Ambicije srpskih državnih preduzeća na Zapadnom Balkanu

Piše: Iva Martinović

Među poslednjim potezima u tom pravcu je ponuda kompanije Telekom Srbija za kupovinu drugog po snazi operatora mobilne telefonije na Kosovu Ipko.

“Telekom Srbija je ozbiljna kompanija koja u regionu ima više ćerki kompanija i do sada je razvijala mreže u mnogim državama u regionu. Stoga nam nije iznenađujuće da ima želju da proširi svoje poslovanje i na neke druge operatore”, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Irini Reljin.

Ona je dodala da ova ponuda spada u red komercijalnih, a ne političkih pitanja.

Iz kompanije Telekom Srbija, koja je 58 odsto u vlasništvu države, za RSE je potvrđeno da su dali neobavezujuću ponudu za kupovinu kosovskog operatora.

“Zbog ugovora o neotkrivanju informacija, koji smo potpisali u ovom procesu, do zatvaranja tendera ne smemo da izlazimo sa detaljnijim informacijama”, naveli su za RSE u Telekomu.

Priština protiv prodaje Srbiji

Gradonačelnik Prištine Špend (Shpend) Ahmeti objavio je da je srpski telekomunikacioni operator ponudio 155 miliona evra za kupovinu kompanije Ipko (koja je trenutno 100 odsto u vlasništvu Telekoma Slovenije) i da je reč o najvišoj ponudi.

Ahmeti je 25. juna na Tviteru napisao i da bi ta ponuda trebalo da bude blokirana.

“Pre nekoliko godina, ponudu Albanca Elvina Gurika za Telenor Banku blokirala je centralna banka Srbije. Prvo priznanje (Kosova, prim.nov.)”, napisao je Ahmeti.

Pomoćnica ministra telekomunikacija Srbije Irini Reljin ocenila je da ovakvoj rekaciji “nema mesta”.

“Imajući u vidu želju Srbije za poslovanjem u regionu i normalizacijom odnosa, naš stav je da to širenje nikako nije loše i da može doneti samo dobro čitavom regionu”, rekla je Reljin.

Reakciju iz Prištine komentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je novinarima u Briselu 26. juna rekao da “ne razume zahteve sa Kosova i nekih zemalja u okruženju u kojima se kaže da Srbja ne sme da kupi kosovski Telekom, iako je dala najpovoljniju ponudu”.

Osim države Srbije, u čijem je vlasništvu 58,11 odsto akcija Telekoma, vlasnici kapitala su i građani Srbije sa 14,95 odsto, bivši i sadašnji radnici kompanije koji poseduju 6,94 odsto akcija, dok 20 odsto kapitala čine sopstvene akcije preduzeća.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević ocenio je za RSE da svaki provajder mobilne telefonije ima interes da širi mrežu.

“Ali, iz dosadašnjeg ponašanja Telekoma, moglo bi se reći da je on zloupotrebio svoje vlasnike. Oni su ipak jednim delom u rukama miliona građana, a država sama odlučuje i ne pita nikoga ništa. Neminovno je da je politika i ekonomija pomešana, a kada je tako onda se često prave greške”, rekao je Kovačević.

Gde je prisutan srpski Telekom?

U mestima sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu prisutna je ćerka firma Telekoma Srbije, kompanija mts.d.o.o., koja je u toj državi registrovana i posluje prema zakonima Kosova.

Srbija i Kosovo potpisali su 2013. godine u Briselu sporazum prema kojem novoosnovano preduzeće dobija privremenu dozvolu, u okviru kosovskog regulatornog okvira, za operacije koje su ograničene infrastrukturom na terenu.

Telekom Srbija je od 2007. godine prisutan u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska, gde je vlasnik 65 odsto Telekoma Srpske iz Banja Luke, a kojim pokriva celu teritoriju BiH.

Od iste godine, Telekom Srbija je vlasnik i 51 odsto m:tel d.o.o. Podgorica iz Crne Gore. Ostalih 49 odsto crnogorskog operatora je u vlasništvu Telekoma Srpske.

Odbijena ponuda za Albaniju

Krajem 2018. godine, srpski Telekom pokušao je da uđe i na tržište Albanije. Tada je iz Vlade Srbije potvrđeno da je srpska kompanija dala ponudu za kupovinu Telekoma Albanije, drugog po snazi teleoperatera u toj državi, koji je tada bio u vlasništvu nemačkog Dojče telekoma.

Vlada Albanije nije dala podršku ovoj prodaji. Premijer te države Edi Rama izjavio je u oktobru 2018. da su srpski biznisi dobrodošli, ali da “u ovom strateškom sektoru to nije preferencija”.

Od prodaje do širenja kompanije

Zvaničnici Srbije Telekom označavaju kao jedno od najprofitabilnijih srpskih preduzeća. Prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2018., kompanija je poslovala sa dobiti od 86 miliona evra, dok je 2017. godine neto dobitak iznosio više od 120 miliona evra.

Srbija je od 2011. godine dva puta bezuspešno pokušavala da proda ovo preduzeće. Prvi put za vreme vlade premijera Mirka Cvetkovića i Demokratske stranke, a drugi put za vreme vlade koju vodi Srpska napredna stranka aktuelnog predsednika, tada premijera Aleksandra Vučića, 2015. godine. Oba puta tenderi su propali jer država nije bila zadovoljna ponuđenom cenom.

U julu 2019., predsednik Srbije izjavio je da država nema nameru da prodaje Telekom, “naročito ne većinski paket akcija” i da želi da osnaži tu kompaniju.

