Cilj zlonamernih tužbi sejanje straha i ućutkivanje novinara, aktivista, ali i svih građana
Autori: Jelena L. Petković, Perica Gunjić, Izvor: Cenzolovka
SLAPP tužbe imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore. One zloupotrebljavaju pravni sistem, nisu tu radi pravde, već radi njenog gušenja.
SLAPP tužbe ne pogađaju samo pojedince, nego celu zajednicu. One utiču na to da uzbunjivači ćute, da se novinari dvoume, a da se aktivisti pitaju da li su njihova istina i hrabrost na terenu vredni tolikih posledica, što je opasno za svako društvo, rekla je na Anti-SLAPP konferenciji Dragana Lukač Zečević iz Partnera Srbija.
Ona je istakla da ovaj skup treba da pomogne da se SLAPP tužbe rasvetle, razotkriju, da ih bolje razumemo i, što je najvažnije, da im se suprotstavimo.
Zadatak koji su pred sebe postavili organizatori konferencije, održane juče u Beogradu u organizaciji Partnera Srbija, BIRN i Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, CHRIS, jeste da javnost bude bolje informisana o ovom vidu pravne zloupotrebe, da se obezbedi podrška onima koji su na meti, izgradi okruženje u kom SLAPP tužbe ne mogu da opstanu i jačaju zakonski mehanizmi, kao i stvaranje mreže solidarnosti.
Hidea: Pretnja medijskim slobodama i demokratiji
„SLAPP tužbe imaju veliki uticaj na slobodu medija i na mogućnost da se javnost informiše o temama od javnog interesa. One predstavljaju pretnju medijskim slobodama i demokratskom diskursu širom sveta“, rekla je vršiteljka dužnosti šefice misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji Karolina Hidea.
Ona je ukazala da se ove tužbe sve više koriste da zastraše i ućutkaju novinare, aktiviste i građane koji govore o temama od javnog interesa.
Prema poslednjem izveštaju koalicije CASE, koju je pripremila Fondacija Dafne Karuana Galicija, broj slučajeva SLAPP-a u Evropi se udvostručio od 2020. godine, kada ih je bilo 570, do prošle godine, u kojoj su zabeležena 1042.
Aladin Pulčinac, aktivista iz Novog Pazara, do sada je platio više od 20.000 evra kazni i troškova zbog 18 tužbi koje je protiv njega podneo Meho Mahmutović, rukovodilac opšte bolnice u ovom gradu, zbog lajv snimka na Fejsbuku
Najčešći tužitelji su oni koji su na mestima moći, pre svih biznismeni (45,2 odsto) i političari (35,5). Najčešće žrtve su novinari, zatim medijske kuće, aktivisti, urednici…
Šefica misije OEBS-a smatra da se novinari pojedinačno najviše napadaju zato da što se tako povećava njihova ranjivost, finansijska, ali i emocionalna.
„Ne možemo da potcenimo ove rizike. Ove tužbe mogu da eskaliraju. One su deo fizičkih pretnji i nasilja“, rekla je Hidea, podsećajući na ogroman broj tužbi protiv novinarke Dafne Karuane Galicije (42) pre nego što je ubijena.
CASE u svom izveštaju naglašava da je Srbija peta po broju SLAPP tužbi od 41 evropske zemlje u kojima su ovakve tužbe otkrivene od 2010. do 2023. godine. Broj nije pouzdan pošto se slučajevi često ne prijavljuju ili iz različitih razloga je nemoguće proceniti o kakvoj se vrsti tužbi radi.
„U Srbiji, medijske kuće kao što su KRIK, Slavko Ćuruvija fondacija, IN medija i BIRN su mete na desetine tih tužbi, od privatnih krivičnih do privrednih sudova. I ove pravne akcije često nisu da se zadovolji pravda, već da se ućutka kritika i obeshrabri istraživačko novinarstvo“, istakla je Karolina Hidea.
