Vučić u dogovorima sa Putinom, na vezi sa Stoltenbergom

22. October 2020.
Dan nakon što je objavljeno da će Ministarstvo odbrane Rusije otvoriti svoje predstavništvo u Srbiji, iz zvaničnog Beograda nisu stigla dodatna pojašnjenja, ali u vladajućoj stranci priznaju postojanje političkog karaktera sporazuma.
ALEKSANDAR VUCIC - VLADIMIR PUTIN - KZN
Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV/MO

Piše: Mila Đurđević

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Dragan Šormaz ocenjuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) da sporazum nije problematičan.

„Da li će nešto doprineti? Pa, ja ne verujem da će doprineti za dobrobit vojske. Jer, interoperabilnost vojske se radi po NATO standardima“, navodi Šormaz, koji je ujedno i šef stalne delegacije Skupštine pri Parlementarnoj skupštini NATO-a.

Šormaz ne negira politički karakter sporazuma.

„To su neke stvari koje su više političkog karaktera, šalju neke poruke o našoj vojnoj neutralnosti, ali u suštini Srbija ima odličnu saradnju i sa SAD i sa NATO. To je itekako bitno za našu vojsku, mnogo bitnije, po mom mišljenju od ovog sporazuma“, pojašnjava Šormaz.

Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na upit RSE, ali u saopštenju dostavljenom medijima 20. oktobra, navodi da je procedura o otvaranju predstavništva Ministarstva odbrane Rusije u Srbiji pokrenuta u skladu sa sporazumom Vlade Srbije i Vlade Rusije.

Ministarstvo je navelo i da je cilj osnivanja predstavništva Ministarstva odbrane Rusije pružanje podrške i brže rešavanje pitanja u vezi sa vojnotehničkom pomoći, vojnom i vojno-tehničkom saradnjom.

U saopštenju se dodaje i da je sporazum potpisan na osnovu dogovora predsednika Srbije i Rusije Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.

Prvobitno je na sajtu pravo.gov.ru na kome se objavljuju zvanična dokumenta Vlade Ruske Federacije, objavljena naredba koju potpisuje ruski premijer Mihail Mišustin kojom se daje ovlašćenje ruskoj Vladi da potpiše sporazum sa Srbijom o otvaranju predstavništva ruskog ministarstva odbrane.

„Upućuje se rusko Ministarstvo odbrane da, uz učešće zainteresovanih federalnih organa, izvrši pregovore sa Srpskom stranom, i da nakon postizanja sporazuma, potpiše ovaj sporazum u ime Vlade Ruske Federacije“, navodi se u dokumentu koji Mišustin potpisao 15. oktobra.

NATO: Snažna saradnja i sa državama koje nisu članice

Upitani za najnoviju informaciju o otvaranju predstavništva ruskog Ministarstva odbrane u Srbiji, NATO je naveo za RSE da u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije.

„NATO i Srbija su bliski partneri. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u stalnom kontaktu sa predsednikom (Srbije Aleksandrom) Vučićem i drugim liderima“, navodi NATO i dodaje da savez može imati snažnu saradnju i sa državama koje nisu članice, navodeći za to primer Austriju i Finsku.

„Mi u potpunosti poštujemo njihovu odluku da se ne priključe NATO-u, na isti način na koji poštujemo odluku drugih da se priključe“, navodi se u odgovoru dostavljenom RSE.

Saradnja sa Srbijom se pre svega, navode u Alijansi – ogleda u podršci reformama snaga bezbednosti i institucijama, zajedničkom radu na boljoj pripremljenosti za vanredne situacije, obuci koju pruža NATO pripadnicima Vojske Srbije za međunarodne mirovne misije. NATO naglašava i da je tokom proteklih 20 godina investirao 20 miliona evra kako bi Srbiji pomogao u uništavanju 230 tona zastarele municije.

Šta je nepoznato?

  • Kada je potpisan sporazum Vlade Srbije i Vlade Rusije o otvaranju predstavništva ruskog ministarstva odbrane u Srbiji?
  • Gde će biti smešteno predstavništvo?
  • U kakvom će pravnom statusu biti predstavništvo?
  • U kakvom će statusu biti zaposleni u predstavništvu?
  • Da li će za otvaranje predstavništva ruskog ministarstva odbrane u Srbiji Vlada Srbije opredeliti sredstva ili će se ono finansirati isključivo novcem iz Ruske Federacije?

