Tekstovi iz „jednog centra“ – kako funkcionišu kampanje diskreditacije u medijima

Autorka: Ivana Kragulj, Izvor: NUNS

U Izveštaju o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara i novinarki Srbije u štampanim medijima za drugu polovinu prošle godine, koji su radili novinarka Vera Didanović i novinar Bojan Cvejić za potrebe Saveta za Štampu, takođe su posebno izdvojene ove kampanje.

„Ponovo je primetna pojava istovremenog objavljivanja tekstova potpuno istog sadržaja u više medija, što ukazuje na uticaj na uređivačku politiku iz jednog eksternog centra“, piše u Izveštaju.

Autor Izveštaja, novinar i bivši član Komisije za žalbe Saveta za štampu Bojan Cvejić kaže za NUNS da je za ovakve tekstove karakteristično to što uglavnom nemaju sagovornike, izvore, nisu potpisani i ne mogu se svrstati ni u jednu novinarsku formu koje se izučavaju u teoriji novinarstva.

“Reč je o svojevrsnim pamfletima u kojima se ili činjenice izvrću i stavljaju u negativni kontekst ili se navode komentari i nagađanja, što je sve u suprotnosti s Kodeksom novinara i novinarki Srbije, ali i svim drugim civilizacijskim standardima. Ovakvim tekstovima se očigledno širi propaganda, što pozitivna prema aktivnostima vlasti i vladajućim strukturama, ali tako i negativna prema svima onima koji drugačije misle i iznose svoj kritički stav u javnosti”, objašnjava Cvejić.

Upravo zbog sve učestalijih kampanja koje se vode protiv pojedinca u medijima, u novi Kodeks novinara i novinarki Srbije uvrštena je nova tačka (tačka 3 Poglavlja 5) koja kaže da su novinari u obavezi „da poštuju princip nenanošenja štete ugledu i dostojanstvu ličnosti i da ne učestvuju u širenju neistina ili kontinuiranom zlonamernom narušavanju reputacije osoba o kojima izveštavaju”, tj. kampanjama diskreditacije.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković kaže da je ova tačka uvedena u Kodeks na osnovu iskustva u radu Komisije za žalbe.

“Imali smo slučajeve da se protiv određenih ljudi vode medijske kampanje (objavljivane su serije tekstova praktično uvek istog sadržaja), a da nismo imali odredbu u Kodeksu koja bi to regulisala. To je, naravno, moglo da se podvede i pod tada postojeće odredbe, ali smo mislili da to nije bilo dovoljno da se ukaže na namerno narušavanje nečijeg ugleda i reputacije, dakle na tekstove koji nemaju nikakvu informativnu vrednost već im je jedini cilj da nekome nanesu štetu”, navodi Novaković.

Više od polovine prekršaja Kodeksa zbog kršenja nove odredbe

Komisija za žalbe registrovala je tokom prošle godine 59 slučaja, od ukupno 110 prekršaja, u kojima je povređena tačka 3 Poglavlja 5 Kodeksa, kaže generalna sekretarka Saveta za štampu.

„Dakle, u više od 50 odsto slučajeva je prekšena upravo ta tačka. U najvećem broju žalbi koje su se odnosile, direktno ili posredno, na studentske i građanske proteste koji su trajali gotovo cele 2025. godine, ukazuje se i na to namerno širenje neistina radi nanošenja štete dostojanstvu i ugledu. To nisu uvek kampanje, nekada su u pitanju jedan ili dva teksta, ali je način ’izveštavanja’ isti“, pojašnjava ona.

Novaković dodaje da izbor medija koji će objaviti takav tekst često zavisi i od toga iz koje sredine potiče osoba na koju se tekst odnosi.

“Uglavnom to budu dva ili tri medija sa nacionalnom pokrivenošću (najčešće Informer, Alo i Novosti) i dva, tri lokalna. Nekada nam se ni ne žale na sve medije koji su nešto objavili, možda nisu videli sve ili im ne nanose svi istu štetu”, navodi ona.

Kampanje diskreditacije na lokalu su još opasnije

Na poslednjoj sednici Komisija za žalbe odlučivala je o žalbama koje je Dejan Spasić podneo protiv pet medija. Informer, NS uživo, 025 Info, Gradske info i portal Novosadske TV su 15. decembra prošle godine objavili tekst potpuno istog sadržaja.