EVROPSKI KORACI KA PRAVNOJ REGULATIVI
Predstavnik OEBS-a za slobodu medija objavio je izveštaj sa 11 preporuka u kojima se govori o pravnom uznemiravanju novinara.
Evropska unija je prošle godine usvojila anti-SLAPP direktivu, koja onima koji su pod njihovim udarom daje jaču zaštitu i omogućava sudovima da odbace slučajeve zloupotreba na samom početku, a omogućeno je i kažnjavanje onih koji zloupotrebljavaju sistem da bi ućutkali javnu debatu.
Direktiva, zajedno sa evropskim Anti-SLAPP preporukama, predstavlja paket mera koje države članice, kao i zemlje kandidati kao što je Srbija, moraju da usvoje i sprovode.
Halačeva: Institucije Srbije treba da se potrude da reše problem SLAPP tužbi
„Pretnje protiv medijskih sloboda rastu i jedna od najopasnijih alata da se ućutkaju glasovi jesu SLAPP tužbe. Tu se ne radi o pravdi, već o zastrašivanju. Cilj im je da iscrpe resurse, da stvore strah i da na kraju nateraju novinare i aktiviste da ne rade svoj posao“, rekla je zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva.
Ona je ponovila da je Srbija među zemljama sa najviše SLAPP tužbi u Evropi i da institucije treba da se potrude da reše taj problem.
„Moramo da pomognemo onima koji su marginalizovani, a ne da ih ućutkujemo“, rekla je Halačeva. Ona tvrdi da Srbija nije izuzetak i da se širom Evrope uvećava broj zlonamernih tužbi.
„Nezavisni mediji i građansko društvo su od izuzetne važnosti. Ako dozvolimo da ih SLAPP ućutka – urušavamo temelje demokratskog društva“, podvukla je Halačeva.
Za bilo kog novinara na planeti neobjašnjivo ukidanje prava istraživačkom novinaru da komentariše odluku državnog organa, predsednika opštine, gradonačelnika (Jelena Zorić, BIRN)
Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović podsetila je da Srbija ima pobednika na takmičenju za evropskog SLAPP političara godine, a to je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, koji se „proslavio“ tužbama protiv istraživačkih medija.
Ona je istakla da se ovakvi postupci ne vode samo protiv medija i novinara, već i protiv aktivista i aktivistkinja, koji na terenu brane javni interes.
„U Gornjem Milanovcu je protiv aktiviste lokalne grupe građana pokrenuto 16 postupaka zbog uvrede. I to samo protiv jedne osobe. Broj krivičnih tužbi koji je podnet protiv aktivista u tom gradu je veći od 30“, rekla je Toskić Cvetinović.
Za nju nije ključni problem broj SLAPP tužbi, već njihov uticaj, koji se ne ogleda samo u zastrašivanju pojedinaca koji su predmet tužbe, već i zastrašivanju šire zajednice, šire grupe aktivista i medija. Tako SLAPP postupci imaju uticaj ne samo na slobodu izražavanja, već i na slobodu udruživanja, okupljanja.
Žrtve zlonamernih tužbi
Aladin Pulčinac, aktivista iz Novog Pazara, do sada je platio više od 20.000 evra kazni i troškova zbog 18 tužbi koje je protiv njega podneo Meho Mahmutović, rukovodilac opšte bolnice u ovom gradu, zbog lajv snimka na Fejsbuku u vreme korone, 2020. godine. I to nije sve – nisu svi procesi završeni.
Pulčinac kaže da sam ne bi mogao da izdrži, da je imao besplatnu pravnu pomoć od Yukoma, kao i da su mu pomogle druge organizacije civilnog društva.
Mahmutović je podneo 18 tužbi protiv Pulčinca zbog istog videa. „Verovatno on smatra da sam ga 18 puta uvredio“, kaže Aladin, od koga je traženo da se javno izvini kako bi tužbe bile povučene, ali on to nije mogao da uradi.
