Samit balkanskih lidera u sredu u Vašingtonu

27. July 2020.
U sredu se u Vašingtonu održava Samit šest država Zapadnog Balkana. Na samitu, koji organizuje Atlantski savet, učestvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Kosova Avdulah Hoti, premijer Albanije Edi Rama, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, predsedavajući Saveta Ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija i ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić.
79D9472C-6823-4783-9B1B-8EB107A6B71D_cx0_cy4_cw0_w800_h450.png
Foto: Atlanski savet

Piše: Ivana Konstantinović

U sredu se u Vašingtonu održava Samit šest država Zapadnog Balkana. Na samitu, koji organizuje Atlantski savet, učestvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Kosova Avdulah Hoti, premijer Albanije Edi Rama, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, predsedavajući Saveta Ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija i ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić.

Samit se održava u formi telekonferencije a cilj je da se pokrenu konkretni koraci ka ekonomskoj integraciji regiona, što bi moglo i da pomogne ekonomski oporavak nakon epidemije koronavirusa. Namera je i da se region učini privlačnijim za investitore.

Očekuje se da se napravi dogovor kojim bi se lideri obavezali na praktična dela za veću ekonomsku saradnju.

Izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson naveo je da će jedan od ciljeva biti fokus na slobodan protok ljudi, robe i usluga u regionu kao i da se napravi strateški investicioni plan.

Džim O’Brajen, zamenik predsedavajućeg Olbrajt Stounbdridž grupe, nekadašnji specijalni američki izaslanik za Balkan, naveo je da će jedan od ciljeva samita biti i prilika da šestoro lidera rade zajedno i da je potrebna saradnja da bi se region izborio sa koronavirusom.

“Ovo je prilika da regionalni lideri kažu šta bi oni voleli da vide da se desi u narednih nekoliko meseci”, kaže O’Brajen.

On navodi da će EU u novembru razmatrati plan za naredne četiri godine, koji uključuje i finansiranje. O’Brajen kaže da sve zemlje žele da uđu u EU, ali da region prvo treba da uđe u lanac dostave EU. Kao primer naveo je da je region fragmentiran i da ima mnogo troškova i probijanja rokova, te je pomenuo podatak Svetske banke da kamioni u regionu provedu 8 odsto vremena čekajući na granicama.

Takođe je dodao kako je MMF u novembru prošle godine naveo da bi sve zemlje u regionu imale BDP 10 odsto kad bi sarađivale.

Članak je prenet sa portala Glas Amerike.

Članak je prenet sa portala Glas Amerike.

Click