Izveštaj Stejt departmenta: Brojni izazovi u oblasti ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori tokom 2020.

31. Mart 2021.
Srbija i Crna Gora su države koje su u 2020. obeležili značajni izazovi u oblasti ljudskih prava, zaključak je izveštaja koji je u utorak, 30. marta, objavio američki Stejt department.
PROTEST U BEOGRADU
Protest ispred Doma Narodne skupštine (Arhiva). Foto: BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC

U delu dokumenta o Srbiji, koji obuhvata utvrđivanje stanja u značajnom broju oblasti – notirana su, kako je navedeno, ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, uključujući nasilje, pretnje nasiljem i neopravdana hapšenja i gonjenja novinara, navodi Glas Amerike.

Takođe se navode i brojni slučajevi korupcije među članovima Vlade, krivična dela koja su uključivala nasilje ili pretnje nasiljem prema osobama sa invaliditeom – kao i zločini počinjeni protiv pripadnika seksualnih manjina – LGBT populacije, ukazano je u izveštaju Stejt departmenta.

“Vlada je preduzela korake za identifikovanje, istragu, krivično gonjenje i kažnjavanje zvaničnika koji su počinili kršenja ljudskih prava, kako u policiji, tako i na drugim mestima u Vladi, pošto su u javnosti otkrivene zloupotrebe. Ipak, brojni posmatrači veruju da brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zlostavljanja prolaze neprijavljeno i nekažnjeno”, piše u dokumentu.

Međunarodni posmatrači zabeležili su da je država na efikasan način organizovala parlamentarne izbore 21. juna u teškim okolnostima, ali su, kako je ukazano, dominacija vladajuće stranke, onemogućen pristup opozicije medijima, kao i nedostatak medijske raznolikosti – biračima ograničili mogućnost izbora.

“Koalicija koju je predvodila Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Aleksandra Vučića osvojila je više od 60 odsto glasova. Republička izborna komisija odlučila je da je glasanje potrebno ponoviti u 234, od ukupno, 8.253 opštine – zbog grešaka u brojanju glasova i drugih potvrđenih nepravilnosti”, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta u kom se podseća i da je aktuelni predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke izabran 2017. osvojivši približno 55 procenata glasova u prvom krugu glasanja.

“Međunarodni posmatrači zabeležli su da su ti predsednički izbori uglavnom bili slobodni, ali da je kampanja vođenja u korist vladajuće stranke”, podseća se u izveštaju za 2020. godinu.

Slučaj braće Bitići

U dokumentu koji je objavio Stejt department navedeno je da u 2020. nije bilo izveštaja da su vlada Srbije ili, kako je ukazano, njeni agenti počinili samovoljna ili nezakonita ubistva.

Međutim, skrenuta je pažnja na sudbinu braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla.

“Tokom cele godine mediji su izveštavali o nestanku i pretpostavljenom ubistvu Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija, koje su srpske paravojne grupe odvele u pritvor i sahranile na terenu policijskog centra za obuku kojim je komandovao Goran Radosavljević. Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za vansudska pogubljenja Agnes Kalamar obratila se vlastima Srbije pismom u kom je navedeno da država prema međunarodnom humanitarnom pravu i domaćim pravnim instrumentima ima obavezu da istraži krivičnu odgovornost komandanata i pretpostavljenih, uključujući komandanta policije Gorana Radosavljevića i Vlastimira Đorđevića za ubistvo braće Bitići”, precizirano je u izveštaju Stejt departmenta.

U dokumentu je zaključeno da Vlada Srbije nije postigla značajan napredak u obezbeđivanju pravde za žrtve, kao i da je nejasno do koje mere su vlasti Srbije aktivno istraživale slučaj.

Ukazano je i da je u krivičnom postupku, za genocid u Srebrenici 1995. u Bosni i Hercegovini (slučaj Srebrenica-Kravica) tokom 2020. održano tri ročišta.

“Krivične istrage i postupci u vezi sa ratnim zločinima devedesetih godina prošlog veka uglavnom su stagnirali. Prema nezavisnim posmatračima, pretresi koji su održani često su rezultirali odlaganjima i ograničenim napretkom”, istaknuto je u izveštaju.

Mučenje i drugi surovi, neljudski i ponižavajući postupci ili kažnjavanje

Uprkos tome što se u izveštaju Stejt departmenta precizira da Ustav Srbije zabranjuje takvu praksu, u dokumentu je ukazano da je policija tukla pritvorenike i maltretirala osumnjičene, obično tokom hapšenja ili pritvora, u nameri dobijanja priznanja privedenh – iako takve dokaze sudovi ne prihvataju.

