Medijski zakoni usvojeni – i dalje bez zaštite javnog interesa u javnim nabavkama i izbornoj kampanji

Izvor: NUNS

Proces koji je trajao više od godinu i po dana doveden je do kraja u atmosferi netransparentnosti i neprihvatljivo ubrzanoj proceduri, bez organizovanja javne rasprave i uz ograničeno učešće stručne javnosti. Iako se kao razlog za hitnost navodi usklađivanje sa preporukama Evropske komisije, način na koji je taj cilj sproveden ozbiljno narušava poverenje u demokratske procese i institucije.

Pozdravljamo što su naši predlozi za izmene članova 84 i 85 ZJIM-a, koji se odnose na pretpostavku nevinosti i izveštavanje o krivičnim postupcima, uvaženi i uvršteni u konačni tekst ovog zakona. Na taj način je izbegnuta dodatna šteta po slobodu izražavanja i omogućeno novinarima da profesionalno izveštavaju o temama od javnog interesa.

Međutim, i dalje ostaju brojni nerešeni i ozbiljni problemi. I pored inicijativa pojedinih narodnih poslanika, koji su predložili uvođenje jasnih kriterijuma za javne nabavke u oblasti medija – uključujući vezivanje tih kriterijuma za ostvarivanje javnog interesa i poštovanje profesionalnih standarda – ti amandmani nisu prihvaćeni. Time je propuštena još jedna prilika da se uvede red u ovu oblast, koja ostaje podložna zloupotrebama, netransparentnom trošenju javnog novca i političkom favorizovanju pojedinih medija.

Izmene ZEM-a takođe nisu rešile višegodišnje probleme u vezi sa izveštavanjem tokom izbornih kampanja. Prikriveno političko oglašavanje, funkcionerske kampanje i manipulativni politički marketing ostaju izvan regulatornog okvira, i pored jasnih i višegodišnjih preporuka domaćih i međunarodnih posmatrača.

U delu koji se odnosi na javne medijske servise i dalje su prisutne duboke sistemske slabosti. Upravni odbor i dalje nema odlučujuću ulogu u imenovanju uredničkog kadra, funkcija Poverenika za prava gledalaca i slušalaca ostaje marginalizovana, a nova pravila o budžetskom finansiranju ostavljaju prostor za političke zloupotrebe.

Posebno zabrinjava visina takse za javne medijske servise i u tom kontekstu, podsećamo da  većina predstavnika novinarskih, medijskih organizacija i sindikata u okviru radne grupe za izmene Zakona o javnim medijskim servisima nisu uspeli da ubede vlast da je za održivost javnih medijskih servisa neophodno povećanje takse sa 350 na najmanje 500 dinara – koliko je ona iznosila i pre više od 15 godina. Odluka da se taksa ne poveća, predstavlja populističku meru sa ozbiljnim posledicama po rad i kvalitet programa pre svega pokrajinskog javnog medijskog servisa.

Novinarske i medijske organizacije i sindikati pozivaju nadležne institucije da prepoznaju značaj ozbiljnih i sistemskih reformi koje će omogućiti slobodno, odgovorno i profesionalno novinarstvo. Usvojene izmene predstavljaju korak u dobrom pravcu samo u pojedinim segmentima, ali suštinski problemi i dalje ostaju – od neuređenih javnih nabavki i netransparentnog vlasništva, do nesaniranih slabosti u izbornom izveštavanju i funkcionisanju javnih medijskih servisa.

Medijska reforma mora da bude usmerena na javni interes, vladavinu prava i institucionalnu odgovornost. Samo kroz transparentnost i dosledno poštovanje zakona možemo doći do medijskog sistema koji služi demokratiji, a ne partikularnim političkim interesima.

Asocijacija medija

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Asocijacija onlajn medija (AOM)

GS KUM Nezavisnost

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“

Slavko Ćuruvija fondacija

Udruženje novinara Srbije (UNS)

Tekst je prenet sa stranice NUNS.