Vojna saradnja kao taktiziranje između više sila

Urednik specijalizovanog sajta “Balkanska bezbednosna mreža” i beogradski vojni analitičar, Aleksandar Radić, ocenjuje za RSE da svaki potez u domenu vojno-vojne i vojno-tehničke saradnje ima svoje političke posledice.

On pojašnjava da otvaranje predstavništva ruskog ministarstva odbrane treba posmatrati u kontekstu aktuelne političke situacije.

„Jasno je da su politički potezi već dugo vreme očigledno na stranputici. Nije mogla da se pomiri politika istovremenog taktiziranja između više uticaja, više sila i na kraju se to simbolično slomilo na primeru vojne saradnje“, navodi Radić.

To se, prema njegovim rečima pokazalo kada je Vlada Srbije u septembru donela odluku da obustavi vojne vežbe sa svim zemljama na šest meseci.

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin tada se pozivao na pritisak Evropske unije (EU) da se povuče iz planirane zajedničke vežbe sa Rusijom i Belorusijom.

„Kad u taj kontekst stavimo rusko predstavništvo, otvorena je tema da li je to nužno, da li je neko svestan političkih posledica, jer jako je teško zamisliti zemlju koja i dalje ima ambiciju da uđe u EU, ali istovremeno ne želi da poštuje odbrambenu i spoljnu politiku EU“, navodi Radić.

Slučaj Georgija Klebana i špijunska afera bez epiloga

Rusija, poput većine država koje imaju diplomatsko-konzularna predstavništva u Srbiji, ima vojne predstavnike zaposlene u okviru izaslanstva odbrane pri Ambasadi u Beogradu.

Upravo je jedan od zaposlenih u ruskom vojnom izaslanstvu u Beogradu u novembru 2019. bio u centru špijunske afere, kada se u javnosti pojavio snimak pripadnika Ruske vojno obaveštajne službe (GRU) koji daje novac „srpskom agentu“.

U pitanju je bio potpukovnik Georgi Kleban, koji je, kako je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije potvrdilo za RSE bio na poziciji pomoćnika izaslanika odbrane pri Ambasadi Rusije u Beogradu.

Sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije 21. novembra 2019. tim povodom izjavio da Srbija „samo za Klebana ima dokumentovanih deset kontakata sa tri konspirativna izvora“.

“Od toga je tri puta Kleban uručio novac pripadnicima vojske Republike Srbije. Mi imamo za to i foto, i audio, i video dokumentaciju”, rekao je tada Vučić.

Javnost u Srbiji epilog špijunske afere nije saznala do danas, a Kleban je neposredno pred otkrivanje afere napustio Srbiju.

Vučić je početkom decembra 2019. u Sočiju, pred susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, izjavio da je što se njega tiče, afera s ruskim obaveštajcem u Srbiji zatvorena još posle njegovog razgovora sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom 21. novembra.

Predstavništvo još jednog ruskog ministarstva

U Nišu na jugu Srbije od 2012. godine postoji delom predstavništvo ruskog Ministarstva za vanredne situacije “Rusko-srpski humanitarni centar” za upravljanje u kriznim situacijama.

Centar je formiran na osnovu sporazuma vlada Srbije i Rusije i u zajedničkoj je nadležnosti Ministarstva za vanredne situacije Rusije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Sam centar se u više navrata našao u centru pažnje javnosti, pre svega, zbog insistiranja ruske strane da se zaposlenima u centru dodeli diplomatski status, što Srbija do danas nije učinila.

Prilikom posete Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu u februaru 2020. ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da se delatnost centra nalazi pod stalnom kontrolom ruske Vlade i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina.

Šutanovac: Neprimereno bi bilo da kancelarija bude u prostorijama Ministarstva odbrane Srbije

„Nema nikakve dileme da je Ruska Federacija shvatila da putem saradnje sa Ministarstvom odbrane, odnosno sa Vojskom Srbije radi izuzetan marketing za Rusiju i na taj način podiže poštovanje građana Srbije“, navodi u razgovoru sa RSE nekadašnji ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac.

Iako u osnivanju predstavništva ne vidi ništa negativno, ističe da bi ono moralo biti pod ingerencijom Ambasade Rusije u Srbiji.

„Ono što bi za mene bilo apsolutno neprimereno bilo bi da ta kancelarija bude smeštena u prostorijama državnih organa Srbije, pa i u Ministarstvu odbrane“, kaže on.

