Srbija između mitova i realnosti

Bogdan Đuričić, 20-godišnji student iz Beograda, svestan je da najviše investicija u Srbiju dolazi iz Evropske unije, ali naglašava da, kako kaže “Rusija podržava našu poziciju oko Kosova”.

“Mi smo politički okrenuti ka Rusiji, ali ekonomski ka Evropskoj uniji”, rekao je Đuričić za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Njegov stav deli relativna većina građana Srbije, njih 49 odsto, koji pristupanje Evropskoj uniji vide kao važan nacionalni interes, pokazalo je istraživanje Fakulteta političkih nauka u Beogradu u oktobru.

U isto vreme, međutim, preko 85 posto građana, prema istom istraživanju, tvrdi da je očuvanje Kosova u sastavu Srbije veoma važan nacionalni interes.

Srbija ne priznaje nezavisnost svoje bivše pokrajine, koja je proglašena 2008. godine. U tome joj najveću podršku pruža Rusija, koja blokira članstvo Kosova u UN i drugim međunarodnim institucijama.

Priznanje Kosova je, kako je 10. juna u svojoj izjavi u Beogradu potvrdio nemački kancelar Olaf Šolc, uslov te države za prijem Srbije u Evropsku uniju.

Još jedan uslov je i usklađivanje spoljne politike Srbije sa evropskom. To podrazumeva i odnose sa Kinom, čiji su zvaničnici stavljeni pod sankcije EU 2021. zbog kršenja ljudskih prava.

Po rečima studenta iz Beograda Bogdana Đuričića u lokalnim medijima se prvenstveno govori o evropskim i kineskim investicijama.

“U medijima se promovišu evropske investicije, dok se kineske pomalo satanizuju zbog nezapadnjačkih načina poslovanja, u smislu ekologije, da se ne pridržavaju evropskih ekoloških standarda”, navodi on.

Upravo je nizak nivo poštovanja ekoloških standarda kineskih kompanija u Srbiji doveo do protesta aktivista, ali i upozorenja iz EU na potencijalnu štetu po živote i zdravlje ljudi.

Na pitanje RSE koje države najviše investiraju u Srbiji, odgovorila je i 20-godišnja Mikaina iz Beograda:

“Kroz medije se provlači (teza, prim. aut.) da u institucije (u Srbiji) ulaže Evropska unija, a da fabrike otvara Kina”.

Ona smatra da je bez obzira na to što je Evropska unija najvažniji ekonomski partner Srbije, većina građana ipak naklonjena Rusiji.

“Mi smo pravoslavni narodi i pretpostavljam da je to veza koja nas spaja. Ali, ne mogu da kažem da sam čula ili primetila negde da Rusija ulaže, sem što sam čula za (ulaganje u, prim. aut.) Hram Svetog Save”, rekla je ona.

Ruska državna kompanija “Gasprom Njeft” je finansirala unutrašnju dekoraciju Hrama Svetog Save u Beogradu, prema sporazumu iz 2019. godine.

Gasprom Njeft se našao takođe pod evropskim sankcijama nakon ruske agresije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Za Srbiju te sankcije još uvek nisu obavezujuće, jer zemlja nije članica EU.

Zvaničan Beograd, i pored poziva zvaničnika Zapada, odbija da uvede sankcije Rusiji.
Mikaina misli da većina građana ne podržava evropski put Srbije.

“Težnja naše države jeste ulazak u Evropsku uniju, ali mislim da većina nije za to zbog (statusa) Kosova”, kaže ona.

Većina članica EU je, inače, priznala nezavisnost Kosova.

Između ekonomskih interesa i propagande

Mina, penzionerka iz Beograda, takođe kaže da Evropska unija najviše investira u Srbiji, ali da mediji i vlast protežiraju Rusiju kao međunarodnog partnera.

“Mislim da je većina ljudi neobaveštena. To (sa Rusijom, prim. aut.) je propaganda”, navela je ona.

Kako je ocenila, ruska invazija u Ukrajini nikako ne doprinosi ideji da Rusija pomaže Srbiji na međunarodnom planu.