“U izveštaju Komiteta Saveta Evrope za sprečavanje mučenja za 2018. navedeno je da je potrebno da srpske vlasti prepoznaju činjenicu da policijski službenici čine zlostavljanja. Nije reč o nekolicini njih, već se radi o praksi u njihovoj kulturi – posebno kriminalističkm inspektorima”, precizirano je u dokumentu.

Ukazano je i da je jula 2020. jedanaest nevladinih organizacija apelovalo na specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za pitanja mučenja i druga okrutna, nehumana ili ponižavajuća potupanja ili kažnjavanja, tražeći njegovu intervenciju prema vlastima Srbije – kako bi se, kako je navedeno, sprovela istraga policijske brutalnosti tokom antivladinih protesta širom Srbije.

U izveštaju je podvučeno da su nevladine organizacije prijavile prekomernu, neopravdanu i nezakonitu primenu sile protiv demonstranata – preciziravši da su navodni počinioci policajci i druge neidentifikovane osobe.

“Navodno iz neformalnih kriminalnih grupa usko povezanih sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Ombudsman je pokrenuo istragu policijskih akcija i zaključio da policija nije koristila prekomernu silu protiv učesnika, osim u nekoliko pojedinačnih slučajeva, koji bi trebalo da budu predmet istrage. Beogradski centar za ljudska prava podneo je dve krivične prijave protiv policije zbog postupanja tokom protesta”, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.

Primećeno je i da su vlasti Srbije nedovoljno efikasne kada je reč o visokim policijskim službenicima optuženim za krivična dela.

“U tim slučajevima krivične prijave retko u punom smislu odražavaju ozbiljnost krivičnog dela i često su podnete nakon dužih odlaganja. Na primer, 2008. godine izgrednici su napali i zapalili stranu diplomatsku misiju koja je podržala nezavisnost Kosova. Godine 2018, nakon isteka od 10 godina, podnete su prijave protiv pet visokih policijskih službenika, od kojih su tri u međuvremenu otišla u penziju, a koji su optuženi za propust da zaštite misiju, ugrožavanje javne bezbednosti i zloupotrebu službenog položaja. Tokom ove godine održana su tri ročišta u tom slučaju”, precizirano je u dokumentu.

Zgrada američke ambasade u Beogradu, ali i drugih diplomatskih predstavništava u prestonici Srbije napadnute su februara 2008, tokom protesta „Kosovo je Srbija“ – protiv proglašenja nezavisnosti Kosova.

Nakon mitinga ispred Skupštine Srbije grupa ljudi organizovano je došla do američke ambasade i gađala je kamenicama, bakljama i drugim predmetima, nakon čega je ona i zapaljena. Pored Vujovića koji je preminuo, u neredima nakon mitinga povređeno je 78 građana i 52 policajca.

Sloboda izražavanja i medija

U izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima precizirano je da Ustav Srbije predviđa slobodu izražavanja i štampe – što je ugroženo pretnjama i napadima na novinare, nedostatakom transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelikom ulogom države u medijskom sektoru.

“U izveštaju ’Zemlje u tranziciji 2020.’ Nevladine organizacije Fridom haus Srbija je svrstana u hibridne režime – navodeći pogoršanje medijskih sloboda kao jedan od najvećih problema u zemlji. U Svetskom indeksu slobode štampe za 2020. godinu, nevladina organizacija Reporteri bez granica primetila je da je Srbija postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar u kojoj lažne vesti velikom brzinom postaju vidljive i popularne. Neuravnotežena medijska pokrivenost i velika količina lažnih ili neproverenih vesti nastavile su da ugrožavaju sposobnost građana da značajnije učestvuju u demokratskom procesu”, konstatovano je u izveštaju Stejt departmenta.

U dokumentu je navedeno da nezavisni novinari i medijske kuće objavljuju nekoliko listova, ali sa malim tiražom, koji dodatno opada. Takođe, ukazano je da su tabloidi popularni ali, kako je istaknuto, redovno objavljivljuju netačne ili neproverene informacije.

“U brojnim medijskim pričama klevetaju se politički lideri opozicionih partija. Te su priče često bile predstavljene lažnim naslovima na naslovnicama. Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je 21. januara tvrdnju da su četiri najtiražnija tabloida, Informer, Srpski telegraf, Alo i Kurir, na svojim naslovnim stranicama u 2019. godini objavili najmanje 945 lažnih ili neosnovanih tvrdnji. Informer je vodio sa 317 takvih zahteva, zatim Alo (259), Srpski telegraf (227) i Kurir (142).