„Dejan je propali student koji ima 29 godina i koji se od početka nametnuo kao vođa studentskih protesta u Kuli. Kao i svi njemu slični i Dejan redovno gostuje na tajkunskim televizijama. Jer kako drugačije… Kada imaju isti cilj i interes, a to je uništiti državu i zgrnuti novac”, piše u objavama ovih medija.

Dalje se navodi da je Spasić „sin i unuk hapšenih kriminalaca koji su opljačkali penzionere”, a “kada su potrošili te pare koje su ukrali „gurnuli“ su Dejana da preko studentskih protesta uđe u politiku, da bi mogli opet da pljačkaju” – bez ikakvih dokaza.

Medijska mašinerija se upregla jer će se u Kuli uskoro održati lokalni izbori, i to je upravo jedan od razloga zašto se ovakve kampanje intenziviraju na lokalu. Drugi je, po pravilu, diskreditacija studentskih protesta.

Epilog – prekršaj više poglavlja Kodeksa novinara i novinarki Srbije.

U obrazloženju Komisije za žalbe piše da su „članovi Komisije ocenili da ovakvi tekstovi predstavljaju nastavak obračuna sa građanima koji učestvuju u protestima protiv vlasti i da im je jedini cilj diskreditacija žalitelja, koji se, i preko članova porodice, bez ikakvih dokaza, dovodi u vezu sa određenim krivičnim delima”. Dodaje se i da je reč “o sadržaju koji više liči na politički pamflet nego na novinarski tekst”.

Kampanje diskreditacije u medijima utiču na javno mnjenje, ali i na pojedince koji su targetirani i njihove porodice.

Bojan Cvejić naglašava da je medijska pismenost u Srbiji na niskom nivou, odnosno da značajan deo publike ne promatra kritički sve što im se plasira.

“Kada se nešto emituje i publikuje u velikom broju mejnstrim medija koji imaju veliki doseg, određeni deo publike to prihvata kao činjenice. A pošto je uglavnom cilj da se spinuje i zlonamerno narušava reputacija određenih osoba čija mišljenja ne odgovaraju pojedinim strukturama, to ne samo da narušava njihov ugled već i ugrožava njihovu bezbednost. Ako nekoga proglašavate državnim neprijateljem, stranim plaćenikom, krivcem za sve loše što se dešava u državi, to kod dela publike koja to prihvata kao istinu može da izazove različite vidove agresije”, objašnjava Cvejić.

“Posebno je to opasno i zabrinjavajuće kada je reč o osobama iz manjih sredina, odnosno na lokalu, gde posledice takvog narativa koji se širi organizovanom medijskom mašinerijom se mogu preliti i na njihove porodice i ljude iz njihovog okruženja, što dodatno pojačava osećaj ugroženost i nesigurnosti”, dodaje on.

Kampanje protiv javnih tužilaca, studenata, profesora, novinara…

„Jedna od uočljivijih kampanja tog tipa vođena je protiv glavnog javnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, prorektora i bivšeg predsednika Skupštine Infrastruktura Železnice Srbije Nebojše Bojovića, koji je na toj funkciji bio u vreme pada nadstrešnice i nakon pada podneo ostavku, i bivšeg izvršnog direktora Infrastruktura Železnice Srbije Milutina Miloševića. Činjenica da su oni fotografisani zajedno u restoranu okarakterisana je kao ’skandal’ bez ikakvog obrazloženja, baš kao što nikakvi argumenti nisu ponuđeni za optužbe koje su, potom, danima ponavljane, a odnosile su se na odgovornost za pad novosadske nadstrešnice. Nikome od targetiranih nije ponuđena mogućnost da iznesu svoju verziju događaja.“ – piše u novom Izveštaju o monitoringu poštovanja Kodeksa u štampanim medijima.

Na sednicama Komisije za žalbe više puta se raspravljalo o tekstovima ove vrste koji targetiraju javne tužioce, pojedine studenate u blokadi, novinare i druge kritičare režima.

