Populaciona politika u Srbiji po Orbanovom uzoru

Piše: Ljudmila Cvetković

Iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića nije stigao odgovor na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) šta će biti ciljevi ovog Foruma i na koji način će delovati.

Srbija, koja se godinama unazad suočava sa opadanjem broja stanovnika, već je preuzela neka rešenja iz mađarske populacione politike, zbog koje se premijer Viktor Orban suočava sa kritikama na unutrašnjem terenu.

Slavica Đukić Dejanović, savetnica premijerke Srbije Ane Brnabić, objasnila je za RSE da je vlastima u Srbiji mađarski model bio inspirativan za izmene poslednjeg zakona i za čitav niz akata.

“Radili su puno (u Mađarskoj) na usaglašavanju rada i roditeljstva. Mislim da se radi o idejama koje su vrlo, vrlo primenjive kod nas”, dodaje ona.

Forum bez detalja

Tokom susreta sa mađarskom predsednicom Katalin Novak u Beogradu 9. septembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da će Srbija nastaviti da uči od Mađarske o politici prema porodici.

Novak, koja je prethodno bila ministarka za porodična pitanja, najavila je u Beogradu osnivanje Foruma predsednika naklonjenih porodicama.

Ona je tada pozvala Vučića kao prvog predsednika da se pridruži jer je “dokazao koliko se zalaže za porodice”.

Orbanova vlada se predstavlja javnosti kao borac za “tradicionalne porodične vrednosti”.

Međutim, mađarski premijer u porodičnoj politici zastupa i antimigrantske stavove. Smatra da imigracija ne može biti rešenje za porast nataliteta.

Osim toga, promovišući porodičnu politiku Orban iznosi i diskriminatorne stavove poput ocena da se na Zapadu relativizuje pojam porodice uz pomoć “rodne ideologije i LGBT lobija”.

Zbog odnosa prema migrantima i LGBT populaciji, pored ostalog, Orban je na meti kritika Evropske unije.

Tako je Evropska komisija 5. jula izvela Mađarsku pred Evropski sud pravde zbog zakona o zabrani LGBTQ sadržaja maloletnicima.

Šta u Vladi Srbije kažu o mađarskom uzoru?

Srbija je, prema zvaničnim izjavama, samo u 2021. izgubila više od 74.000 stanovnika, što je red veličina grada Zrenjanina na severoistoku Srbije.

Popis stanovništva u Srbiji biće organizovan od 1. do 31. oktobra.

Neke od mera kojima Vlada Srbije pokušava da zaustavi pad broja stanovnika sadržane su u izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom iz decembra 2021.

Zakonskim izmenama u Srbiji je povećan roditeljski dodatak sa 100.000 (oko 850 evra) na 300.000 dinara (oko 2.500 evra).

Taj dodatak se isplaćuje jednokratno i odnosi se na prvo dete koje je rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije.

Druga nova mera populacione politike su novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Zakon predviđa da ovo pravo može da ostvari svaka majka za dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije.

Šta kažu u udruženjima?

Predsednica udruženja “Mame su zakon” Tatjana Macura navodi za RSE da su neka mađarska rešenja u Srbiji primenjiva, ali da neka nisu.

Udruženje “Mame su zakon” bavi se zaštitom ljudskih prava u oblasti socijalne zaštite i zaštite porodice, majki i dece. Između ostalog, rade na poboljšanju položaja žena preduzetnica u korišćenju trudničkog, porodiljskog i odsustva sa rada zbog nege deteta.

Macura je objasnila i da Mađarska izdvaja mnogo veći procenat BDP-a za ove politike od Srbije koja, kako je navela, nema toliko novca.

Navodi da je podrška porodicama sa troje i četvoro dece u Srbiji dovela do povećanja broja tih porodica. Međutim, dodaje da je njihov udeo u ukupnom broju porodica mali.

“Fokus se mora postaviti na porodice koje očekuju svoje prvo, a posebno drugo dete”, smatra ona.

Macura, nekadašnja opoziciona poslanica u Skupštini Srbije, ocenjuje da Vlada Srbije nema porodičnu politiku za period koji nastupa nakon što se završi porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta.

Šta predviđaju mađarska rešenja?

Uoči izbora u aprilu ove godine roditeljima je vraćen porez na dohodak koji su platili u prethodnoj godini. Ovo je bila jednokratna akcija. Porezom na dohodak se oporezuju primanja građana.

Od 2020. godine majke sa najmanje četvoro dece ne plaćaju porez na dohodak građana. Takođe, roditelji plaćaju manji porez na dohodak.

Postoji nekoliko povoljnih kredita za kupovinu kuće, renoviranje, kupovinu automobila.

Žene mlađe od 40 godina koje se prvi put udaju imaju pravo na subvencionisani zajam od deset miliona forinti (25.000 evra). Trećina duga se oprašta kada se rodi drugo dete, a ceo kredit nakon trećeg deteta.

Predviđen je i beskamatni zajam do 25.000 evra za mlade bračne parove koji planiraju da postanu roditelji.

Glavna kritika sadašnjeg sistema koja se može čuti u mađarskoj javnosti je da on pomaže uglavnom srednjoj i višoj srednjoj klasi.

Kako se subvencije daju u vidu poreskih olakšica i povoljnih zajmova, ako zarađujete više, dobijate više.

Kako Orban brani porodicu?

