Sve stranke Albanaca posle tri decenije na putu ka Skupštini Srbije

Na listi će biti kandidati Partije za demokratsko delovanje (PDD) čiji je lider predsednik Opštine Bujanovac Šaip Kamberi, Alternative za promene (AZP) koju vodi predsednik Opštine Preševo Šćiprim Arifi, Demokratske partije (DP) bivšeg predsednika Opštine Bujanovac Nagipa Arifija, Pokreta za demokratski progres (PDP) na čijem čelu je Šćiprim Musliju i Pokreta za reforme (PZR) koji predvodi Sami Salihu.

Izlazak na parlamentarne izbore praktično znači priznavanje republičkog nivoa vlasti od svih najvećih albanskih stranaka, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

“Naravno, to ima veze sa jačanjem uticaja Albanaca u Parlamentu i u vlasti, jer su zbog neizlaženja na parlamentarne izbore gubili broj poslanika u Skupštini. Stalno su imali jednog ili dva poslanika, a sada imaju šansu da osvoje i poslaničku grupu”, kaže Janjić.

Sporazum o izborima u Srbiji uz posredovanje Tirane

Zajednički nastup pet vodećih albanskih stranaka iz Bujanovca i Preševa na predstojećim izborima za poslanike Skupštine Srbije nije veliko iznenađenje, jer je formiranjem jedinstvene izborne liste samo materijalizovan sporazum postignut sredinom januara u Tirani.

Sporazum je potpisan u prisustvu vršioca dužnosti ministra za evropske i spoljne poslove Albanije Genta Cakaja, koji je nakon događaja, na svom Facebook profilu napisao da će na taj način albanske stranke u Srbiji omogućiti svojim biračima da podignu snažan glas na izborima.

I premijer Albanije Edi Rama pozdravio je ovu odluku na društvenoj mreži Twitter, poručivši da ujedinjenje predstavlja snagu.

Super! Bravo Gent dhe përgëzime miqve nga Presheva👍 Bashkimi bën fuqinë👐🏿 https://t.co/6aedprnDEX

— Edi Rama (@ediramaal) January 16, 2020

Zašto su bojkotovali izbore?

To što po važećim pravilima i stranke manjina nastupaju pod istim uslovima kao velike stranke, odnosno da moraju da prikupe po 10.000 potpisa za podršku liste. Na predstojećim izborima nastup sa zajedničkom listom značajno olakšava ostvarivanje ovog uslova.

Na prošlim izborima za poslanike u Skupštini Srbije, pre četiri godine, učestvovala je samo Partije za demokratsko delovanje (PDD), dok su ostale albanske partije odlučile da parlamentarne izbore bojkotuju pošto nije bio postignut dogovor o zajedničkom nastupu.

Jedini narodni poslanik Alabanaca u aktuelnom skupštinskom sazivu je Fatmir Hasani, iz PDD-a, koji je u poslaničkoj grupi Liberalno demokratska partija – SDA Sandžaka.

Koliko je albansko biračko telo u Srbiji?

Kujtim Sadriu, direktor preševskog Centra za istraživanje i monitoring, kaže za RSE da bi zajednička lista imala još značajniju podršku kada bi se borila da obezbedi bolji položaj celokupne nacionalne manjine i svih Albanaca koji žive u Srbiji.

Prema njegovim rečima, na teritoriji Srbije živi oko 200.000 Albanaca, od čega je polovina u Preševskoj dolini, a veći broj poslanika u Skupštini Srbije, prema njegovim rečima, doneo bi Albancima još veći uticaj uticaj kada bi se fokusirali na sve potencijalne glasače.

“To bi bilo u interesu ne samo albanske zajednice u Srbiji nego i države Srbije, koja bi pokazala da su u njoj svi građani ravnopravni i da neguje različitosti, što za Albance ne važi već decenijama“, kaže Sadriu.

Albanci sa juga Srbije su bojkotovali i poslednji popis stanovništva u Srbiji, 2011. godine, zbog čega zvanične statistike kažu da ih ima svega oko 5.800, iako je taj broj znatno veći.

Od čega zavisi uticaj manjinskih stranaka?

Šaip Kamberi, lider Partije za demokratsko delovanje (PDD) i nosilac liste ocenjuje u izjavi za RSE da uticaj manjinskih stranaka na donošenje zakona i drugih odluka isključivo zavisi od broja poslanika u Parlamentu.

„U prethodnim sazivima imali smo jedan, a u sledećem očekujemo najmanje tri poslanička mandata“, kaže Kamberi za RSE.

On ocenjuje da je dobro da se ideji izlaska na izbore pridružuju i druge albanske stranke i dodaje da su se tokom protekla dva izborna ciklusa dogodile značajne kadrovske, organizacione i ideološke promene na političkoj sceni Preševa i Bujanovca, koje su rezultirale zajedničkom listom kandidata za poslanike u Skupštini Srbije.

Za razliku od većine albanskih stranaka Partija za demokratsko delovanje (PDD) nikada nije bojkotovala parlamentarne izbore, zalažući se za proaktivan odnos sa Vladom Srbije i delovanje kroz institucije sistema.