Tužbe su, prema njemu, podnete da bi zastrašili javnost. „Da se svakom da do znanja da onom ko je tužen nema spasa na sudu.“
Postoji opasnost od toga da se presudama kakve dobija KRIK istraživačko novinarstvo dovodi u pitanje, kao i da novinari, po standardima koji se navode u presudama, sada treba da pišu za sud, a ne za građane (Bojan Elek, KRIK)
Novinarka BIRN-a Jelena Zorić, koja je istraživala ovaj slučaj, kaže da se u Novom Pazaru ranije govorilo „Ćuti da ne prođeš kao Aladin“, ali da je sada, kada su se ljudi ohrabrili i izašli na ulice, on postao simbol grada.
Ekološki aktivista Ivan Bjelić je na konferenciju došao sa suđenja, ali u ovom slučaju je on tužio portal Srbija Danas. Objasnio je da su podneli više od 100 tužbi protiv medija koji njega i njegovu organizaciju napadaju i diskredituju. Dovodili su ga u vezu sa Draganom Đilasom, uz insinuacije da za aktivizam dobija novac.
Bjelić je objasnio da on zbog tolikog broja tužbi ne može da bude proglašen „slaperom“, pošto se u ovim slučajevima radi o kampanjama laži protiv njega. On je pozvao i druge da tuže, tvrdeći da zakon nije na strani onih koji te kampanje zastrašivanja sprovode.
Bojan Elek iz istraživačkog portala KRIK kaže da ova redakcija trenutno ima 17 tužbi. Talas zlonamernih tužbi je krenuo od 2021. godine, „bukvalno za svaki tekst koji je KRIK objavio“.
Tužbe su postajale sve apsurdnije, kao što je ona od Bratislava Gašića, u to vreme direktora Bezbednosno-informativne agencije, i to zato što je KRIK preneo informaciju iz sudnice, izjavu jednog svedoka.
Istakao je opasnost od toga da se ovakvim presudama istraživačko novinarstvo dovodi u pitanje, kao i da novinari, po standardima koji se navode u presudama, sada treba da pišu za sud, a ne za građane.
Presuda po kojoj novinar ne može da donese zaključak, da objasni šta znači nešto izgovoreno u sudskom postupku, predstavlja pokušaj uređivanja medija.
U slučaju Gašić, problem je bio što je KRIK objasnio šta je značila tvrdnja jednog svedoka da je Gašić „bio na kazanu“ kod lokalnog kriminalca.
KRIK je tužen i pred Privrednim sudom. Sudija Dušanka Đorđević sa svojim suprugom traži zatvorske kazne za novinare i zabranu obavljanja novinarske profesije… a sve to uznemirava redakciju koja troši velike resurse na suđenja.
BEZ NOVINARSKE SOLIDARNOSTI NEMA POBEDE NAD ZLONAMERNIM TUŽBAMA
Bez solidarnosti novinara i medija, agresivna kampanja vlasti i njima bliskih ljudi protiv medija koji im najviše smetaju neće prestati, kao što je naglašeno i na Anti-SLAPP konferenciji.
Toga još uvek nema dovoljno i u meri koja bi se mogla očekivati, ali ima lepih primera takve solidarnosti.
Kao što je pomenuo Bojan Elek, sve je veći broj novinara koji izveštavaju sa suđenja KRIK-u. U sudu su prisutni i predstavnici civilnog sektora, kao i predstavnici međunarodnih organizacija i ambasada.
Kada je Slavko Ćuruvija fondaciji zakazano suđenje zbog tužbi ranije optuženih pa oslobođenih za ubistvo novinara, i to 11. aprila, na dan kada se obeležava godišnjica ubistva Slavka Ćuruvije, ispred suda se okupilo nekoliko desetina novinara, kao i predstavnika domaćih i međunarodnih novinarskih i civilnih organizacija.
Dragana Obradović, direktorka Balkanske istraživačke mreže BIRN, podsetila je na tužbe gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, koji je zbog toga dobio nagradu publike za najvećeg evropskog slapera. „To govori o maniru našeg tužioca“, kaže Obradović.
