Albanske partije čekaju šta će za Preševsku dolinu da napravi SNS

25. Jun 2020.
Vodeće albanske partije iz Preševske doline, koje su, prema nezvaničnim rezultatima, na parlamentarnim izborima osvojile dva mandata u Skupštini Srbije, sada očekuju poteze pobedničke Srpske napredne stranke (SNS).
IZBORI - GLASANJE U BUJANOVCU
Ljudi glasaju na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima na birackom mestu u Bujanovcu. (BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC/DS)

Piše: Branko Vučković

Albanske stranke su prvi put na parlamentarnim izborima u Srbiji, održanim 21. juna, nastupile sa zajedničkom listom pod nazivom Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina.

Za Šaipa Kamberija iz Bujanovca, lidera Partije za demokratsko delovanje (PDD) i nosioca zajedničke liste, sada je najvažnije kakav će stav prema građanima iz Preševske doline, u kojoj je albansko stanovništvo većinsko, zauzeti SNS.

“Od tog stava zavisiće i položaj albanskih poslanika u Skupštini Srbije i uopšte odnos vlasti i poslanika iz Bujanovca i Preševa”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kamberi.

Na prošlim izborima za poslanike u Skupštini Srbije, pre četiri godine, učestvovala je samo Partija za demokratsko delovanje (PDD), dok su ih ostale albanske partije bojkotovale. Izbore ove godine bojkotovala je samo Demokratska partija Albanaca (DPA).

Na izborima održanim 21. juna, na listi Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina, zajednički su nastupili kandidati Partije za demokratsko delovanje (PDD) čiji je lider predsednik Opštine Bujanovac Šaip Kamberi, Alternative za promene (AZP) koju vodi predsednik Opštine Preševo Šćiprim Arifi, Demokratske partije (DP) bivšeg predsednika Opštine Bujanovac Nagipa Arifija, Pokreta za demokratski progres (PDP) na čijem čelu je Šćiprim Musliju i Pokreta za reforme (PZR) koji predvodi Sami Salihu.

Čeka se stav SNS

Šaip Kamberi napominje da, ukoliko se klima za građane Preševske doline ne promeni i sve ostane kao što je do sada bilo, uloga poslanika sa albanske liste u republičkom parlamentu biće samo da ukazuju na probleme Albanaca u Srbiji.

“Ukoliko bude drugačije, mi smo zainteresovani za saradnju u cilju integracije Albanaca u državne javne institucije, rešavanje problema obrazovanja i ono neophodno, rešavanje problema ekonomskog razvoja”, kaže Kamberi.

On podseća da je Preševska dolina najnerazvijenije deo Srbije.

“Ukoliko se to hitno ne promeni, veliki broj mladih ljudi će nastaviti da nam odlazi iz zemlje. Zbog toga je neophodno da Vlada Srbije preduzme hitne mere za ekonomski oporavak ovog dela države”, kaže on.

Dva poslanička mesta u novom sazivu Skupštine Srbije zauzeće Šaip Kamberi i Argent Bajrami iz preševske Alternative za promene.

Više šansi za lobiranje i odluke

Nedžat Beljulji, vlasnik televizije Spektri na albanskom jeziku ocenjuje za RSE da je dobro što su Albanci sa juga Srbije prvi put napravili zajedničku listu koja je rezultirala mogućnošću da u Skupštini Srbije imaju dva poslanika.

“Moglo je možda biti i više da su Albanci u većem broju izašli na izbore ili da su lokalni izbori održani i u Preševu i Bujanovcu (u tim opštinama održani su ranije vanredni prevremeni izbori), onda bi motivacija birača za izlazak na birališta bila veća”, napominje on.

Albanci će u Skupštini, kaže Nedžat Beljulji, imati više šansi za lobiranje i veći uticaj na donošenje odluka.

Međutim, dodaje, “u svakom slučaju, dobro je i ovako”. Albanci će u Skupštini, kako kaže, imati više šansi za lobiranje i veći uticaj na donošenje odluka.

“Jedino pobeda Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, koja ima apsolutnu većinu, ne ide na ruku Albancima jer sada ne postoji potreba SNS da pravi bilo kakve koalicije”, kaže Beljulji.

SNS, predvođena Aleksandrom Vučićem, koji je i predsednik Srbije, pobedila je na izborima osvojivši više od 60 odsto glasova, pokazuju još uvek preliminarni podaci.

