“Hrabrost da se prepusti izazovu garantuje uspeh”

9. April 2021.
Osim toga što su umetnice prisutne na sceni i sve ih je više, u umetničkom svetu, generalno govoreći, žene su prisutne i kao kustoskinje, ali je i sve veći broj žena na pozicijama direktorki muzeja, galerija, fondacija, u odnosu na možda manji broj žena koje se pojavljuju u svojstvu vlasnica muzeja, galerija ili kolekcija, govori za BIZLife magazin Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti.
fb_image.jpeg
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti. Foto: Foto: ND studio
  • Muzej savremene umetnosti Beograda (MSUB), čini se, otvorio je svoja vrata širokoj populaciji nedavnim izložbama, retrospektivom „Čistač”, Marine Abramović, i „Ljubav je ljubav: radost venčanja za sve”, Žan Pol Gotjea, koje su pored pohvala naišle i na kritike (na primer, da izložbi venčanica nije mesto u muzeju ili da je Marina Abramović čista „komercijala”). Da li to znači da umetnost ne sme da bude komercijalna?

Materijalna kultura savremenih društava, kojoj i sami pripadamo, podrazumeva dvostruku prirodu umetničkog dela – njegovu umetničku i materijalnu vrednost. Poput novčića sa dva lica, upravo ova dvostruka priroda dela često stvara polemike i moguće spekulacije i kod stručne i kod šire javnosti, naročito ako je reč o umetniku čija su dela dostigla veliku vrednost na tržištu. Ipak, supstancijalna za svako umetničko delo jeste njegova umetnička vrednost, koja, na kraju, i određuje njegovu sudbinu.

Da li je u umetnosti nešto komercijalno ili nije, teško je proceniti, jer umetnost u biti ne dolazi iz komercijalne pobude, a zasigurno to nisu bili radovi koje smo mogli videti na retrospektivi Marine Abramović.

  • Muzeji su, ipak, svojevrsna preduzeća. Šta je „dozvoljeno”, a šta nije, zarad ispunjavanja poslovnih planova i ciljeva?

Muzeji su, pre svega, institucije zaštite kulturnog nasleđa, materijalnih svedočanstava prošlosti i sadašnjosti, ali i mesta promocije javnog znanja, misli i ideja koje proizilaze iz umetnosti koju oni poseduju ili promovišu kroz svoj program. Većina državnih muzeja, kojima pripada i MSUB, skoro je u potpunosti finansirana od strane države i, u konkurenciji sa privatnim muzejima širom sveta, sa mnogo većim fondovima i fleksibilnošću delovanja, mora sprovoditi dugoročne projekte koji su manje reaktivni na tržišne trendove. Primenom raznolikih zakonskih mehanizama, strateških planova, kroz partnerstva, donacije i poklone – neophodno je ostvariti dugoročne saradnje, dobiti vrednu podršku javnog i privatnog sektora i osigurati svoje stabilno funkcionisanje.

  • Po vašoj viziji i prema planu rada i razvoja koji ste predstavili za naredne četiri godine, kakve izložbe treba da postavlja MSUB?

One izložbe koje nadahnjuju posetioce, koje im omogućavaju da stiču nova znanja i iskustva. Umetnička kolekcija MSUB sačinjena je od dela srpske i jugoslovenske moderne i savremene umetnosti – dakle, izložbe koje će omogućavati da se proširi javno znanje, ali i produbi razumevanje značaja postojeće kolekcije. U Muzeju upravo spremamo retrospektivnu izložbu Goranke Matić „Iskustvo u gužvi”, kao svojevrsnu priču o ljudima, nekim bivšim vremenima i teritoriji. Na preostala dva nivoa Muzeja i u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića posetioci će još uvek moći da pogledaju izložbu „Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993‒2019” – izložbu čiji su autori nagrađeni prestižnim priznanjem Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju autorsku izložbu savremene umetnosti u protekloj godini.

  • Ovakvi i slični muzeji u svetu, gotovo po pravilu, nezaobilazne su lokacije za turiste, a odlazak u njih je više od pukog razgledanja izložbi i eksponata. Tako, recimo, u MOMA muzeju se prodaje dizajnerski nameštaj rađen specijalno za MOMA Desing Store; MET galerija ima divan i veoma posećen kafić na krovu, dok su, po pravilu, muzejske prodavnice suvenira uvek prepune… Da li imate u planu neke slične aktivnosti?

Da, naravno. U pripremi je izrada neophodne dokumentacije za izgradnju muzejskog kafea kao zasebnog objekta pored Muzeja. Takođe je u planu da se obogati muzejska prodavnica raznim zanimljivim artefaktima.

  • Na čelo Muzeja došli ste iz privatnog sektora. Da li za vas upravljanje državnom institucijom predstavlja poseban izazov? Zapravo, koliko je spoj umetnosti i biznisa već sâm po sebi izazov?

Vođenje velike institucije jeste izazov sâm po sebi, a kada je u pitanju MSUB, imajući u vidu njegovu dugu tradiciju i izrazito bogatu kolekciju, izazov je nesumnjivo veći. Iako primarno dolazim iz sveta umetnosti, imala sam čast i zadovoljstvo da budem okružena najboljima iz sveta biznisa i da stičem neka nova znanja i veštine iz sektora koji mi nije bio primarno blizak, te da, u neku ruku, razvijam i preduzetnički duh. Ono što bih u vezi s tim mogla da konstatujem jeste da biznis i umetnost imaju puno sličnosti, i jedno i drugo pružaju pogled ka budućnosti, polaze od vizije i inspiracije, a uspeh garantuju najpre hrabrošću da se prepuste izazovu dok uloženi trud, rad i istrajnost nađu svoje rezultate.

  • Kako biste ocenili položaj žena u savremenoj umetnosti?

Žene autorke zauzimaju danas istaknute pozicije i ostvaruju prisutnost na svetskoj savremenoj umetničkoj sceni, ali globalna istraživanja pokazuju da samo dva odsto od ukupnih aukcijskih prodaja umetničkih dela odlazi ženama, odnosno umetnicama.

Osim što su umetnice prisutne na sceni i sve ih je više, u umetničkom svetu, generalno govoreći, žene su prisutne i kao kustoskinje, ali je i sve veći broj žena na pozicijama direktorki muzeja, galerija, fondacija, u odnosu na možda manji broj žena koje se pojavljuju u svojstvu vlasnica muzeja, galerija ili kolekcija. Međutim, ovi trendovi, kao i parametri istraživanja, konstantno se menjaju, a promene idu, reklo bi se, u prilog ženama i njihovom položaju.

Članak je prenet sa portala BIZLife.

Članak je prenet sa portala BIZLife.

Share