Objavili smo da Šapić nije prijavio svoju imovinu u Italiji po zakonu. Nije sporno da imovina nije prijavljena, i Šapić kaže da je to tačno, ali njemu smeta formulacija iz teksta da to nije u skladu sa zakonom. Prema njemu, mi ne možemo to da tvrdimo ako o tome ne postoji sudska presuda.
Ključni problem nije broj SLAPP tužbi, već njihov uticaj, koji se ne ogleda samo u zastrašivanju pojedinaca, nego i šire zajednice. SLAPP postupci imaju uticaj ne samo na slobodu izražavanja, već na slobodu udruživanja, okupljanja (Ana Toskić Cvetinović)
„Ali to je suština istraživačkog novinarstva, da ukaže na stvari koje nisu zakonite“, rekla je Dragana Obradović.
„Spremna sam da priznam kada nismo dobro nešto uradili ili napravili grešku, ali postoji nesigurnost kada ti ne znaš u pravnom smislu šta je greška a šta nije“, uprkos tome što tekstovi prolaze i uredničku i pravnu proveru svih podataka koji se u njemu iznose.
Novinarka BIRN-a Jelena Zorić dodaje da je za bilo kog novinara na planeti neobjašnjivo ukidanje prava istraživačkom novinaru da komentariše odluku državnog organa, predsednika opštine, gradonačelnika…
Odbrana od SLAPP-a u Evropi i regionu
Dr Dragoljub Popović, sudija koji je pre penzije radio u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, podsetio je da sud štiti slabijeg u odnosu na onog ko je moćniji, zato što on ima nesrazmerno veće fondove i može da uznemirava slabijeg tužbama.
Kaže da, ipak, ne postoji ustaljena praksa Evropskog suda za ljudska prava povodom SLAPP tužbi pošto nije bilo dovoljno slučajeva da bi se praksa ustalila.
Popović navodi da su pravnici po prirodi stvari konzervativni, te da on u reči koje su se mogle čuti na skupu, kako novinari smatraju da je neutemeljeno to što su tuženi, veruje – ali da to treba pred sudom dokazati.
Prema Popoviću, jasno je da onaj ko je uticajan mora trpeti više kritika od običnih građana, te da su obrnuti slučajevi anahroni, moraju biti prevaziđeni i u Srbiji. On misli da se mora odbaciti i svih 16 tužbi koje su podnete protiv aktivista u Gornjem Milanovcu.
„Ako tužilac koji proganja novinara traži suviše visoku odštetu, to je jasan indikator o čemu se radi. U Francuskoj se u procesima zbog narušavanja časti i ugleda traži simbolično jedan evro – važno je dobiti postupak, a ne odštetu“, ističe sudija Popović.
Holt: SLAPP tužba mora da bude bolnija za onog ko tuži
Čarli Holt, predstavnik Global Climate Legal Defence, objasnio je kako je koalicija CASE protiv SLAPP u Evropi formirana u vreme kada je malo njih verovalo da je moguće preokrenuti trend SLAPP tužbi u Evropskoj uniji.
„Početkom 2020. je bilo malo govora o direktivi protiv SLAPP-a, pa smo to morali da promenimo. Tada se smatralo politički nemogućim da se promeni narativ o tome šta EU može da uradi, ali smo to ipak postigli“, rekao je Holt.
Osnovna svrha SLAPP tužbi nije da se dobije pred sudom, već se koristi postupak za zastrašivanje i da se okrivljeni natera da ućuti, ističe Holt. Takve tužbe ne funkcionišu samo na sudu, jer tužbe postignu svoju svrhu i pre nego što dođe do suđenja.
KRIK, Slavko Ćuruvija fondacija, IN medija ili BIRN su mete desetine tužbi, od privatnih krivičnih do privrednih. Ove pravne akcije često nisu da se zadovolji pravda, već da se ućutka kritika i obeshrabri istraživačko novinarstvo (Karolina Hidea, OEBS)
„Efikasna anti-SLAPP odbrana zasnovana je na kampanji da se takva tužba okrene protiv onog ko je podneo“, istakao je Holt.