Tirana kao posrednik

Beljulji podseća i da su inspiratori stvaranja zajedničke liste premijer Albanije Edi Rama i ministar inostranih poslova Albanije Gent Cakaj, ozbiljno poradili na motivisaniju Albanaca da učestvuju na parlamentarnim izborima. Kao rezultat tih napora, sredinom januara u Tirani predstavnici Albanaca u Srbiji potpisali su sporazum o zajedničkom nastupu na izborima.

“Oni (Rama i Cakaj) su tako pokazali visok stepen odgovornosti za rešavanje albanskog pitanja na jugu Srbije, ali i doslednost u zalaganju za iznalaženje najoptimalnijeg političkog rešenja”, ocenjuje Beljulji.

On podseća da je Cakaj nedavno proveo tri dana u opštinama u Preševskoj dolini.

“Ozbiljno je radio sa političkim strankama, uspeo je da ih ujedini i da im podigne moral za vođenje ozbiljne izborne kampanje za mobilizaciju biračkog tela, u čemu je u potpunosti uspeo”, kaže Beljulji.

I Šaip Kamberi ističe ulogu zvanične Tirane prilikom formiranja zajedničke liste i motivisanja građana da izađu na parlamentarne izbore.

“Posebno su zadovoljni što su oni direktno bili uključeni u postizanje sporazuma o formiranju zajedničke liste. Svi smo bili svesni da će biti teško osvojiti treći mandat, ali smo se svojski potrudili, ostvarili jedinstvo i sada imamo dva poslanika u Skupštini Srbije”, kaže Kamberi.

Janjić: Vlasti u Srbiji da pokažu dobru volju

Dušan Janjić iz Foruma za etičke odnose kaže za RSE da sada vlast u Srbiji treba da pokaže dobru volju za istinsku integraciju Albanaca u državne institucije.

“Nije to jednostavno, treba vremena jer je decenijama odnos prema Albancima i Bošnjacima bio na nekoj vrsti marginalizacije, pogotovo Albanaca do negiranja njihovog postojanja. Albanci su do sada bili osuđeni na lokalne zajednice i ono što im vlast preko (Vladinog) Koordinacionog tela (za Preševo i Bujanoviac) redistribuira”, kaže Janjić.

On dodaje da Albanci sada mogu da očekuju mnogo veću prisutnost na svim nivoima odlučivanja, pa i u budžetskom odlučivanju.

Predsednik Opštine Bujanovac (na fotografiji zgrada Opštine) Kamberi kaže kako je Preševska dolina najnerazvijenije deo Srbije
Predsednik Opštine Bujanovac (na fotografiji zgrada Opštine) Kamberi kaže kako je Preševska dolina najnerazvijenije deo Srbije/Foto: Radio Slobodna Evropa

Bolji rezultat uz Demokratsku partiju Albanaca

Od značajnijih albanskih stranaka na parlamentarnim izborima nije učestvovala samo Demokratska partija Albanaca, čiji se lider Ragmi Mustafa zalaže za prisajedinjenje Preševske doline Kosovu.

Kujtim Sadriu, direktor preševske nevladine organizacije Centar za istraživanje i monitoring smatra da je rezultat zajedničkog nastupa albanskih stranaka bio očekivan, ali da je mogao biti i bolji.

“Ovaj rezultat je bio očekivan jer su na listi bile vodeće stranke iz Preševske doline, ali bi on bio još bolji da je tu bila i stranka Ragmija Mustafe”, kaže on za RSE.

Međutim, dodaje, Mustafa je nastavio sa politikom bojkota parlamentarnih izbora. Sadriu se slaže da bi odziv glasača bio bi veći da su istovremeno održani i lokalni izbori u Preševu i Medveđi, ali ocenjuje da je postignut rezultat dobar.

“Do sada smo imali po jednog poslanika a sada ćemo ih imati dva, što je svakako veliki napredak”, kaže Sadriu.

Albanska nacionalna zajednica je bojkotovala poslednji popis u Srbiji, 2011. godine, zbog čega zvanične statistike kažu da ih ima svega oko 5.800. Prema podacima preševskog Centra za istraživanje i monitoring, na teritoriji Srbije, živi oko 200.000 Albanaca, od čega je polovina u Preševskoj dolini.

Tekst je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.