Grenel: Predstavnici Kosova i Srbije 27. juna u Beloj kući

U poruci na društvenoj mreži Tviter koju je započeo rečenicom “Sjajne vesti”, Grenel je naveo da su tome prethodila uveravanja dve vlade o privremenoj obustavi kampanje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, kao i zahteva za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

“Ukoliko neka od strana ne bude zadovoljna razgovorima u Vašingtonu – stvari će po njihovom odlasku biti vraćene na status kvo. Kako smo neprekidno ponavljali – napredak je prvo potrebno ostvariti jačanjem ekonomije. Na to smo usredsređeni. Radujem se razgovorima”, napisao je Grenel na svom Tviter nalogu.

Za sada nije jasno ko će se tačno sastati 27. juna u Vašingtonu. Poslednjih godina Srbiju i Kosovo u dijalogu predstavljaju njihovi predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Međutim, u međuvremenu je novoimenovani kosovski premijer Avdulah Hoti je objavio da će on zastupati Kosovo i da će u tome blisko sarađivati sa kosovskim predsednikom.

Grenel je informacije o mogućem susretu delegacija Srbije i Kosova u Vašingtonu 27. juna objavio u danu kada Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine stiže na Kosovo – u okviru priprema za nastavak razgovora dve strane blokiranih od novembra 2018. posle bezuslovnog ukidanja carina na uvozne proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, koje je uvela bivša Vlada Ramuša Haradinaja.

Obrazloženje za taj potez bila je kampanja povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova koju sprovode vlasti Srbije, kao i blokada članstva Kosova u međunarodnim instucijama.

Tokom mandata administracije predsednika Donalda Trampa pojačan je angažman Sjedinjenih Država u pregovaračkom procesu Srbije i Kosova, kojim formalno posreduje Evropska unija.

Beograd i Priština su od početka godine, uz posredovanje američkih diplomata Ričarda Grenela i Roberta O’Brajena potpisali pisma o namerama obnove aviolinije između svojih prestonica, kao i saradnju u oblasti železničkog i drumskog saobraćaja.

Glavni pregovarači dve strane sastali su se početkom marta u Beloj kući uz posredovanje dvojice američkih diplomata. Posle susreta, u odvojenim izjava naveli su da se razgovaralo, kako su ukazali, o uobičajenim temama vezanim za dijalog – bez nečeg konkretnog.

Deo međunarodne javnosti tumači da je od značajnijeg uključivanja SAD u razgovore aktuelizovan i scenario po kome bi se u sveobuhvatnom pravnoobavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova našla teritorijalna komponenta u vidu razmene teritorija dve strane ili promene granica.

Međutim, specijalni izaslanik Bele kuće Grenel više puta je kategorički negirao takve mogućnosti tvrdeći, da je do stvaranja uslova za vođenje razgovora o politici, potrebno razvijati ekonomiju.

Odnosi Srbije i Kosova su narušeni posle rata koji su dve strane vodile u periodu od 1998. do 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, u junu 1999.

Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija i dalje smatra svojom teritorijom. Nezavisnost bivše srpske pokrajine priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija – uključujući i Sjedinjene Države.