„Sudski proces mora da bude vidljivo mnogo bolniji za onog ko tuži nego za onog ko se brani. Mora da pošalje jasan signal da se taktike tužilaca usmeravaju protiv njih.“
Dragan Sekulovski, izvršni direktor Udruženja novinara Severne Makedonije, istakao je dobre primere iz ove države koja je poslednjih godina dosta napredovala na Indeksu slobode medija Reportera bez granica, između ostalog i zbog rešenja u borbi protiv SLAPP-a.
Severna Makedonija je, naime, jedina zemlja u okruženju u kojoj su limitirani iznosi koje oni koji podnose tužbe mogu tražiti. Tužitelji prolaze i kroz pravnu proveru opravdanosti tužbe, ali i kroz psihološku – ako tuže zbog nanošenja duševnog bola, pre nego što se tužba usvoji psiholog mora da proceni da li su zaista imali nesanicu ili neke druge posledice. Nije onda čudno što se u roku od nekoliko godina prosečan broj tužbi zbog klevete sa 300 smanjio na 30.
Pored toga, u Makedoniji insistiraju i na snažnijoj ulozi Saveta za štampu, obuci sudija, kao i na regionalnoj saradnji u borbi protiv SLAPP-a.
Vučković: Dobra ideja da Vrhovni sud zauzme stav
Dr Jelena Vučković, profesorka ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu i članica Visokog saveta sudstva, rekla je da je ideja da Vrhovni sud zauzme stav u vezi sa SLAPP tužbama dobra, posebno u situaciji kada se zakoni ne donose brzo.
„Ovo pitanje će sigurno trajati. I kada su doneti medijski zakoni bilo je otpora u primeni evropskih konvencija. Sudovi su imali drugačiju praksu, pa je kroz intenzivan rad to rešeno. Sada je veliki broj slučajeva rešen, sudije imaju više znanja i često pravilno odmeravaju.“
Ona je dodala da Visoki savet sudstva treba da bude zamajac i inicira praktičnu obuku i razgovore na tu temu.
Rade Đuričić, pravnik NUNS-a, smatra da je jako važno da se sudije obučavaju i edukuju kada su medijski procesi u pitanju. Ne u smislu da budu pristrasni, već da moraju da znaju zašto je važno da novinari pišu u javnom interesu.
SLAPP TUŽBE U SRBIJI
Najugroženiji su lokalni mediji
U najgorem položaju u Srbiji, kada su u pitanju SLAPP tužbe, jesu lokalni mediji.
– IN Medija iz Inđije je verovatno danas najugroženiji lokalni medij u Srbiji. Pošto je urednica ovog portala Verica Marinčić godinama zastrašivana i zlostavljana dok radi svoj posao, sada joj je stiglo i sedam tužbi zbog objavljivanja fotografije maloletnih karatista na prijemu kod predsednika opštine, koji im je dao med za potenciju, uprkos tome što je ta fotografija preuzeta sa sajta opštine. IN Medija je već izgubila jedan proces uz obavezu plati 100.000 dinara odštete i 60.000 za sudske troškove.
– Dvoje novinara portala SOinfo.org iz Sombora Policijska uprava je optužila je da su organizovali blokade gradskih saobraćajnica zbog najave iskopavanja litijuma. Preti im se kaznama od 100.000 do 250.000 dinara.
– Istovremeno, protiv glavnog urednika tog portala Save Majstorova vode se dva procesa zbog navodnog učešća u blokadama. Kao dokazi su navedeni njihovi tekstovi o blokadama u Somboru!
– Pored njih, brojni drugi lokalni mediji imaju SLAPP tužbe, kao Jugpress iz Leskovca ili Panpress iz Pančeva.
