Šest meseci kasnije: Jesmo li proterali PLASTIČNE KESE i zašto još nismo?

Zaštita životne sredine u Srbiji je na veoma niskim granama, procenjuje se kao jedna od najskupljih stavki pred zemljom koja teži da prihvati standarde EU. Ipak, od nečeg se krenulo kada je od 1. januara ove godine grad Beograd zabranio upotrebu plastičnih kesa. 

Koliko je ova odluka bila uspešna, nije moguće sa sigurnošću tvrditi. Ali da su plastične kese iz života građana prestonice iščezle, daleko je od stvarnog stanja na terenu. U velikim trgovinskim lancima ih na kasama više nema, umesto njih mogu se kupiti biorazgradive i papirnate kese, ali na odeljenjima voća, povrća i mesara i dalje ih ima. Daleko više ih je na prodajnim mestima malih trgovaca i pijacama.

Tako ćete iz velike trgovine kući doći sa cegerima i platnenim torbama, ali ne i sa pijace, jer prodavci tamo i dalje sve pakuju isključivo u plastiku.

U Evropi i svetu se na različite načine ograničava proizvodnja i upotreba plastičnih kesa. Na primer, u Engeskoj svaka mušterija koja na kasi ne uzme plastičnu kesu dobije račun umanjen za 0,1 funtu, dok se u Srbiji “stimuliše” korišćenje platnenih i papirnatih torbi, kesa, vreća ili “onog što kupac sa sobom donese”, tako što se plastična kesa naplaćuje.

Pre “plastičnog doba” na pijace i u prodavnice išlo se isključivo sa pletenim korpama. Danas je takvu pojavu gotovo nemoguće uočiti, a alternativa su platneni cegeri i papirnate kese. Međutim, ni ovakvo rešenje nije najsrećnije, jer košta a potrebno je i setiti ga se prilikom spontane kupovine.

U cilju rušenja “ustaljene tradicije” korišćenja plastičnih kesa u Srbiji, mnogi trgovinski lanci opredelili su se za “zelena rešenja”.

Kese koje su se koristile na štandovima voća i povrća u supermarketima, kompanija Lidl Srbija zamenila je nedavno višekratnim vrećicama i time je postala prvi trgovinski lanac u Srbiji koji je svojim potrošačima ponudio alternativnu opciju.

“Ove vrećice su perive na 30 stepeni i mogu da ponesu do 5 kilograma. Takođe, ono što naši potrošači posebno cene je to što se prilikom merenja na kasi, automatski oduzima težina vrećice, takozvana „tara“, pa se zaista naplaćuje smo proizvod koji kupujete“, objašnjava izvršni direktor nabavke kompanije Lidl Srbija Nikola Balaban za BIZlife portal.

Osim toga, iz ponude je izbačeno i pet proizvoda plastike za jednokratnu upotrebu, a cilj je i da do 2025. godine sva polimerna ambalaža proizvoda Lidl brendova bude reciklabilna.

“Kod pojedinih artikala Lidl brendova smo smanjili sama pakovanja, dok je količina proizvoda, iako je sama ambalaža manja, ostala ista“, naglašava Balaban.

Iako još uvek nije ustaljena, u Srbiji polako počinje da živi kultura nošenja cegera u kupovine. Neki trgovinski lanci, pored papirnatih kesa, nude i platnene cegere koji su nešto skuplji. Ipak, njihova prodaja se povećava, pa je tako, na primer, u odnosu na prošlu godinu potražnja za njima u određenim mesecima veća i do 30 odsto, tvrde iz kompanije Deleze Srbija.

“Potrošači su promenili navike kada su plastične kese u pitanju i sve češće u planiranu kupovinu dolaze sa cegerima za višekratnu upotrebu, ali se i sve više odlučuju za njih i tokom spontanih nabavki. Posebno nas raduje što se u odnosu na prošlu godinu povećao broj potrošača koji biraju pamučne cegere”, rečeno je za BIZlife portal u Delez Srbija.

Ovaj trgovinski lanac najavio je da će od jula u njihovoj ponudi biti i vrećice za višekratnu upotrebu.

“Trudimo se da u kontinuitetu kroz različite aktivnosti skrećemo pažnju kupcima da biraju alternativne izbore umesto plastičnih kesa”, kažu i najavljuju da će se ubrzo realizovati promotivne akcije u kojima će će kupci moći da kupe cegere po ceni od 1 dinar.

Deo kampanje kojom se promoviše očuvanje životne sredine je i domaća trgovinska kompanija Univerexport.

Kroz svoje akcije, ova kompanija pokrenula je inicijativu izbegavanja korišćenja plastičnih kesa i fokusiranje na odlazak u kupovinu noseći cegere, pri čemu se na ime svake kese koja nije koriščena u kupovini donira Nurdor-u.