U izveštaju se napominje da su ove četiri publikacije negativno izveštavale o političkoj opoziciji i njenim liderima, dok su pozitivno izveštavale o predsedniku Vučiću i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu”, precizirano je u dokumentu.

Crna Gora: Proizvoljna hapšenja, narušavanje slobode izražavanja…

U dijelu izvještaja o Crnoj Gori, Stejt department navodi da su parlamentarni izbori 30. avgusta bili konkurentni i da su održani u veoma polarizovanoj atmosferi, zbog pitanja religije i nacionalnog identiteta. Navode se i ocjene posmatračke misije OEBS-a (ODIHR) da su izbori bili generalno transparentni i efikasni, ali da je naglašeno da je vladajuća stranka stekla nepravednu prednost zloputrebom položaja i državnih resursa i dominatnim medijskim izveštajima, što je podrilo kvalitet informacija koje su bile dostupne biračima.

Među značajnim problemima kada je riječ o ljudskim pravima u Crnoj Gori Stejt department izdvaja “tvrdnje o torturi od strane vlade, proizvoljna hapšenja i pritvaranja, ozbiljne problem sa pravosuđem, proizvoljno ili nezakonito uplitanje u privatnost, ozbiljna ograničenja slobode izražavanje, značajno miješanje u slobodu mirnog okupljanja i udruživanja, ozbiljna djela korupcije, krivična djela nasilja ili prijetnje nasiljem protiv osoba sa invaliditetima, pripadnika nacionalnih, rasnih i etničkih manjina i krivična dela koja obuhvataju nasilje ili prijetnje nasiljem protiv pripadnika LGBTI zajednice”.

Navedeno je da je nekažnjivost i dalje problem, a da vlada nije mnogo uradila na tome da identifikuje, istraži, krivično goni ili kazni zvaničnike odgovorne za kršenje ljudskih prava.

Takođe se ističe da u Crnoj Gori nije bilo izvještaja da su vlada ili njeni agenti počinili proizvoljna ili nezakonita ubistva, niti da je bilo prijavljenih nestanaka za koje su odgovorne vlasti. Dodaje se, međutim, da je bilo izvještaja u kojima se tvrdi da je policija mučila osumnjičene i da je u zatvorima i pritvornim centrima širom zemlje bilo prebijanja, iako su te mjere zabranjene ustavom i zakonima.

“Vlada je krivično gonila pojedine policajce i zatvorske čuvare koji su optuženi da su prekoračili ovlašćenja, ali je bilo odlaganja u sudskim postupcima. Nevladine organizacije prijavile su da je nekoliko policajaca, za koje je utvrđeno da su odgovorni za kršenje pravila službe, uključujući prekomjernu upotrebu sile, ostalo na dužnosti”, navodi se u izvještaju.

Ocjenjuje se da je nekažnjivost i dalje problem u snagama bezbjednosti, naročito među pripadnicima policije i zatvorskim čuvarima, te da ima izvještaja o lošim uslovima u zatvorima i pritvornim centrima. U izvještaju se, između ostalog navodi i da je tokom protesta u junu 2020. policija povremeno upotrebljavala prekomjernu silu kada je privodila demonstrante, te da je opozicija osudila “policijsku brutalnost” i ustvrdila da se zemlja kreće od “autokratije do nasilne diktature”.

Prenosi se i ocjena nevladine organizacije MANS da su događaji u Budvi i drugim gradovima predstavljali flagrantno, brutalno policijsko nasilje protiv građana.

Stejt department napominje i da su nevladine organizacije i kancelarija Ombudsmana navele da su vlasti bile uključene u “širok spektar selektivnih hapšenja tokom sprovođenja mjera Ministarstva zdravlja za sprečavanje širenja COVID-a 19”.

Između ostalog se navodi primjer pritvaranja episkopa Joanikija i još osam sveštenika Srpske pravoslavne crkve 12. maja 2020. zbog uloge u organizovanje litije u Nikšiću, uprkos vladinoj zabrani javnih okupljanja.

Ističe se da nedelju posle toga, policija nije preduzela akciju da pritvori ili uhapsi učesnike velikih, javnih proslava Dana nezavisnosti 21. maja, uprkos obilju video i fotografskih dokaza da građani nisu poštovali odluku Nacionalnog koordinacionog tijela (NKT) da se zabrane javna okupljanja.

