Svetski dan dostojanstvenog rada: Novinari i dalje u nesigurnim uslovima, žene retko na čelu redakcija
Izvor: NUNS
Upravo zbog sve lošijeg socio – ekonomskog položaja novinara/ki i medijskih radnika u Srbiji u 2024. godini rezultat indikatora u ovoj oblasti je još lošiji 2,89 (prošle godine je bio 2,91).
Na Svetski dan dostojanstvenog rada, 7. oktobar 2025, sindikati širom sveta traže demokratiju koja obezbeđuje dostojanstven rad i hitne mere protiv „korporativnog zarobljavanja“ javnih politika. U Srbiji, najnoviji nalazi o stanju u medijima potvrđuju da su socijalni i ekonomski uslovi za novinare i medijske radnike i dalje izrazito nepovoljni, da su politički i finansijski pritisci i dalje najčešći oblik ugrožavanja nezavisnog rada, a da su neprofitni mediji i njihove redakcije u poslednjim godinama najčešće mete uvreda, targetiranja, pretnji i različitih vrsta napada.
Novinari koji objektivno prenose informacije o dogadjajima i kritički se odnose prema postupcima predstavnika vlasti su posebno na udaru, i u medijima u kojima drzava ima veliki uticaj preti im se otkazima.
Zabeleženo je da je u Srbiji, već nekoliko godina, broj SLAPP tužbi u porastu. NUNS je samo u 2024. godini zabeležio najmanje 22 tužbe sa elementima SLAPP-a. Novinari jednako strahuju od finansijskih pretnji kao od ugrožavanja bezbednosti i fizičkih napada.
U 2024. godini postoje ozbiljne sumnje da je dolazilo do direktnih pokušaja otkrivanja izvora ili pritisaka na novinare da iznesu informacije o svojim izvorima. Prema informacijama koje su dostupne, od novembra 2024. godine do februara 2025. godine, načinjeno je preko 750 pokušaja praćenja mobilnih i drugih uređaja novinara, aktivista i studenata. Upotrebljavani su alati Cellebrite i Pegasus, nakon čega bi dolazilo do instaliranja softvera domaće srpske proizvodnje NoviSpy.
Rodna neravnopravnost
Smatra se da novinarke u Srbiji često rade u izazovnijim i težim uslovima od svojih muških kolega. Novinarke, posebno one u istraživačkim ulogama ili na rukovodećim pozicijama, suočavaju se s povećanim rizicima od uznemiravanja, uključujući verbalne napade na internetu, anonimne pretnje i klevetničke kampanje. Novinarke često balansiraju više uloga koje obuhvataju sa jedne strane važnu porodičnu ulogu i zahteve, a sa druge strane obaveze u okviru posla koje uključuju rad tokom praznika ili vikenda.
Iako u medijima ima više zaposlenih žena, ipak su na višim, uredničkim pozicijama zastupljeniji muškarci.
Uznemiravanje sa posla preliva se na svakodnevni život: utiče na san, odnose i profesionalnu motivaciju.
Mladi i frilenseri pod najvećim teretom
Mladi novinari i novinarke su izloženi stalnom pritisku honorarnog rada i finansijskoj neizvesnosti, što ozbiljno utiče na mentalno zdravlje. Frilenseri ostaju „nevidljivi” za zakonodavstvo i funkcionišu u krajnje nesigurnom statusu samozaposlenosti, što ih čini ekstremno ranjivom kategorijom. U lokalnim sredinama, mnogi novinari rade dodatne poslove kako bi obezbedili osnovnu egzistenciju i nastavili gotovo volonterski rad u svojim medijima.
Napomena: „Indikatore“ i deo koji se bavi bezbednošću novinara možete pogledati ovde
Tekst prenet sa stranice NUNS.