Sa druge strane, Mina navodi da su kineske investicije u Srbiji veoma sporne jer iza njih stoje “tajni ugovori”.

Pojedini projekti koje Srbija realizuje sa Kinom, kao što je razvoj takozvanih “pametnih gradova” i instaliranje kamera za video nadzor, su pod oznakom tajnosti. Oni su deo međunarodnih sporazuma dve države, koji su iznad lokalnih zakona.

Slobodan Vuksanović iz Beograda misli da najviše novca u Srbiju stiže iz Kine, ali na problematičan način.

“Mislim to zato što se uporno od Kine uzimaju krediti i ugovoraju poslovi o kojima niko ništa ne zna”, kaže Slobodan za RSE.

Istraživanje nevladinog Instituta za evropske poslove iz avgusta pokazalo je da iako je svega sedam odsto građana Srbije posetilo Kinu, 80 odsto je smatra prijateljem Srbije.
Istraživanje je pokazalo i da se građani Srbije o odnosima sa Kinom informišu sve više putem internet portala i društvenih mreža.

Slobodan Vuksanović smatra i da postoji konfuzija oko toga kojim putem Srbija treba da ide.

“Vlast priča jedno, a radi drugo. Priča kako mi idemo u Evropsku uniju, a svako ko ima osnovnu školu zna da od toga nema ništa. Ljudi u Srbiji i dalje žive u prošlom stoleću i misle da su Rusi prijatelji i da će nas spasiti, kao što nisu nikad”, kaže Vuksanović.

Ko zapravo najviše ulaže u Srbiju?

Prema podacima Narodne banke Srbije, kompanije iz Evropske unije daleko su najveći investitori u Srbiji, u poslednjih 12 godina.

Rusija je na drugom mestu, ali sa višestruko manjim obimom ulaganja od EU.

Takođe, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Evropska unija je i najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.

Prema podacima iz 2021, vrednost izvoza iz Srbije u EU povećana je za skoro tri milijarde evra u odnosu na prethodnu godinu i čini skoro 65 odsto ukupnog srpskog izvoza.

Na drugom mestu kao najveći izvozni partner Srbije nalaze se zemlje CEFTA (Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini između Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Moldavije, Srbije, Kosova i Crne Gore), dok je na trećem mestu Rusija.

EU je najveći partner Srbije i kada je uvoz u pitanju, te je tako vrednost uvoza iz EU povećana takođe za skoro tri milijarde evra u 2021. godini.

Na drugom mestu je Kina, a na trećem Rusija.

Bespovratna sredstva EU Srbiji do danas iznose 3,688 milijardi evra i EU je “daleko najveći donator u Srbiji”, navodi se na sajtu Evropske delegacije u Srbiji.

Iz Delegacije objašnjavaju da je novac doniran u više oblasti – od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede.

Agencija Demostat je u septembru dobila informacije i o ukupnoj bespovratnoj pomoći vlade SAD u period od 2001. do 2021. godine, koja iznosi 1,2 milijarde evra.

Tačan iznos donacija iz Kine i Rusije Srbiji nije poznat, navodi Demostat, jer, kako tvrde, “ambasade te dve zemlje nisu odgovorile na naša pitanja”.

Kakva je percepcija građana?

Prema navodima iz istraživanja Demostata iz jula 2022, građani Srbije su na pitanje o tome koje države su najviše investirale u Srbiju u proteklih deset godina, u najvećem procentu navodili Evropsku uniju (36 odsto) i Kinu (34 odsto), a potom Rusiju (19 odsto).

Nešto više od trećine ispitanika (35 odsto), prema ovom istraživanju, smatra da je EU dala najviše bespovratne pomoći Srbiji, 26 odsto misli da je to Rusija, a 22 odsto da je Kina najveći donator.

Ipak, najveći broj ispitanika (40 odsto) u istom istraživanju Rusiju smatra najvažnijim spoljnopolitičkim partnerom u Srbiji, a 30 odsto da je to Evropska unija, dok 24 odsto Kinu vidi kao najvažnijeg partnera.

