“Pronalaženje načina” – izložba srpskih umetnika otvorena u vašingtonskoj četvrti Anakostija

Piše: Helena Đorđević

Izložba nazvana “Finding a Way” ili “Pronalaženje načina” je rezultat privatne inicijative galeristkinje Marije Milošević iz Beograda i Elizabet Eskobar, ljubiteljke umetnosti i supruge američkog diplomate Gabrijela Eskobara, uz podršku ministarstva kulture Srbije.

Marija Milosevic, direktorka galerije “Art for All” kaze da naziv izložbe ima višestruko značenje.

“Prvo, hteli smo da pronadjemo način kako da se mi iz male Srbije, iz Beograda, predstavimo ameirčkoj publici, što nije lako. Godinu dana smo nas dve radile na ovom projektu. Kako da jedan umetnik iz svog ateljea pronađe način da se sa originalnom idejom predstavi publici širom sveta, pogotovo publici u Americi koja je kolevka savremene umetnosti, pre svega pop arta koji mnogi od ovih umetnika obrađuju kao temu. Zatim, pronalaženje načina kako da se Srbija, kulturnom diplomatijom, predstavi u najboljem svetlu jer kroz umetnost tražimo naš put, ali pronalaženje načina nas takođe vezuje sa ovom zajednicom Anakostije jer oni takođe kroz umetnost nalaze svoj način da budu prepoznati, što su i uspeli jer je Anakostija i zvanično postala art distrikt Vašingtona.”

Tokom boravka u Beogradu za vreme diplomatske službe njenog supruga, Elizabet Eskobar je počela da prati umetničku scenu.

“Imala sam tu sreću da živim u Beogradu dve godine, vratila sam se u Vašington pre godinu dana, a srce mi je i dalje u Beogradu. Dok sam bila tamo, moj prvi izlet u svet umetnost je bio muzej u kojem je izlagala Marina Abramović i posle toga mi je misija bila da obiđem sve galerije i muzeje. Zaljubila sam se u srpsku umetnost, kulturu i dušu. Upoznala sam Mariju iz galerije Art for All, i kada je došlo vreme za moj odlazak, odlučile smo da jednostavno moramo da srpsku umetnost dovedemo u Sjedinjene Države”.

Projekat je presek dve generacije stvaralaca, profesora Fakulteta likovnih umetnosti i primenjenih umetnosti Beogradskog univerziteta, i generacije njihovih studenata, objašnjava Marija Milošević.

“Ovim projektom smo hteli da isteknamo savremenu umetnost koja je ponikla od savremene jugoslovenske umetnosti, koja je ostavila dubok trag u isotoriji umetnosti, da pokažemo da su to naši koreni, ali da se srpska savremena umetnost razlikuje i da takođe možđe da pokrene nešto možda i revolucionarno, ali pre svega bude prepoznata kao takva”.

Slikar Vladislav Šćepanović, koji je prisustvovao otvaranju izložbe, kaže da izložba predstavlja “jednu vrstu preseka dela umetničke scene u Srbiji i da te različite poetike pokazuju neku vrstu raznovrsnosti kada je u pitanju slika, crtež i skulptura, i u medijima i u stilskoj raznovrsnosti umetnika”.

Autori – Šćepanović, Nikola Kolja Božović, Aleksandar Leka Mladenović, Tijana Kojić, Goran Čpajak, Ivan Milenković, Jovanka Mladenović, Đorđe Stanojević i Vuk Vučković – obrađuju raznovrsne teme kao što su otuđenost savremenog čoveka, neizvesnost egzistencije, klimatske promene, i istorija kroz pop kulturu. A umetnička, pretežno crnačka četvrt Anakostija pokazala se veoma zanimljivim domaćinom i podlogom za ovu vrstu umetnosti.

“Od raznih mojih izložbi koje su bile po čitavoj Americi pa i svetu nekako ova galerija i prostor je najbliži nekoj vrsti razmene, pošto je moj rad društveno angažovan i bavi se problemom marginalnih grupa, ugroženih kategorija i nekako je Anakostija upravo takav kraj u Vašingtonu, koji je jedna vrsta geta, u kome je ova galerija jedna vrsta kulturne promocije tog stanovništa u ovom gradu. Samim tim što smo došli ovde i što smo napravili izložbu ovde upravo radimo razmenu sa onom grupom ljudi koja praktično ima temperament i jednu vrstu energetske razmene sa umetnoću koju ja radim”, smatra Ščepanović.

Džesika Rendolf, kreativna direktorka Anakostija Art Centra, ističe da izložba privlači pažnju kreativnih i inovativnih ljudi koji žive u ovom kraju Vašingtona ili ga posećuju, iako ne znaju mnogo o Srbiji.

“Ljudima se dopadaju radovi, dobar rad je jednostavno dobar rad. Kada sam stupila u kontakt sa Marijom, Irenom, Elizabet, nešto o čemu sam ja razmišljala je kako da otvorimo vrata da svet dolazi i posećuje Anakostiju i vide sjajne stvari koje ovde postoje. Još učim o istočnoj Evropi ali jedno što sam primetila je da i iako okolnosti nisu uvek iste, mislim da stanovnici istočne Evrope i crni Amerikanci, posebno iz kraja kao što je Anakostija, imaju neke stvari o kojima mogu da razgovaraju i koje ih povezuju i veoma mi je drago što smo dobili priliku da otvorimo ovu izložbu.“

Izložbu su podržali i ministarstvo spoljnih poslova Srbije, srpska ambasada u Vašingtonu i Er Srbija. Pre galerije u Anakostiji, deo radova bio je izložen u novoj zgradi ambasade Republike Srbije u centru Vašingtona, u okviru njenog svečanog otvaranja. Elizabet Eskobar kaže da postoje planovi da bude predstavljena i u Njujorku i Čikagu, a prema rečima Vladislava Šćepanovića, kulturni dijalog koji je započeo ovom izložbom mogao bi da se nastavi i u drugom smeru – sa direktorkom centra se razgovara o mogućnosti da crnački umetnici iz Anakostije svoje radove predstave u Srbiji.

Članak je prenet sa portala Glas Amerike.