“Nama su potrebna mađarska deca”, rekao je premijer Mađarske Viktor Orban kada je u februaru 2019. najavio poreske i kreditne olakšice za porodice kao deo napora da se poveća natalitet.

Međutim, Orban smatra da migracije ne treba da budu odgovor na pad nataliteta Evropske unije.

Upravo se to navodi u Deklaraciji koju su lideri zemalja centralne Evrope potpisali na Demografskom samitu u Budimpešti u septembru 2021.

“Povećanje broja evropske dece je ključno za očuvanje evropske hrišćanske kulture i drugih verskih tradicija za druge generacije”, navodi se u toj izjavi.

Potpisnici su premijeri Mađarske, Poljske, Češke, Slovenije i predsednik Srbije, koja nije članica EU.

Demografski samit se održava svake dve godine u Budimpešti u organizaciji mađarske vlade sa ciljem podsticanja “hrišćanskih parova” da rađaju više dece.

Na poslednjem samitu jedan od govornika bio je i Majk Pens (Mike Pence) bivši američki potpredsednik u administraciji predsednika Donalda Trampa (Trump).

Orban je sa ovog samita 2021. poručio da se “Mađarska mora braniti jer zapadna levica napada”.

“Pokušava da se relativizuje pojam porodice, a njihovi alati za to su rodna ideologija i LGBTQ lobi koji napadaju našu decu”, rekao je Orban.

Orban je u julu izazvao talas oštrih kritika kada je upozorio na mešanje sa “ne-Evropljanima” u govoru u rumunskoj regiji Transilvanija, gde živi značajna etnička mađarska manjina.

Nekoliko dana kasnije je tokom posete susednoj Austriji branio svoje komentare rekavši da oni predstavljaju “kulturno, civilizacijsko stanovište”.

Kako u Beogradu komentarišu Orbanove stavove?

Upitana za Orbanove stavove da “LGBT lobi i rodna ideologija” relativizuju pojam porodice, Slavica Đukić Dejanović, odgovara da ne bi komentarisala zašto neko daje izjave šta misli o LGBT populaciji.

“Usmeravanje državne politike na rešavanje porodičnih pitanja apsolutno ne sme i ne treba da guši nijednu slobodu”, poručuje savetnica premijerke Srbije.

Tatjana Macura iz udruženja “Mame su zakon” navodi da da su Orbanovi stavovi neistina i čist populizam.

“Lideri umesto da se bore sa imaginarnim neprijateljima, mnogo je svrsishodnije da probleme zaista pokušaju da reše”, smatra Macura.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji ujedno vodi i vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS), održava dobre odnose sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koga u izjavama naziva prijateljom.

Vučić je Orbanu kao “izuzetnom prijatelju Srbije” 16. septembra uručio u Beogradu najviše odlikovanje Srbije – Orden na velikoj ogrlici.

Političar Aleksandar Marton iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže da u populacionoj politici Mađarske vidi klasičnu desničarsku demagogiju.

Liga socijaldemokrata Vojvodine je regionalna stranka koja deluje u Vojvodini gde živi najveća populacija Mađara u Srbiji. Ova stranka deluje opoziciono na republičkom nivou, dok je u Vojvodini, u gradu Novom Sadu deo vlasti.

“Ne bih ja Mađarsku uzimao za sjajan primer”, poručuje on.

Umesto toga misli da je mnogo bolje primenjivati metode Danske, Islanda, Novog Zelanda, Kanade.

“Te države rade na tome da privlače i stimulišu doseljavanje. Primer Norveške je da nikada nije imala toliko naseljen sever zemlje”, navodi Marton.

Radosavljević: Populaciona politika nije davanje novca

Politikolog iz Srbije Duško Radosavljević kaže za RSE da se ne mogu od zemlje u kojoj je mnogo bolja ekonomska situacija uzeti gotove mere populističkog karaktera.

“Treće dete, četvrto dete, peto dete, to nije populaciona politika. Populaciona politika je da se ekonomska situacija poboljša, da postoji pravac razvoja, da mladi mogu da ostanu”, navodi Radosavljević.

“Da li je moguće da država da mladim ljudima kredit od 1 posto na stan, da li država može da obezbedi dovoljan broj mesta za decu koja će se roditi”, dodaje on.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom nedavnog susreta sa mađarskom predsednicom rekao da populacione mere u Srbiji daju rezultate uglavnom u ruralnim sredinama, ali ne i u urbanim.

Kako je preneo, Katalin Novak ga je posavetovala šta bi još moglo da se uradi.

Forum predsednika naklonjenih porodici za sada nepoznanica

Jedan od modela po kome zvaničnici planiraju da razvijaju populacionu politiku je Forum predsednika naklonjenih porodicama.

Osim da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić biti član tog Foruma, o ovom telu nema drugih detalja.

Slavica Đukić Dejanović, savetnica premijerke Srbije uverena je da će autoritet predsednika države podići vidljivost te teme.

Dodaje da će eksperti iz različitih oblasti davati svoje mišljenje.

Na drugoj strani Tatjana Macura iz udruženja “Mame su zakon” smatra da uspešnost te inicijative zavisi od realne predsedničke moći.

Ona navodi da svakoj inicijativi koja vodi ka dobrim rešenjima treba dati šansu, testirati i utvrditi da li se zaista radi o nečemu što proizvodi pozitivne rezultate ili se radi o populizmu.

Saradnja na tekstu: Akos Keller-Alant i Norbert Šinković