Takođe, istraživanje javnog mnenja koje je Fond za nauku Republike Srbije sproveo u saradnji sa Fakultetom političkih nauka 2022. godine pokazuje da najveći broj ispitanika smatra da Srbija treba da se osloni na Rusiju u međunarodnim odnosima.

Na Evropsku uniju gleda znatno manji procenat ispitanika.

Na pitanje da li bi na referendumu glasali za ulazak Srbije u EU, mišljenja su podeljena, ali zato velika većina smatra da Srbija ne bi trebalo da uvede sankcije Rusiji iako bi to ubrzalo ulazak zemlje u EU.

Uprkos tome što je članstvo u EU odredila kao svoj strateški cilj, Srbija je jedina zemlja kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji (EU), pored Turske, koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu koja je počela 24. februara.

Miloš Hrnjaz, jedan od autora ovog istraživanja i profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže da je njegovo tumačenje ovih rezultata da većina građana ne smatra da mora da se opredeli između ekonomskih interesa zemlje i “političkih interesa” za koje smatraju da je saveznik Rusija.

“U situaciji koja bi bila krizna u kojoj bi bilo više nego jasno stavljeno do znanja da moraju da biraju između ekonomskih interesa koji su opipljivi, kao što je ukidanje viza, ukidanje određenih projekata, i političkih, mislim da rezultati ne bi bili isti”, kaže on za RSE.

Hrnjaz takođe kaže da je istraživanje pokazalo da građani podržavaju “politiku balansiranja” vlasti u Srbiji.

“Imali smo nekoliko pitanja u vezi sa tim. Građani kažu da ne vide Srbiju ni na Istoku ni na Zapadu, da podržavaju vojnu neutralnost Srbije. Građani zapravo podržavaju politiku nesvrtstavanja u svetlu aktuelnog sukoba između Rusije i većina država Zapada”, kaže on.

Hrnjaz smatra da na stavove građana, pre svega na njihovu privrženost Rusiji, utiču mediji, ali i da “antizapadni sentiment” postoji pre svega zbog dešavanja 1999. i 2008. godine.

NATO je 1999. godine izvršio tromesečnu vojnu intervenciju nad tadašnjom Saveznom Republikom Jugoslavijom, kako bi bili sprečeni masovni zločini nad albanskim stanovništvom na Kosovu koje je sprovodio režim Slobodana Miloševića.

Kakvu poruku šalju zvaničnici Srbije i mediji?

Zvaničnici Srbije u više navrata su izjavljivali da je cilj Srbije ulazak u EU, ali da Srbija mora da sarađuje sa svima, a pre svega sa Rusijom i Kinom koje pružaju podršku Srbiji kada je reč o dijalogu o statusu Kosova.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je u ekspozeu nove Vlade u oktobru navela da će Srbija, “bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja”, nastaviti da radi na evropskim integracijama Srbije.

Ipak, ona je navela da Srbija ima obavezu da “brani nezavisnost i samostalnost”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u oktobru izjavio da “dokle god ne postoji egzistencijalna ugroženost za građane Srbije, nećemo uvoditi sankcije Rusiji”.

Rusija je pod sankcijama Zapada zbog agresije na susednu Ukrajinu.

Sa druge strane, prema istraživanju BIRODI-ja, beogradske nevladine organizacije koja radi monitoring medija, Rusija je najpozitivnije predstavljeni međunarodni akter (81,2%) na cemtralnim informativnim emisijama televizija u Srbiji. Na drugom mestu je Kina (68,2%).

Evropska unija je bila najneutralnije predstavljen akter (79,6%).

SAD je takođe u najvećem procentu neutralno predstavljen (66,4), ali i akter sa najviše negativnog vremena (17,8%).

Monitoringom su bile obuhvaćene televizije sa nacionalnom pokrivenošću RTS, Pink, Happy, Prva, B92 i televizija N1 u periodu od 1.12. 2020. do 31.1.2022. godine.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.