Kada je riječ o pravosuđu, Stejt department navodi da je vlada izrazila podršku sudskoj nezavisnosti i nepristrasnosti, ali da su pojedine nevladine i međunarodne organizacije i pravni eksperti ustvrdili da su politički pritisak, korupcija i nepotizam uticali na tužioce i sudije.

Ocjenjuje se da je proces imenovanja sudija i tužioca i dalje bio donekle ispolitizovan, iako je ustavom i zakonima predviđeno da tužilački savjet bira tužioce, a sudski sudije. U izvještaju se navodi i da ima kredibilnih tvrdnji da je zemlja pokušala da zloupotrijebi sredstva međunarodnih agencije za sprovođenje zakona u politički motivisane svrhe kao odmazdu protiv određenih pojedinaca koji su van zemlje.

Podsjeća se da je Komisija Interpola za kontrolu međunarodnih naloga za hapšenje usvojila žalbu koju je podnio “biznismen u bjekstvu” Duško Knežević i “povukla nalog za njegovo hapšenje izdat u januaru 2019. godine”.

Napominje se i da je specijalni tužilac optužio Kneževića za nekoliko krivičnih djela, među kojima su organizovanje kriminalne grupe, pranje novca i utaja poreza, a da je biznismen” koji je pobegao u London” optužio predsjednika Mila Đukanovića za korupciju, tvrdeći da je nalog za njegovo hapšenje izdat pod pritiskom predsjednikovog užeg kruga i njegove porodice koji su, kako je ustvrdio, pokušavali da preuzmu kontrolu nad njegovom kompanijom i imovinom.

U dijelu izvještaja koji se odnosi na slobodu izražavanja i medija, Stejt department ocjenjuje da su te slobode garantovane ustavom, a da je vlada generalno poštovala ta prava.

“Međutim, neriješeni napadi na novinare, političko miješanje u javni servis, kampanje blaćenja koje se sprovodili provladini tabloidi, i nepravedni tretman i ekonomski pritisak vladinih ministarstava i agencija protiv nezavisnih i pro – opozicionih medija i dalje su značajan problem”, ističe se u izvještaju.

Takođe se navodi da su “neriješeni napadi iz prethodnih godina i atmosfera zastrašivanja medija koji kritikuju vladu i dalje bili ozbiljan problem”. Između ostalog se navodi da nema napretka u rešavanju napada 2018. godine na novinarku “Vijesti” Oliveru Lakić ispred njenog stana u Podgorici.

Podsjeća se na primjere hapšenja i pritvaranja novinara, političkih aktivista i građana zbog širenja “lažnih vijesti” ili “uvredljivih komentara na račun vladinih zvaničnika na društvenim mrežama posle usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovjesti, ali i na upozorenje Atlantskog savjeta Crne Gore na sprovođenje kampanje širenja dezinformacija čiji cilj je širenje zabune i haosa posle usvajanja tog zakona.

Citira se i izvještaj Evropske službe za spoljnu akciju da je većina lažnih vijesti u zemlji potekla od medija sa sjedištem u Srbiji, uključujući i državne medije, kao i nekoliko prosrpskih portala u Crnoj Gori.

Stejt department ocjenjuje i da je korupcija i dalje bila problem u zemlji, a da vlada nije efikkasno sprovodila zakon koji predviđa krivične kazne za zvaničnike odgovorne za korupciju. Naglašava se da je tokom 2020. bilo brojnih izvještaja o vladinoj korupciji, i da su zvaničnici često bili odgovorni za koruptivne radnje,ali da za to nisu bili kažnjeni.

“Javnost je smatrala korupciju u praksi zapošljavanja, zasnovanoj na ličnim odnosima ili političkim vezama, endemskom u vladi i na drugim mjestima u javnom sektoru na lokalnom i nacionalnim nivou, naročito u oblastima zdravstvene zaštite, visokog obrazovanja, pravosuđa, carine, političkih stranaka, policije, oružanih snaga, urbanog planiranja, građevinske industrije i zapošljavanja. Korupcija i nisko povjerenje u vladine institucije bili su glavna pitanja na parlamentarnim izborima 30. avgusta”, navodi se u izvještaju.

Izveštaj o ljudskim pravima američki Stejt department objavljuje poslednjih 45 godina. Taj dokument obuhvata procenu stanja međunarodno priznatih pojedinačnih, građanskih, političkih i radničkih prava, utvrđenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i drugim međunarodnim sporazumima, piše Glas Amerike.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Share