“Dakle, ljudi koji su učestvovali ili su povezivani sa protestima. Mada je bilo i onih koji nisu učesnici protesta – javni tužioci, na primer – ali su takođe predstavaljani kao akteri obojene revolucije. Pojedinačno, najviše žalbi su nam podnele tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović i studenti FON-a braća Luka i Lazar Stojaković”, kaže generalna sekretarka Saveta za štampu.

Na prvoj narednoj sednici Komisija za žalbe odlučivaće o žalbi koju je Veran Matić podneo protiv 25 internet portala. Svi oni nastavili su kampanju koju je protiv Matića pokrenula omiljena Vladina nevladina organizacija, Centar za društvenu stabilnost, iznoseći niz neistina i optužbi u tzv. dokumentarcu „Zlo doba 2“, koji je emitovan na više televizija, među kojima su i one sa nacionalnom frekvencijom.

Povodom ove kampanje diskreditacije reagovala su brojna domaća i međunarodna medijska i novinarska udruženja i institucije.

„Nemamo nikakvu sumnju da iza dehumanizujuće kampanje protiv Matića stoji sam državni vrh… Da je reč o organizovanoj i ciljanoj kampanji, pokazuje činjenica da je film (Zlo doba 2) emitovan na velikom broju televizija bliskih vlastima, i da je najavljen na sva zvona. U njemu se na primitivan i senzacionalistički način Matić proglašava neprijateljem države i društva, čime se faktički poziva na njegov linč. Proglašava se ‘stranim agentom’ koji decenijama radi protiv Srbije”, piše u saopštenju Koalicije za slobodu medija povodom ove kampanje.

I Međunarodni institut za štampu (IPI) iz Beča osudio je ovu kampanju.

„Film, koji je napravila opskurna organizacija povezana sa državom, sadrži brojne netačne i senzacionalističke optužbe i koristi opasnu retoriku„, saopštio je IPI.

Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever ocenila je da je film o Veranu Matiću i sve što se dešava u Srbiji u poslednje vreme opasno, dok je direktor biroa Reportera bez granica u Pragu Pavol Salai pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića „da se jasno distancira od kampanje“.

„U suprotnom, ako se Veranu Matiću bilo šta dogodi, smatraćemo predsednika Srbije odgovornim“, rekao je Salai.

I pored svega navedenog, kampanja se nastavila saopštenjem Centra za društvenu stabilnost u kojem se Matić optužuje da deluje „protiv državnih interesa Srbije“, uz najavu da će „ubrzo izaći i tematski specijal posvećen njegovom predanom radu na pojedinim antidržavnim projektima“

Takođe, na društvenim mrežama Centra za društvenu stabilnost najavljeno još opskurnog sadržaja u produkciji ove organizacije koji targetiraju 45 novinara, medijskih radnika i saradnika nezavisnih medija i novinara.

Postavlja se pitanje: Ko uređuje ove medije?

Kada se u razmaku od svega nekoliko sati, ili čak minuta, u više različitih redakcija pojave gotovo identični tekstovi, često nepotpisani i bez jasnog izvora, teško je poverovati da je reč o slučajnosti ili “koincidenciji uredničkih procena”.

Gordana Novaković kaže da sve ukazuje na to da su oni napisani i plasirani iz jednog centra.

„Da li nastaju u nekoj od redakcija ili van njih ne možemo da znamo. Moguće je i da tekst koji nastane u jednoj redakciji, urednik šalje drugim medijima, mada je takva saradnja sa konkurencijom zaista čudna. U svakom slučaju, kako god da funkcioniše taj mehanizam, ovakva praksa je jako loša i nema veze sa ozbiljnim i odgovornim novinarstvom, pa ni sa osnovnim zadatkom novinara – da informišu u skladu sa javnim interesom“, navodi Novaković.

Ona podseća urednike da su odgovorni za sadržaj koji objavljuju.

“Odluka o tome šta će objaviti u svom mediju isključivo je njihova. Njihova je i odgovornost za sve što su objavili, bez obzira kako je određeni sadržaj nastao. Objašnjenje ’mi smo samo preneli’ ili ’mi smo verno preneli i naveli smo izvor’, koja dobijamo od pojedinih redakcija, jedostavno nisu prihvatljiva”, zaključuje Novaković.

Tekst je prenet sa stranice NUNS.