“Pored ovog najvažnijeg rezultata – pomoć deci kojima je to zaista neophodno, i ostali rezultati su bili vredni pažnje: svaki treći račun u prodavnici među stavkama nije imao plastičnu kesu, a njihova kupovina je smanjena za 68 odsto“, naglašavaju iz Univerexperta za BIZlife.

Oni su dodali i da se takav trend nastavio i mesecima koji su usledili i da je doveo do toga da su kupci stvorili naviku nošenja cegera u kupovinu, a ta navika se zadržala i danas.

Da li se “ništa se nije promenilo“?

Preduzetnica ruskog porekla koja živi i radi u Beogradu, Ekaterina Yekoleva, bavi se upravo proizvodnjom višekratnih vrećica.

Međutim, njeno mišljenje je da odluka o zabrani njihove upotrebe nije značajno promenila situaciju sa plastičnim kesama, te da su pijace i manje prodavnice i dalje pune tih istih kesa.

“Mislim da se odluka najviše odrazila na rad većih maloprodajnih lanaca koji su uveli papirne ili biorazgradive kese, što teško možemo nazvati ekološki prihvatljivim rešenjem”, smatra Yekoleva.

Njena odluka da se ovim bavi potiče od saznanja o nesagledivim posledicama plastike na našu planetu.

“Najstrašnije je da ogromna količina plastike završava u svetskim vodama, vremenom se raspada na mikroplastiku koja je već ušla u lanac ishrane – preko riba i morskih plodova. Godišnje u okeane se baca oko 13 miliona tona plastike koja ostaje tamo, a oko 90% plastike koju svakodnevno koristimo, iskoristimo samo jednom – a zatim bacimo” rekla je i dodala da je veoma važno znati da “konačno” postoji alternativa plastičnim kesama.

Vrećice Ekaterininog brenda koji nosi naziv Vita Eco Bags krojačice šiju baš za ovu namenu, a napravljene su od mrežastog poliestera koji može da traje godinama, jer je ideja da njihova upotreba treba iznova da se praktikuje.

One se mogu naručiti preko sajta Vita Eco Bags i prodaju se u pakovanjima od 3 i od 5 komada. Pakovanje od 5 višekratnih vrećica (2 veće i 3 manje) koštaju 690 dinara, a pakovanje od 3 (1 veća ii 2 manje) koštaju 420 dinara.

Kako Ekaterina objašnjava, vrećice se lako peru i suše, providne su, i veoma lake, iako mogu da ponesu od 3 do 4 kilograma.

“Pored kupovine robe na meru, u njima možete čuvati namirnice u frižideru ili držati neke sitne stvarčice u stanu (dečije igračke i dr.). Možete ih koristiti i za pranje osetljivog veša u veš mašini”, dodala je.

Međutim, veoma je upitno koliko se ovakve vrećice u Srbiji zapravo upotrebljuju, s obzirom na to da za našu državu važi pretpostavka da u “svakoj srpskoj kući postoji jedna kesa sa još nekoliko desetina unutra”.

Ekaterina kaže da je potražnja krajem prošle i početkom ove godine aktivno rasla, ali da ju je epidemija usporila. “Sada se život polako vraća na svoje, a sa njim i potražnja za ekološkim proizvodima”, kaže ova ekološka preduzetnica.

Veoma je teško očekivati naglu i brzu promenu svesti građana zemlje u kojoj ekologija nije među prvim prioritetima. Divlje deponije su sve češće a ljudi, kada je to u pitanju, funkcionišu po principu “ako može on, mogu i ja”. A neko mora da načini prvi korak, pa makar i najmanji (da odustane od bacanja đubra gde mu nije mesto, na primer) jer je svaki korak koji doprinosi čistijoj životnoj sredini važan.

Međutim, u ovakvoj zemlji veoma je teško očekivati brzu promenu svesti, smatra Ekaterina.

“S obzirom na to da se naši ljudi tek upoznaju sa ovim proizvodom, sa konceptom reciklaže i osvešćene potrošnje uopšte, mislim da je još uvek rano za prognoze. Važno je da nailazimo na lepe reakcije, recimo, prodavci na pijacama ili kasiri u supermarketima se uvek oduševe kada vide višekratne vrećice i podržavaju ovu inicijativu”, kaže naša sagovornica.

Njena ideja je da je najbitnije prvo promeniti svest kod potrošača, a zatim sledi promena njhovih navika, jer kako kaže, većina ljudi nije svesna koliko je situacija sa zagađenjem alarmanta i do kakvih posledica može da dovede.

“Da bi se promenila svest, potrebno je edukovati ljude, pisati u medijima na te teme, preduzimati korake. Potrebna je i podrška države i odgovorno ponašanje velikih kompanija koje su u neku ruku pokretači promena, jer imaju veliki uticaj na kupovne navike potrošača. Ne verujem da cena igra veliku ulogu, jer ako je neko zainteresovan za ekološke alternative, on će to gledati kao investiciju, a ne kao trošak”, zaključuje Yekoleva.