Brisel ukazuje na tabloidne upotrebe podataka iz istraga u Srbiji

Piše: Gjeraqina Tuhina

Između ostalih to su ocene koje stoje u polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u ispunjavanju ključnih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom. Reč je o poglavljima 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava i ljudska prava.

U izveštaju u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, posebno se govori i o široko rasprostranjenoj promociji dražanih odluka u medijima u Srbiji, te veoma ograničenom dometu oni koji nude alternativne stavove. S tim u vezi, ukazuje se i na tabloidnu upotrebu podataka iz sudskih istraga.

Koja je svrha izveštaja?

Ovaj non-paper Evropske komisije prosleđen je državama članicama EU i služiće za odluku o tome da li će Srbiji biti dozvoljeno otvaranje novih poglavlja u pregovorima o članstvu.

Da bi napredovala u pristupnim pregovorima, za Srbiju je od ključne važnosti da pokaže konkretne rezultate u vladavini prava i da napreduje u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.

Izveštaj Evropske komisije (EK) se prvi put zasniva na revidiranim akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 koji su usvojeni u julu 2020. godine.

U dokumentu se navodi da po prvi put pokušavaju da se identiifkuju napori vlasti u Srbiji kroz implementaciju preporuka koje proizilaze iz godišnjeg izveštaja o napretku, a koji je EK objavila u oktobru prošle godine.

U izveštaju se naglašava da su akcioni planovi utvrdili obaveze Srbije, uključujući i vremenske rokove kako bi se ispunila privremena merila EU za poglavlja 23 i 24.

Bez takozvanih ozbiljnih kašnjenja

Podvlači se da se, za razliku od prethodnih izveštaja ove prirode, ovaj put ne koriste termini koji se odnose na kvalifikaciju kašnjenja u ispunjavanju obaveza (poput npr. “ozbiljna kašnjenja”).

“Ovo ‘resetovanje sata’ ne znači da su duga kašnjenja koja su prethodno zabeležena nužno nestala”, upozorava se u dokumentu.

“Biće potrebno vreme da bi se moglo proceniti da li se jedan broj najnovijih inicijativa koje potiču od nove vlade (Srbije) sprovode kako je predviđeno, u opipljiva poboljšanja statusa quo. Takva opipljiva poboljšanja zahtevaće održiv, intenzivan nivo angažovanja i napredak u reformama od strane srpskih vlasti”, piše dokumentu.

Pritisci na sudstvo i tužilaštvo

U izveštaju se navodi da je i dalje veoma visok pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji. Podvlači se da vladini službenici, uključujući i neke na najvišem nivou, kao i članove parlamenta, nastavljaju redovno da javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke ili pojedinačne tužioce i sudije.

Taboidi koriste informacije o tekućim istragama ili slučajevima. To rezultira diskreditacijom članova pravosuđa ili tužilaštva.

“Taboidi koriste informacije o tekućim istragama ili slučajevima. To rezultira diskreditacijom članova pravosuđa ili tužilaštva”, navodi se u dokumentu.

Osvrćući se na napore u sprečavanju korupcije, u izveštaju stoji da od isteka nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (2013 – 2018), Srbija nema uspostavljen strateški okvir politike ili mehanizam koordinacije, te da Vlada kasni sa izmenama zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

U dokumentu se navodi da je nastavljeno sprovođenje nacionalnog programa smanjenja zaostalih sudskih predmeta (za period 2016–2020) te da ovo pozitivno utiče na efikasnost rada sudova.

Osporavanje ratnih zločina

U izveštaju se podvlači da Srbija nastavlja kontinuirano i javno da osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i slučajeve na najvišim nivoima. Upozorava se da Srbija mora potpuno da sarađuje da Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (naslednik Haškog tribunala), kao i da poptuno prihvati i sprovodi njegove presude i odluke.

Kada je reč o regionalnoj pravnoj saradnji, u izveštaju stoji da postoje bilateralni sporazumi Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Hrvatskom, da je saradanja sa BiH rezultirala sa pet optužnica u Srbiji, ali da sporazum sa Hrvatskom još nije pokazao nijedan opipljiv rezultat.

U poglavlju koji se tiče nestalih lica piše da je nastavak dijaloga Srbije i Kosova u julu prošle godine “dao novi podsticaj” radu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta kao predsedavajućem radne grupe za nestala lica, koji je održao tri sastanka u toku 2020 godine. To je, kako stoji, dovelo do zajedinčkog iskopavanja na lokaciji Kiževak, na jugu Srbije, uz podršku Međunarodne komisije za nestala lica i EULEX-a.

Siva slika medija

Prema nalazima eksperata Evropske komisije koji su navedeni u dokumentu, prikazuje se siva slika stanja sa medijma u Srbiji.

Pozivajući se na izveštaj Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE/ODIHR), u dokumentu se podvlači da je većina televizija sa nacionalnom frekvencijom i novina promovisala politiku Vlade Srbije i da je nekoliko medija koji su nudili alternativne stavove imalo “ograničen doseg i nije pružalo efikasnu protivtežu”.

U dokumentu se navode podaci Regulatornog tela za elektronske medije (REM) prema kojima je veliki prostora u programu dat analitičarima koji su izgleda bili politički pristrasni.

Lokalne organizacije civilnog društva su izračunale da je 92 odsto programa nacionalnih emisija (od jula 2020. do februara 2021.) dato članovima vladajuće koalicije, koji su u 61 odsto slučajeva prikazani neutralno i u 31 odsto pozitivno, dok je osam odsto vremena dato predstavnicima opozicije, koji su uglavnom (65 odsto slučajeva) prikazani negativno.

U izveštaju se navodi da je planirano da se do kraja 2022. godine primeni medijska strategija koja bi trebalo da reši pitanje političkog i ekonomskog uticaja na medije, poput nedostatka transparentnosti vlasničke strukture i pravičnosti u finansiranju iz državnih izvora.

U dokumentu se ocenjuje da štampani mediji najviše krše novinarski kodeks profesionalnog ponašanja, te da oni i dalje imaju javno sufinansiranje.

“Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost, a celokupno okruženje za nesmetanu slobodu izražavanja treba ojačati, posebno u praksi”, podvlači se u izveštaju EK.

Neusklađenost vizne politike

U poglavlju koji se tiče usklađivanja vizne politike za državaljanje trećih zemalja koji su na crnoj listi EU, eksperti Evropske komisije ocenjuju da je situacija neizmenjena, odnosno da je politika Srbije samo delimično u skladu sa politikom Unije.

“Srbija se nije razišla od vizne politike EU, ali takođe nije preduzela konkretne korake da se dalje uskladi sa njom”, zaključuje se u dokumentu.

Međuvladina konferencija na kojoj se otvaraju nova poglavlja trebalo bi da bude ogranizovana 22. juna.

Srbija se nada novim poglavljima, budući da u 2020. godini nije otvorila ni jedno zbog izostanka rezultata u ključnim poljima.