni situacija u kojoj dečak, na protestu i u prisustvu roditelja, u živom programu komentariše šta se desilo. To, kao i dečak na frizerskoj stolici, jeste mišljenje dece. A deca imaju pravo da misle i da govore.

Cenzura za decu

Uostalom, to što deca misle i govore oduvek izaziva reakcije odraslih i često je osnova brojnih emisija – asocijacije koje deca imaju na svakodnevna dešavanja teme su i čuvene knjige „Olovka piše srcem”.

Ukoliko bismo dečaku na frizerskoj stolici uskratili pravo da kaže šta misli o onome što se oko njega zbiva, morali bismo deci da zabranimo da komentarišu ljubav, školu, roditelje i sve ostalo o čemu govore u drugim programima, pa i u privatnom životu.

Ako dete izrazi politički stav, a da pritom nije izazvano, inspirisano ili isprovocirano na to – to nije politička zloupotreba, već njegovo mišljenje o stvarnosti koja ga okružuje.

Ukoliko, pak, dete komentariše ono što ga pita neko ko je u ovoj ili onoj političkoj kampanji, na ovoj ili onoj funkciji, onda to više nije njegovo mišljenje o stvarnosti, već zloupotreba tog mišljenja. U prevodu – politička zloupotreba deteta.

Zloupotreba zdravog razuma

Stvari su, zapravo, potpuno jasne: deca imaju pravo na mišljenje i to im se pravo ne može uskratiti. Ako im se uskrati pravo da govore o politici, uskraćuje im se pravo da govore o bilo čemu drugom. A to je protivno svim vaspitnim praksama, pa i dokumentima kojima su zaštićena prava deteta.

Naravno, nije nikakvo čudo što se digla kuka i motika povodom dečaka koji je izgovorio politički stav. Nije čudo što o tome pišu tabloidi, kao što nije čudo ni što se Upravni odbor RTS-a silno uzbudio zbog emisije koja inače ne privlači toliku pažnju. Ovde se svaki glas koji nije u skladu sa državnom politikom i koji oslikava realno stanje stvari posmatra kroz prizmu „terorizma“, „zavera“ i „obojenih revolucija“. Svaki takav glas zgodno posluži i da se pažnja javnosti skrene sa stvari koje život znače na efemerne, nevažne pojave. Zahvaljujući tome, država koja gori trenutno se bavi jednim dečakom. Što je pre svega – zloupotreba zdravog razuma.

Tekst prenet sa portala Cenzolovka.