Razvoj 5G mreže u Srbiji: Od mitova do naučnih činjenica

Piše: Mila Đurđević

Iako ova usluga još nije dostupna mobilnim korisnicima, niti je u Srbiji sproveden postupak za izdavanje dozvola za korišćenje neophodnih radio-frekvencija, pa samim tim trenutno ne radi nijedna 5G bazna stanica, pripreme su u toku, navode u nadležnom ministarstvu.

Razvoj 5G tehnologije u Srbiji previđa i strategija koju je Vlada Srbije usvojila 2018. godine.

Šta je 5G?

Logički nastavak prethodnih generacija mobilne tehnologije – ovako u nekoliko reči opisuje petu generaciju mobilnih mreža profesor Aleksandar Nešković, šef katedre za telekomunikacije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

„5G sistemi su tehnološki napredniji i oni onu količinu informacija koju želite da prenesete, prenesu mnogo brže. Po prvi put mobilne mreže mogu da ispune neke zahteve koje ranije nisu ni blizu mogle da kvalitetno podrže, a to je recimo brzina odziva, što je jako važno“, navodi Nešković ilustrujući brzinu konkretnim primerom:

„Primera radi, ako biste sad film skidali za sat i po koji biste gledali u punoj rezoluciji, sa 5G-om bi to trajalo nekoliko minuta“.

Primena je, međutim, mnogo šira od preuzimanja i deljenja zabavnih sadržaja. Autonomna vozila (automobili bez vozača), praćenje zdravstvenog stanja ljudi, povećanje efikasnosti u poljoprivrednoj proizvodnji – to su sve servisi koje će, prema rečima Neškovića – omogućiti 5G.

„Već naveliko se radi na čitavom nizu sistema i senzora koji će se ugrađivati u garderobu, na telo. I sve će to da bude povezano u jedan globalni sistem gde ćete moći da pratite zdravlje pojedinačnog korisnika“, kaže Nešković i objašnjava da sistemi u kojima senzor automatski prati nivo šećera u krvi već postoje i da su u upotrebi.

Mnogi segmenti ove mreže, prema rečima Neškovića, imaće direktan uticaj na kvalitet života:

„Zamislite vi sad vaš život gde kad dođete na posao, auto dođe ispred vaše kuće, izađete tamo gde radite i on ode sam da se parkira. To će omogućiti i međusobno korišćenje vozila od više korisnika, i veću bezbednost u saobraćaju.“

Brži prenos podataka, pre svega, doprineo bi, navodi Nešković efikasnosti privrede, pa i poljoprivrede, koja će, prema njegovom mišljenju u Srbiji morati da se menja, inače neće opstati na globalnom tržištu.

„To će biti pitanje našeg kvaliteta života u budućim decenijama, jer ako tu ne uskočite u voz na vreme, vi praktično vaš proizvod nećete moći da prodate nigde na svetskom tržištu“, navodi Nešković.

O kakvom zračenju je reč?

Nova tehnologija koja bi trebalo da omogući brz prenos podataka iako još nije ni započela sa primenom u Srbiji izazvala je burne reakcije u javnosti, čest je lajtmotiv u teorijama zavere u svetu, a brojni su navodi, pre svega na društvenim mrežama, o njenoj štetnosti po čoveka i životnu sredinu.

Teorije zavere idu toliko daleko da se 5G mreža, bez utemeljenja u nauci, na društvenim mrežama optužuje za aktuelnu pandemiju COVID-19. Takođe su objavljivane neproverene informacije da nova tehnologija izaziva rak ili mentalne bolesti, da ubija drveće i divlje životinje.

Uverenja određenog dela javnosti neki su iskoristili i za pokretanje privatnog biznisa, pa je tako Novosađanin preko specijalizovanog sajta za internet prodaju oglasio da prodaje „kremu protiv 5G“.

Sve ove tvrdnje, međutim, zvanična nauka opovrgava.

Profesor Nešković navodi da peta generacija mobilnih sistema podrazumeva korišćenje radio-talasa u određenim frekvencijama, u prvo vreme sličnim ili nešto višim u odnosu na frekvencije koje se koriste za postojeći 4G. Ti radio talasi emituju nejonizujuće zračenje, koje je manje štetno od jonizujućeg.

„Kad se kaže zračenje, mi praktično odmah pomišljamo na radioaktivno zračenje, na nuklearno zračenje. To zračenje, koje se zove jonizujuće zračenje, u stvari podrazumeva emitovanje čestica koje udaraju u vaše telo i ako pogode tamo gde ne treba, onda vi imate problem u zdravstvenom smislu“, kaže Nešković i dodaje:

„Kada pričamo o radio talasima, tad govorimo o nejonizujućem zračenju, tu se ne emituju nikakve čestice, tu se emituju samo radio talasi“, kaže Nešković.

