Devojke iz Srbije i Kosova u borbi za jeftinije menstrualne proizvode

Autorke: Iva Gajić i Gresa Kraja

Marija Jovanović i Leonida Molliqaj, svaka u svojoj sredini u kojima je to i dalje tabu tema, i svaka na svoj način, bore se za “ženski novčanik”, koji je dodatno opterećen svakog meseca kupovinom proizvoda bez kojih se ne može.

“Trenutne cene menstrualnih proizvoda, koje su nakon promene ekonomske slike u Srbiji porasle i za trećinu više nego prethodne godine, direktno utiču na sve žene, zbog toga što je to jedan izdatak nad kojim mi nemamo izbora i koji se povećava iz meseca u mesec”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marija Jovanović.

Ova aktivistkinja iz nevladinog Instituta za medije i različitosti postala je viralna svojim videima u kojima govori o porezu na menstrualne proizvode u Srbiji, koji iznosi 20 posto.

Leonida Molliqaj i njena organizacija Centar za informisanje, kritiku i akciju (QIKA) prekrili su stepenice ispred Vlade Kosova higijenskim ulošcima, tražeći ukidanje poreza na ove proizvode, koji na Kosovu iznosi 18 posto.

Kako kaže za RSE, akcija je imala dva cilja.

“Da se borimo protiv stigme i da je promovišemo kao pitanje javnog zdravlja, ali i da uklonimo porez koji najviše pogađa siromašne žene i one iz manjinskih zajednica koje nemaju finansijske mogućnosti da kupe menstrualne proizvode”, objašnjava ona.

Srbija i Kosovo menstrualne proizvode oporezuju po standardnoj stopi poreza, te na njih ne gledaju kao na “neophodnost”.

Uz to, žene za proizvode koji su njima namenjeni plaćaju i takozvani “porez na roze”, koji zapravo podrazumeva dodeljivanje viših cena proizvodima koji su marketinški primamljiviji ženama.

U isto vreme, neke države Evrope, ali i samog regiona, smanjile su, pa čak i ukinule poreze na menstrualne proizvode.

Nezaposlene žene pogođene rastom cena menstrualnih proizvoda

Nezaposlene žene ili one koje nemaju redovna primanja najviše su pogođene ovim troškovima, kako u Srbiji, tako i na Kosovu.

“Ovo takođe dokazuje da postoji vakuum na Kosovu, u kom su žene, zbog nedostatka menstrualnih uložaka ili tampona, ili prinuđene da koriste ove proizvode duže vreme – više nego što je preporučeno – ili čak da koriste druge proizvode od neprikladnih materijala”, kaže Leonida Molliqaj.

Ona dodaje da je broj nezaposlenih žena na Kosovu velik, a cene ovih proizvoda visoke.

I u Srbiji je slična situacija.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, objavljenog 13. marta, cene proizvoda za ličnu negu su u februaru 2023. porasle za 25,2 posto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

U poređenju sa januarom ove godine, rast cena ovih proizvoda bio je za 1,9 posto.

U isto vreme, podaci pokazuju da nešto manje od 33 posto žena ima plaćeni posao.

“To je vrlo problematično i dovodi u pitanje to koliko i kako se žene, pogotovo mlade žene, brinu o svom reproduktivnom zdravlju i koje to posledice ima na njih”, ističe Marija Jovanović.

Marginalizovane žene još ugroženije

Žene iz marginalizovanih grupa mogu biti još ugroženije kada je reč o kupovini menstrualnih proizvoda, ističe Jovanović.

“To su žene koje možda u svojim zajednicama ni ne mogu da pričaju otvoreno o menstruaciji i generalno o tegobama kroz koje prolaze svakog meseca. Ukoliko na to dodamo da nemaju finansijsku stabilnost, vrlo je teško izdvojiti novac za menstrualne proizvode, jer se ne priča o tome kao o pojavi”, kaže ona.

I Molliqaj za RSE govori o tabuu koji postoji kada je reč o kupovini menstrualnih proizvoda, ali i samog razgovora o ovoj temi.

“U kosovskom društvu se pokušava da se na sve što je u vezi sa telom žene stavi neka zavesa srama, a o svemu što se tiče reproduktivnog zdravlja se ne razgovara, čak ni unutar porodičnih prostora”, ističe Molliqaj.

Zahtevi za smanjenje i ukidanje poreza

Porez (PDV) za menstrualne proizvode u Srbiji prema Zakonu iznosi 20 posto.

Marija Jovanović je ovo pitanje potegla i na dijalogu mladih sa premijerkom Srbije Anom Brnabić 24. februara, te predložila njegovo smanjenje na 10 posto.

Ova stopa već se primenjuje na određene proizvode, koji su uglavnom neophodni za zadovoljavanje osnovnih potreba, ali država u to ne ubraja i menstrualne proizvode.