Krik da bude tolerantniji. I bez objašnjavanja!
– Redakcija KRIK-a je i bukvalno zatrpana tužbama, koje se smenjuju kako ovaj portal objavi neko novo istraživanje. KRIK je samo prošle godine dobio pet tužbi. U jednom trenutku ih je bilo 19, sada ih je 17.
U međuvremenu su stigle pravosnažne presude u korist KRIK-a – Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka MUP-a, pravosnažno je izgubila proces protiv ovog medija.
– Odbijena je jedna tužba izdavača Kurira, dok je krivični postupak koji je vodio kum predsednika Srbije Nikola Petrović zastareo.
– I tužba policajca Duška Mirkovića je prvostepeno proglašena neosnovanom. On je tužio KRIK zbog jedne jedine rečenice, u kojoj se samo kaže zbog čega je optužen u procesu protiv Darka Šarića,
Dve tužbe sudije Apelacionog suda Dušanke Đorđević i njenog supruga, koji traže zatvorske kazne i zabranu bavljenja novinarskim poslom, sve zbog baze podataka zasnovane na javno dostupnim informacijama, jesu antologijske: ovo je prvi slučaj u istoriji Srbije da sudija tuži novinare i traži zatvorsku kaznu za njih.
To, međutim, nije jedina tužba u kojoj se traži zatvor za novinare: Vladimir Antić, sekretar Veslačkog saveza Srbije, koji inače finansira država, tužio je novinarku portala Pištaljka Snežanu Đurić i traži da bude kažnjena sa dve godine zatvora.
– BIRN i KRIK je tužio i optuženi za vođenje kriminalne grupe u slučaju „Jovanjica“ Predrag Koluvija. KRIK čak tri puta, koliko i izdavač tabloida Kurir, sve zbog analize manipulativnih naslovnih strana (Kurir je tužio i sve portale koji su ove analize preneli i to Privrednom sudu).
– U nizu apsurdnih tužbi koje je KRIK dobio, izdvaja se ipak Jelena Tanasković, nekadašnja ministarka i jedna od optuženih u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja je podnela drugu tužbu protiv KRIK-a – zbog vesti u kojoj je ovaj medij objavio da je podnela prethodnu tužbu.
– U nizu presuda KRIK-u, posebno mesto zauzima objašnjenje sudije u kome se kaže da su novinari KRIK-a trebali da budu tolerantniji prema direktoru Bezbednosno-informativne agencije Bratislavu Gašiću baš zato što je funkcioner koji je vodio BIA. Prema sudiji, novinari smeju samo da prenose informacije, ali ne i da čitaocima objašnjavaju šta se događa.
– BIRN je dva puta tužio gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić zbog istraživanja o vili koju je kupio u Trstu i o tome kako je legalizovao kuću na Bežanijskoj kosi, i tražio da mu plati ukupno 12 miliona dinara za duševnu bol.
– Šapić je zato prošle godine dobio titulu „Ometač transparentnosti” na prvom SLAPP takmičenju za Zapadni Balkan, zajedno sa bivšom glavnom albanskom tužiteljkom Elizabetom Imeraj.
Fondacija Ćuruvija ima sedam tužbi
– Na meti SLAPP tužbi su i nevladine organizacije.
– U poslednje četiri godine, Slavko Ćuruvija fondacija je osam puta tužena. Pošto je Privredni apelacioni sud odbio jednu tužbu izdavača Kurira, ostalo ih je sedam.
Prošle godine je dobila tri tužbe od ranije optuženih i dva puta prvostepeno osuđenih za ubistvo novinara, pa na kraju konačno oslobođenih Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića. Traže milion i po dinara odštete zbog povrede časti, ugleda i narušenih ljudskih prava.
Te tri tužbe su objedinjene u decembru 2024, ali proces još uvek nije završen. Advokatica SĆF je tražila da tužbe budu odbačene kao zlonamerne, ali je sudija to odbila.
Tekst je prenet sa portala Cenzolovka.