Na pitanje RSE da li je reč o ’običnim’ radio-talasima ili sličnim talasima koje koristi mikrotalasna pećnica, što je jedan od čestih navoda protivnika 5G mreže na društvenim mrežama, Nešković odgovara:

„Sličniji su mikrotalasnoj pećnici. I one koriste radio-talase da bi opravdale svoju osnovnu funkciju, a to je da skuvaju hranu. One rade na oko 12,4 GHz i to je bukvalno identičan opseg u kome rade i Wi-fi uređaji, dakle wireless lanovi za bežični pristup kojih danas imamo masovno.“

Nešković je više od 15 godina rukovodilac laboratorije za radio-komunikacije pri Elektrotehničkom fakultetu, koja je učestvovala na više projekata finansiranih od strane Evropske unije, koji se upravo bave zračenjima u Mobilnim sistemima.

Na osnovu rada na tim projektima, tvrdi da je sam mobilni telefon, kao takav, dominantan izvor zračenja, daleko veći nego bazne stanice.

„Od ukupne doze zračenja u toku dana koje naše telo primi, tog radio-zračenja, nejonizujućeg, nama 93-97 posto potiče od mobilnog telefona, zato što mobilni telefon držite kod glave. Bazna stanica je uvek po pravilu nekoliko desetina, a nekad i više metara daleko od vas“.

Isto tako, što je uređaj bliži baznoj stanici, zračenje je manje.

„Svi savremeni sistemi zbog svog funkcionisanja imaju ugrađene sisteme za takozvanu kontrolu snage. Šta to znači? To znači da kada ste blizu bazne stanice u dobrim uslovima, bazna stanica daje instrukciju vašem mobilnom telefonu da smanjite snagu i što ste bliže anteni, vaš telefon će raditi sa manjom snagom“, navodi Nešković.

Zakonodavni okvir i procedure

Nosioci razvoja radio-komunikacija, objašnjavaju u Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) su država koja zakonima i podzakonskim aktima treba da omogući povoljan uslov za razvoj 5G mreže u Srbiji, RATEL kao regulatorna agencija koja definiše i kontroliše razvoj u smislu korišćenja radio-frekvencijskog spektra i operatori mobilne telefonije, koji će graditi mrežu i praktično implementirati novu tehnologiju.

U zakonodavnom smislu, deo posla je već urađen. Razvoj 5G tehnologije u Srbiji previđen je strategijom koju je Vlada Srbije usvojila 2018.

Početkom jula 2020, Vlada je usvojila i Uredbu o utvrđivanju Plana namene radio-frekvencijskih opsega (u kome će funkcionisati 5G) na predlog RATEL-a, kažu za Radio Slobodna Evropa u tom regulatornom telu, koje će biti i jedan od ključnih institucija u tom procesu.

Već postoji Plan namene radio-frekvencijskih opsega, a RATEL je pripremio i planove raspodela za frekvencijske opsege, koji kako navode, sada treba da usvoji i nadležno ministarstvo.

Izgradnju mreže će finansirati mobilni operatori, navode u Ministarstvu telekomunikacija. Za radio-frekvencije nadmetaće se postojeća tri mobilna operatora u Srbiji – Telekom, Telenor i VIP, ali na aukciji mogu učestvovati i drugi operatori.

Na aukciji u Srbiji, prema rečima Irini Reljin, pomoćnice ministra telekomunikacija biće ponuđen radio-frekvencijski opseg između 3,4 i 3,8 giga herca (GHz) što se može smatrati srednjim frekvencijama.

„Mi smatramo da time treba pokrivati urbane sredine do izvesne mere, autoputeve i već kad dođete u rural, vi onda tu možete da obezbedite pokrivanje jako dobro“, objašnjava Reljin i dodaje da će u slučaju pokrivanja industrijskog nekog kompleksa biti postavljen veći broj baznih stanica.

„Onda ćete imati mnogo veći broj baznih stanica ali visoke frekvencije, imaćete mnogo manje ljudi na tom mestu i te bazne stanice će emitovati snage sa pokrivanjem od desetine metara tako da apsolutno niko neće biti tu nešto posebno oštećen“, navodi Reljin.

Javno nadmetanje za radio-frekvencije koje će biti korišćene za 5G tehnologiju, planirano za treći kvartal 2020. usporila je pandemija COVID-19.

„Naši operatori su imali veliki broj aktivnosti i zaista su mnogo pomogli u prevazilaženju problema koje smo imali u mreži i u nečemu što smo bili obavezni da realizujemo, to je onlajn nastava, zatim se povećala elektronska trgovina, tako da su oni za sve ovo vreme morali da proširuju svoje kapacitete, između ostalog i da pružaju besplatno usluge prenosa podataka za nastavu za 900.000 učenika osnovnih i srednjih škola“, navodi Reljin.

Za očekivati je, kako kaže, da aukcija bude organizovana početkom naredne godine.

Četiri privremene dozvole za 5G bazne stanice u Srbiji

U Srbiji trenutno ne radi nijedna 5G bazna stanica, navode u ministarstvu, ali je u prethodnom periodu RATEL izdao četiri privremene pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija u cilju testiranja i ispitivanja 5G mreže na teritoriji Beograda – operatoru Telenor za jednu i tri operatoru Telekom.