Ukoliko je Ruska Federacija odlučila da takvu kancelariju otvori, navodi Šutanovac, ona bi trebalo, kako je rekao, da bude pod ingerencijom ambasadora i Ministarstva odbrane Rusije i da bude smeštena u ambasadi ili u prostorima koje Ruska Federacija ima u Beogradu.

On dodaje da su Sjedinjene Američke Države 2007. otvorile svoju kancelariju za saradnju u oblasti odbrane u Beogradu, upravo pod ingerencijom Ambasade.

„Ta kancelarija funkcioniše već 13 godina, ona je ograničenog dejstva. Pod ingerencijom je ambasadora i Evropske komande američke vojske“.

Šutanovac smatra neprimerenim bilo kakvo poređenje predstavništva ruskog ministarstva odbrane pri Ministarstvu odbrane Srbije sa Kancelarijom NATO-a u Beogradu.

„Ta kancelarija ni na koji način ne može da se upoređuje sa kancelarijom NATO-a, jer Srbija u Briselu ima svoju kancelariju, NATO ima (svoju kancelariju) u Srbiji i potpuno su besmisleni navodi u kojima se navodi da će Rusija, kao i NATO imati kancelariju“, pojašnjava Šutanovac.

Kada je reč o prisustvu Rusije kroz Rusko-srpski humanitarni centar, navodi da bi taj centar daleko veći značaj mogao da ostvari kada bi postao međunarodni.

Predložio bih da se humanitarni centar u Nišu, koji trenutno koriste samo pripadnici Vojske Rusije otvori i za pripadnike vojski drugih država koje bi želele i koje mogu i koje su pomagale Srbiji u slučaju elementarnih nepogoda“, navodi Šutanovac.

Na taj način, smatra, centar u Nišu postao bi međunarodni humanitarni centar i dobio karakter regionalnog centra „imajući u vidu da zemlje u okruženju koje pripadaju NATO-u ne žele da sarađuju sa centrom koji ima izrazito rusku notu“.

Dragan Šutanovac: Bilo bi apsolutno neprimereno da ta kancelarija bude smeštena u prostorijama državnih organa Srbije
Dragan Šutanovac: Bilo bi apsolutno neprimereno da ta kancelarija bude smeštena u prostorijama državnih organa Srbije. Foto: RSE

Beograd na vezi sa Moskvom

U međuvremenu, predsednik Srbije nastavlja sa intenzivnim kontaktima sa zvaničnom Moskvom.

Vučić je održao sastanak 21. oktobra putem video-linka sa zamenikom predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrijem Medvedevim, kako je objavljeno na Instagram profilu predsednika Srbije.

Teme razgovora, kako se navodi u saopštenju Predsedništva bile su kriza izazvana pandemijom COVID-19 i načinima saradnje dve zemlje po tom pitanju.

U saopštenju nije bilo reči o otvaranju predstavništva ruskog ministarstva odbrane u Beogradu.

U međuvremenu, javnost je obaveštena da predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je trebalo da poseti Beograd 20. oktobra kada se obeležava Dan oslobođenja tog grada, odlaže putovanje zbog epidemioloških razloga.

Međutim, u Beograd uskoro stiže drugi zvaničnik Rusije. Nakon posete Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, za 28. i 29. oktobar je najavljena poseta šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova.

Vojna saradnja Srbije i Rusije

U prethodne tri godine Vojska Srbije kupila je iz Rusije pet helikoptera Mi-17V-5, četiri borbena helikoptera Mi-35M, preuzeta je donacija od šest lovaca MiG-29. Na remontu su i četiri aviona tog tipa koje je Srbiji donirala Belorusija.

Za ukupno 14 letelica dogovoreno je održavanje i podrška, dok je raketni sistem PVO „Pancir S1“ kupljen na osnovu sporazuma sa Rusijom iz 2019.

U Srbiju je iz Rusije u 2019. dopremljeno i deset od ukupno 30 borbenih izviđačkih oklopnih vozila „BRDM 2“. Sporazum o toj donaciji podrazumeva da u Srbiju iz Rusije bude dopremljeno i 30 tenkova „T-72“.

Sporazum o vojnoj saradnji Srbije i Rusije potpisan je 2013. godine, a potpisali su ih tadašnji ministar odbrane Srbije Nebojša Rodić i Sergej Šojgu, koji je na poziciji ministra odbrane Rusije od 2012. godine.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Share