Nestali tema u Briselu: Ima li nade posle 20 godina?

Autor: Shkëlqim Hysenaj

Edi Diljhasi (Dylhasi) iz Đakovice godinama traga za istinom o sudbini njenog supruga Mirteza i svekra Skendera, koji se nalaze na listi nestalih osoba tokom rata na Kosovu.

Diljhasi kaže da protestvovala više puta, sa zahtevom da se razreši sudbina članova njene porodice koji su nestali 27. marta 1999. godine i od kada im se gubi svaki trag.

Nada da će premijer Kosova Avdulah Hoti (Avdullah) pitanje nestalih uključiti u konačni sporazum između Kosova i Srbije.

“On (Hoti) daje obećanja, ali se nadamo da će učiniti nešto konkretno po tom pitanju u pregovorima sa Srbijom, kao što obećavaju. Bez rasvetljavanja njihove sudbine, nema slobode ni za članove porodice, ni za našu decu. To znači da nismo mirni. Da znamo gde im je grob, jer smo svesni da nisu živi”, kaže Diljhasi.

Ona smatra da se bez političke volje na Kosovu i u Srbiji, ne može rešiti ovo pitanje.

S druge strane, Dragan Stević iz Badovca kod Prištine koji traga za svojim bratom Slavišom od avgusta 1999. godine, ne veruje da će se pitanje nestalih lica rešiti u okviru dijaloga Kosova i Srbije.

Stević za Radio Slobodna Evropa kaže da je njegov brat poslednji put viđen kod “Grand hotela” u centru Prištine i dodaje da su ga svuda tražili i pokušavali da dobiju neke informacije koje bi ukazale da je živ.

“Ne verujem da će se to pitanje rešiti kad ovoliko godina se nije rešilo, skoro 20 godina se ništa ne zna”, navodi Stević.

Od dolaska na vlast u junu, premijer Kosova Hoti je govorio da je rešavanje sudbine nestalih lica iz 98-99 godine ključno pitanje u procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

O je tome govorio i na virtuelnom samitu u Parizu koji je održan 10. jula posredstvom Nemačke, Francuske i EU, ukazujući da je pravda za žrtve zločina ključni faktor u procesu normalizacije odnosa sa Srbijom.

Prema Hotiju, konačni sporazum bi, osim uzajamnog priznanja, trebalo da obuhvati i rešavanje pitanja nestalih lica, ratnu odštetu, povratak katastarskih dokumenata, regulisanje ekonomskih odnosa dve zemlje i infrastrukturnih veza.

“To su teme koje će biti deo procesa dijaloga od četvrtka pa nadalje”, rekao je Hoti krajem prošle sedmice.

Uoči odlaska u Brisel, gde se dijalog Kosova i Srbije nastavlja u četvrtak nakon skoro dvogodišnje pauze, Hoti se sastao sa rukovodiocima institucija koje rade na rasvetljavanju sudbine nestalih. Predsednik komisije za nestala lica Vlade Kosova Prenk Gjetaj kaže da se radilo o koordinacionom sastanku na kojem je iznet zahtev da se o pitanju nestalih osoba razgovara u Briselu.

Direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj (Blakaj) smatra da je sada prilika da se u konačni sporazum između Kosova i Srbije uključi pitanje nestalih lica. Prema njegovim rečima, to bi pojačalo rad između institucija obe strane na pronalaženju istine u vezi nerešenih slučajeva nestalih lica.

„Jasno je da je nemoguće razjasniti sudbinu nestalih pre konačnog sporazuma. Dakle, sve što ostaje je da se ova tema razmotri u okviru dijaloga, a u konačnom sporazumu strane da se obavežu da će biti maksimalno angažovane na rasvetljavanju sudbine nestalih “, kaže Bljakaj.

Udruženja nestalih: Nedostaje politička volja

Predsednik udruženja “Glas roditelja” Bajram Ćerkini (Qerkini) ukazuje da su mnoge Vlade na Kosovu obećavale da će pokrenuti pitanje nestalih lica u Briselu, ali se do sada to nije dogodilo.

“Imaju moralnu i političku obavezu da kažu da neće biti postignut dogovor bez razjašnjenja sudbine nestalih, čija rodbina plače danonoćno i to je neizlečiva rana”, kaže Ćerkini.

Međutim, Silvana Marinković koja vodi Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih osoba iz Gračanice, nema veliku nadu da bi pitanje rešavanja sudbine nestalih lica moglo da se reši u okviru dijaloga Kosova i Srbije. Ona smatra da ni jedna ni druga strana ne pokazuje jasnu političku volju da se ovo pitanje reši i dodaje da je u poslednjih 20 godina bilo puno bezuspešnih inicijativa za rešavanje pitanja sudbine nestalih.

“Znaju se počinioci, znaju se mesta zločina, postoji mnogo informacija ali niko nije bio zainteresovan ovih 20 godina da se pomakne”, navodi ona.

Na Kosovu se traga još za oko 1.600 nestalih lica, većinom iz albanske zajednice.

***Saradnja na tekstu Sandra Cvetković

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.