Zvaničnik Ajreksa: U Srbiji se jedna lažna vest u proseku podeli 927 puta

Dardeli je u razgovoru za gruzijski servis Glasa Amerike rekao da su u periodu od mesec dana – od 12. marta do 12. aprila – putem medija i društvenih mreža podeljena ukupno 43 lažna narativa. Kako je ukazao – među njima su i oni koji favorizuju navodi efikasni odgovor Kine na globalnu pandemiju koronavirusa, ali i teorije zavere, prema kojima je za nastanak Kovida 19 odgovoran NATO.

“Od tvrdnji da je Kina uspela da nađe rešenje za pandemiju do ultradesničarskih teorija zavere prema kojima je Severoatlantska alijansa kreirala krizu, koristeći nervni gas sarin protiv stanovništva Srbije, ali i mnogih drugih. Te sadržaje onlajn i tradicionalni mediji podelili su ukupno 241 put. Na Fejsbuku su imali više od 220 hiljada deljenja”, ukazuje zvaničnik Ajreksa, koji podvlači da je teško doći do podataka koja je grupa podložnija dezinformacijama i njihovim štetnim efektima.

Međutim, na osnovu sprovedenih razgovora i empirijskih dokaza, ukazuje da se može govoriti o najmanje dve.

“Jedna od njih je, na primer, noistalgična za jugoslovenskom prošlošću Srbije i njenim istorijskim vezama sa slovenskim svetom. Upravo je ta grupa najpodložnija dezinformacijama koje dolaze spolja, naročito Kremlja – koji nastoji da sprovede geopolitičke podele i na kraju Srbiju okrene ka Rusiji i Istoku, a ne prema Zapadu, Evropskoj uniji i Severnoatlantskoj alijansi.

Druga, možda šira grupa, je ona koja se koristi strahom i neizvesnošću zbog pandemije koronavirusa. U toj grupi nema podela po starosnoj dobi – tim emocijama su pogođeni svi. Bilo da se radi o mladima ili populaciji srednjih godina”, kaže Aleksander Dardeli za Glas Amerike.

Televizija Pink izvor dezinformacija

On ukazuje da, prema podacima programa koji je Ajreks sproveo na teritoriji Srbije, 97 odsto stanovništva televizijski program gleda najmanje dva sata. Istovremeno, u toku jednog dana 60 procenata populacije koristi se Fejsbukom, dok 44 odsto upotrebljava Jutjub.

“Televizija Pink, prema navodima većine anketiranih, objavljuje najviše dezinformacija. Ovi podaci svojevrsna su matrica kako dopreti do određene grupe i šta činiti sa svakom od njih. Da budem jasan – borba protiv dezinformacija ne može se rešiti jednom pilulom. Tu se ne radi o jednokratnoj stvari, koja se može rešiti u toku jedne ili nekoliko nedelja ili pak jedne godine. To je dugoročan napor za koji je potrebno vreme”, kaže Dardeli.

Prema njegovom mišljenju rešavanju problema dezinformisanja u Srbiji potrebno je da se udruženo posvete civilno društvo, medijski profesionalci, institucije vlasti i privatni sektor u Srbiji.

“Treba da se okupe i dugoročno posvete rešavanju problema dezinformacija. Nažalost, Srbija nazaduje u oblasti slobode medija i radu medijskih profesionalaca. U izveštaju Reportera bez granica navodi se da je Srbija postala država, u kojoj je često opasno biti novinar, dok su sve vidljivije lažne vesti koje se promovišu brzinom svetlosti. Nije ni čudo što je u poslednjem izveštaju nazadovala za tri pozicije na 93 mesto. Sada je vreme za akciju”, ukazao je Dardeli.

Glas Amerike: Postoje li neke posebne metode koje bi se mogle korsiti u zemlji poput Srbije, gde su ugrožene medijske slobode?

Dardeli: Naša investicija u Srbiji poboljšala je širi okvir za informacije iz oblasti zdravstva i medijske organizacije. Direktno sarađujemo sa stranama koje proizvode verodostojne informacije iz oblasti zdravstva zasnovane na činjenicama. Pokušavamo da povećamo njihov obim na tržištu Srbije. Takođe, imamo sličan program u koji su uključeni lokalni organizatori, mladi medijski profesionalci, koji obučavaju šire zajednice. Oni raspolažu veštinama otkrivanja i neutralisanja dezinformacija – i počeli smo da prikupljamo i analizarmo podatke o učinku njihovog angažmana. Želeli bismo da treninge medijske pismenosti i kritičkog razmišljanja proširimo na osnovu tih podataka.

Ajreks trenutno u Srbiji, u saradnji sa američkim Stejt departmentom i Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), sprovodi četiri programa: “Rešenja u zajednici” (Community solutions) koji podrazumeva treninge za lidere u lokalnim zajednicama, “Nauči da razlikuješ” (Learn to discern) – trening medijske pismenosti, “Jačanje medijskih sistema” (Strengthening Media Systems) usmeren ka poboljšanju regulative i tržišnog okruženja, kao i Fulbrajtov program nastavne izvrsnosti i dostignuća.