Najave regionalnog širenja EPS-a

Isto, prema Vučićevim rečima, važi i za Elektroprivredu Srbije (EPS), najveće javno preduzeće koje je 100 odsto u državnom vlasništvu. Najavljujući širenje i jačanje ovog preduzeća, predsednik Srbije je u aprilu 2020. ponovio da će država kupovati kompanije i firme u regionu.

Iako je sredinom prošle godine bilo spekulacija da bi EPS mogao da kupi Elektroprivredu Republike Srpske (RS) u Bosni i Hercegovini, predsednici Srbije i ovog bh. entiteta Aleksandar Vučić i Milorad Dodik su u junu ove godine demantovali takve planove.

Vučić je rekao da je Srbija zainteresovanija za kupovinu drugih elektrodistribucija u regionu, nego za Elektrodistribuciju RS i dodao da Beograd “nikada neće uraditi bilo šta što ne bi bilo u interesu Srpske”.

Mogućnosti da EPS privatizuje elektroprivredno preduzeće Republike Srpske, ali i Crne Gore, Vučić je iznosio još kao premijer Srbije 2015. godine.

Sredinom 2017. crnogorski mediji objavili su da je EPS zainteresovan za kupovinu 41,7 odsto akcija koje je u Elektroprivredi Crne Gore imala italijanska firma A2A. Godinu dana kasnije, deo akcija je od italijanske kompanije otkupila Vlada Crne Gore i Elektroprivreda je danas 88,12 odsto u vlasništvu te države.

Kada je reč o Kosovu, na sajtu EPS-a navodi se da ovo preduzeće ima osnivačka prava u dva zavisna privredna društva i tri javna preduzeća na Kosovu, ali da “od juna 1999. nije u mogućnosti da upravlja svojim kapacitetima”.

Beograd i Priština su u okviru briselskog dijaloga još 2013. potpisali Sporazum o energetici, ali se on do danas ne sprovodi. Dve strane imaju oprečne tvrdnje o vlasništvu nad mrežom na Kosovu.

Kosovska strana traži da hidrosistem Gazivode i trafo-stanica Valač, koji su ključni energetski resursi na severu Kosova, budu deo jedinstvenog kosovskog energetskog sistema, a EPS i Republika Srbija to odbijaju.

U izveštaju EPS-a navodi se da je to preduzeće 2016. godine osnovalo privredno društvo Elektrosever d.o.o. u Mitrovici. Ćerka firma EPS-a je, prema rečima nekadašnjeg šefa tima Srbije za pregovore sa Kosovom Borka Stefanovića osnovana da bi, slično kao sa Telekomom, sklopila ugovorni odnos sa Elektrodistribucijom Kosova, ali se to nije dogodilo.

EPS je 2014. u Sloveniji osnovao privredno društvo EPS Trgovanje d.o.o. Ljubljana radi trgovine električnom energijom.

Ekonomski ili politički interesi?

“To što se sada govori da naše velike državne kompanije, kao što je EPS, treba da kupuju neka druga velika preduzeća u regionu ne mogu da protumačim drugačije nego kao politička pitanja. To treba osvariti da bi se valjda pokazalo koliko je Srbija politički moćna da može da gospodari nekim drugim velikim sistemima”, rekao je za RSE profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić.

Prema njegovoj oceni, bilo bi mnogo pametnije da se ulaže u njihovo restrukturiranje i modernizaciju.

Reforme u EPS-u, koji drži 97 odsto tržišta u Srbiji, sprovode se od 2014. godine, a prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz 2018, Srbija je na začelju liste zemalja centralne i istočne Evrope po upravljanju preduzećima sa državnim kapitalom. Beograd se prema MMF-u obavezao da će EPS-u do kraja 2020. godine promeniti pravni status i transformisati ga u akcionarsko društvo.

Petar Đukić je istakao da je EPS jedno od najmanje efikasnih nacionalnih preduzeća u ovoj oblasti i jedan od najvećih zagađivača u Evropi, koji ima ogroman broj zaposlenih i zastareo sistem.

“Dobili smo program reorganizacije i modernizacije od 2014. na kome se faktički ništa nije radilo. I sada se govori se o tome kako će da kupi Elektroprivredu RS, Crne Gore, Kosova, Makedonije i ko zna šta drugo. Ne znam kojim parama i kako će da održi funkcionisanje tih elektrosistema kada ne može da podmiri ni sopstvene troškove”, ocenio je Đukić.

Prema finasijskom izveštaju kompanije, EPS je 2019. godinu završio sa gubitkom od 2,9 miliona evra.

Iz ovog preduzeća nisu odgovorili na pitanja RSE da li planiraju i koji je interes eventualne kupovine elektroprivrednih kompanija u regionu. Odgovori na ista pitanja nisu stigli ni iz Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.

Ko će biti regionalni igrači?

Dok predstavnici vlasti najavljuju regionalno širenje poslovanja kompanija u većinskom državnom vlasništvu, konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević ocenjuje da ni EPS ni druga javna preduzeća ne mogu biti jaki regionalni igrači.

“Mislim da će na Balkanu postepeno biti dominantne multinacionalne kompanije i teško da će privatni sektor izrasti u bilo kojoj državi na ovom području. To je zato što i u Srbiji, a i u regionu ima još previše državne svojine kapitala”, rekao je Kovačević.

Uz EPS, Železnice Srbije, Srbijagas i Putevi Srbije su preduzeća čiju je reformu, kako je predviđeno aranžmanom sa MMF-om, država započela pre šest godina. Šef Kancelarije MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa izjavio je u februaru za RSE da reforme napreduju sporim tempom i da je “potrebno više napora kako bi se ojačalo korporativno upravljanje i obezbedilo profesionalno rukovodstvo”.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.