Neki od proizvoda koji se oporezuju po stopi od 10 posto su hleb, mleko, lekovi, žitarice, udžbenici i ogrevno drvo, ali i dnevne novine i hotelski smeštaj.

Pored smanjivanja PDV-a na menstrualne proizvode, Jovanović je na dijalogu mladih sa premijerkom iznela i zahtev da se ovi proizvodi distribuiraju besplatno mladima iz osetljivih grupa, a u sklopu ustanova koje su im namenjene – u studentskim poliklinikama ili savetovalištima.

Kao odgovor na samom dijalogu Ana Brnabić je rekla da će se ona i njen kabinet informisati o ovoj temi i videti o daljim koracima.

Do objave teksta iz kabineta Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE o daljim planovima kada je reč o oporezivanju menstrualnih proizvoda.

Leonida Molliqaj i organizacija QIKA akcijom ispred Vlade Kosova tražili su ukidanje poreza, koji iznosi 18 posto.

“Najmanje što Vlada Kosova može da uradi u ovoj situaciji jeste da ukine taksu za smanjenje cena menstrualnih proizvoda”, kaže Molliqaj.

I Jovanović i Molliqaj za RSE ističu da menstrualni proizvodi treba da budu besplatni, a ne da se smatraju “luksuznim proizvodima”, ali da je prvi korak smanjenje poreza.

Ranije akcije za smanjenje poreza

Prethodna godina obeležena je sa nekoliko akcija aktivistkinja u Srbiji i na Kosovu za smanjivanje poreza na menstrualne proizvode.

Istraživački centar iz Novog Sada Gender Knowledge Hub je maja 2022. godine pokrenuo kampanju za smanjenje PDV-a na menstrualne proizvode, sa zahtevom da se stopa oporezivanja smanji sa 20 na 5 posto.

“Kampanjom želimo da doprinesemo i smanjenju tabuizacije menstrualnog krvarenja i povećamo vidljivost potreba i prava žena, koje se u debatama o reproduktivnom zdravlju, najčešće ne uzimaju u obzir”, napisali su tada na svom Fejsbuk profilu.

Dušica Stojadinović iz ovog centra je za RSE u oktobru istakla da je krajnji cilj obezbeđivanje besplatnih menstrualnih proizvoda, ali da je prvi korak smanjenje PDV-a.

Na Kosovu je krajem maja 2022. Mreža žena Kosova (MŽK) pokrenula kampanju kojom je tražila ukidanje poreza na menstrualne proizvode.

One su tada istakle da na Kosovu postoji PDV od 8 posto koji se primenjuje na esencijalne proizvode.

MŽK je tada poslala dokument pod nazivom “Rodno odgovorno oporezivanje: ukidanje poreza na proizvode za menstrualnu higijenu” Ministarstvu finansija, rada i transfera, u kojem je objasnila značaj smanjivanja ili ukidanja poreza, kao i načine na koje je to moguće uraditi.

Inicijative za ukidanje poreza na menstrualne proizvode u toku prethodne godine dolazile su i od strane političarki.

Odbornica skupštine grada Beograda Natalija Simović, iz pokreta “Ne davimo Beograd”, uputila je krajem prošle godine predlog za dodeljivanje besplatnih paketa za menstrualnu higijenu, kada je naglasila da su ovi proizvodi poskupeli za 33 posto.

Nakon što je dobio 44 glasa opozicije, a nijedan iz vladajuće koalicije, predlog nije izglasan.

Na Kosovu je ministarka pravde Albulena Haxhiu najavila sredinom februara da će u ministarstvu na čijem je ona čelu higijenski ulošci biti besplatni za sve zaposlene.

Ona je naglasila da takvu praksu treba normalizovati razbijanjem tabua koji postoje u društvu, a da su menstrualni proizvodi osnovno pravo žena.

Sve češće smanjivanje poreza na menstrualne proizvode u regionu

Srbija je, pored Albanije, jedina država u regionu koja menstrualne proizvode oporezuje po stopi od 20 procenata.

Najmanji PDV za ove proizvode ima Severna Makedonija, koja je u decembru 2022. godine smanjila stopu sa 18 na 5 posto.

Crna Gora od početka godine menstrualne proizvode oporezuje po stopi od 7 posto, umesto prethodnih 21.

Hrvatska je aprila prošle godine ovaj porez smanjila sa 25 na 13 procenata.

U Bosni i Hercegovini svi proizvodi oporezuju sa 17 posto, a na Kosovu sa 18.

U pojedinim državama sveta, poput Velike Britanije, porez na menstrualne proizvode je ukinut.

Škotska je prva u svetu zakonom obezbedila besplatne higijenske uloške i tampone za sve, a na Novom Zelandu i u Keniji oni se dele besplatno u školama.