Jedna od tih dozvola odnosi se na 5G baznu stanicu u Naučno-tehnološkom parku u beogradskoj opštini Zvezdara.

RATEL u odgovoru na upit RSE navodi da je 21. juna 2020. izdao privremenu dozvolu za 5G baznu stanicu u opsegu 3,5 GHz u Naučno-tehnološkom parku na period od 60 dana, kao i da je mobilni operator dostavio svu neophodnu dokumentaciju.

U okviru Naučno-tehnološkog parka u tom periodu 5G mrežu su koristile domaće i strane kompanije i startapovi, navode za RSE u ovoj ustanovi:

„Kompanija Telenor pustila je u rad prvo 5G testno okruženje u Srbiji u Naučno-tehnološkom parku Beograd (NTP Beograd) u junu 2019. godine kako bi se domaćim kompanijama, startapima i studentima omogućilo da razvijaju inovativna rešenja na petoj generaciji mobilnog interneta.“

U Naučno-tehnološkom parku navode i da oprema trenutno nije u upotrebi.

Uticaj 5G na zdravlje čoveka i životnu sredinu

Postoji li rizik po zdravlje čoveka i životnu sredinu usled korišćenja 5G tehnologije, pitanje je o kom se u javnosti često polemiše.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi na zvaničnom sajtu da „do danas i nakon dosta sprovedenih istraživanja, nijedan štetni uticaj na zdravlje nije uzročno povezan sa izlaganjem bežičnim tehnologijama“.

Ovakav zaključak SZO bazira na studijama izvršenim u kompletnom radijskom spektru. Međutim, navode da je do sada samo nekoliko studija rađeno o frekvencijama koje će koristiti 5G mobilni sistemi.

„Zagrevanje tkiva je glavni mehanizam interakcije između radio-frekvencijskih polja i ljudskog tela. Nivoi izloženosti radio-frekvenciji iz trenutnih tehnologija rezultiraju neznatnim porastom temperature u ljudskom telu“, navode u SZO.

Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućih zračenja (ICNIRP)na zvaničnom sajtu navodi da elektromagnetna polja koja emituju radio-frekvencije imaju mogućnost prodiranja u ljudsko telo, a glavni efekat toga je zagrevanje temperature izloženog tkiva:

Upravo sa ciljem da ne bi došlo do negativnog uticaja na zdravlje prilikom primene 5G tehnologije ova organizacija izdala je ograničenja uz napomenu da izloženost 5G mreži neće prouzrokovati nikakvu štetu pod uslovom da se nadležni pridržavaju smernica koje daje ICNIRP.

Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP) je nezavisna, naučna komisija, koju je osnovala Međunarodna asocijacija za zaštitu od radijacije, sa ciljem zaštite ljudi i životne sredine od zračenja. Ovu organizaciju SZO priznaje kao referentnu za sva pitanja u vezi sa radio-frekvencijama i zdravljem čoveka.

Nivo zračenja, pojašnjava profesor Nešković, zavisi od maksimalne snage koju ima mobilni telefon.

„Kad poštujete norme i procedure kako se sve to radi, vama je taj dominantan izvor mobilni telefon. Sama doza zračenja koje potiče od mobilnog telefona ne zavisi od informacije koju telefon nosi, ona zavisi dominantno od maksimalne snage koju telefon ima“, navodi Nešković i dodaje da se brzim protokom koji omogućava 5G praktično smanjuje emisija zračenja mobilnog aparata.

Kontrola nejonizujućeg zračenja

U Srbiji je na snazi poseban zakon, kojim su uređeni uslovi i mere zaštite životne sredine od nejonizujućih zračenja, čija je primena u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine.

Kako navode u tom ministarstvu u odgovoru za RSE, korisnik izvora nejonizujućeg zračenja, odnosno baznih stanica, u ovom slučaju mobilni operator, dužan je da primeni i odredbe Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. To su pravila po kojima funkcioniše i sadašnja 4G mreža i koja će se primenjivati i na 5G.

Pre postavljanja baznih stanica kao izvora zračenja, lokalne samouprave bi trebalo da sprovedu postupak procene uticaja na životnu sredinu i na osnovu toga donesu rešenje kojima se odobrava postavljanje stanica.

„Ministarstvu zaštite životne sredine dostavljaju se samo rešenja lokalnih samouprava izdatih u postupku procene uticaja baznih radio-stanica na životnu sredinu, koja operatori prilažu kao obaveznu dokumentaciju, uz zahteve za izdavanje rešenja za ispunjavanje uslova za korišćenje izvora nejonizujućeg zračenja od posebnog interesa“, navode u tom ministarstvu.

Istovremeno, u RATEL-u navode da su kao regulatorno telo primenili sistem za kontinualno merenje nivoa elektromagnetnog polja u urbanim sredinama. Sistem se sastoji od mreže senzora postavljenih na lokacijama od posebnog interesa, kao što su vrtići, škole, studentski domovi, bolnice i drugi objekti. Predviđeno je 100 takvih senzora, ali sistem, kako kažu, omogućava neograničeno proširenje u budućnosti.