Dijalog Srbije i Kosova: Kako ga pokrenuti?

“Želeo bih da mislim da je bilo neke kordinacije između napora Nemačke, Francuske i Evropske unije i napora koje ulažu Sjedinjene Države. Mislim da će zajednički napori obezbediti najbolje šanse za uspeh, jer predstavljaju najširu kombinaciju političke i ekonomske podrške”, istakao je Hoždis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi.

U razgovoru za Glas Amerike – Metju Palmer, specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan, izjavio je da se u zajedničkom pozivu Nemačke i Francuske za obnovu dijaloga Beograda i Priištine, ne nalazi ništa iznenađujuće.

“Stalno razgovaramo o tome. Nema ništa u tom predlogu što je iznenađenje. Iskreno rečeno, ko god da na sto stavi nešto konstruktivno – dobro je uradio. Voleli bismo da vidimo da se pitanje formiranja vlade na Kosovu reši što pre, da se izaberu legitimni predstavnici koji će predstavljati Kosovo u međunarodnoj zajednici i dijalogu. I da vidimo možemo li Srbiju i Kosovo da približimo sporazumu o normalizaciji odnosa”, rekao je Palmer u razgovoru za Glas Amerike.

Pitanje o čijem rešavanju govori Palmer otvoreno je krajem marta – kada je kosovska Skupština izglasala nepoverenje danas tehničkom premijeru Aljbinu Kurtiju.

Lider dugododišnjeg opozocionog pokreta Samoopredeljenje u kosovskoj javnosti označen je kao političar koji narušava odnose sa Sjedinjenim Državama i Kosovo vodi ka izolaciji, između ostalog, jer nije želeo da odustane od principa recipročnog ukidanja taksi u iznosu od sto odsto na proizvode iz Srbije uvedene novembra 2018.

Bezuslovno ukidanje taksi od kosovske Vlade tražile su Sjedinjene Države, a ponajviše specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova Ričard Grenel.

Kosovo se u ovim trenucima, osim u pandemijskoj, nalazi i jeku političke krize – pošto se iščekuje odluka Ustavnog suda te zemlje da li se nova parlamentarna većina može formirati kombinatorikom popunjavanja premijerskog i ministarskih mesta upražnjenih eliminisanjem Kurtija i njegovih sledbenika iz Vlade, čemu naginje predsednik Kosova Hašim Tači, ili će za to biti potrebno raspisivanje novih izbora – čemu se nada Kurti.

Uprkos kosovskim političkim trzavicama, ali i predstojećim junskim parlamentarnim izborima u Srbiji – general Frenklin Ben Hodžis smatra da sa nastavkom dijaloga ne treba oduglovačiti.

“Apsolutno je pravo vreme za konstantne napore i podršku dijalogu. Mladi Srbije i Kosova će odlaziti ukoliko se ne poboljšaljaju izgledi njihove budućnosti. A odlazak mladih i talentovanih ljudi budućnost regiona ostavlja u rukama onih, koji biraju da žive u prošlosti”, podvlači Hodžis.

Trenutno, međutim, ne postoje nikakve precizne naznake kada bi se to moglo i dogoditi. Situaciju dodatno zamagljuje činjenica da je Ustavni sud Kosova odlučio da tu stranu u dijalogu sa Srbijom treba da predstavlja Vlada, a ne šef države – koji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem pregovore vodi već godinama.

“Svesni smo da će samo zajedničkim angažmanom Evropske unije i Sjedinjenih Država biti moguće postizanje stabilnog, održivog i sveobuhvatnog rešenje sukoba. SAD i EU su u prošlosti mnogo uložile i zajednički su posvećeni rešenju sukoba i demokratskoj, mirnoj i prosperitetnoj budućnosti Srbije i Kosova u EU”, ukazuje za Glas Amerike Johana Dajmel, nezavisna nemačka ekspertkinja za Zapadni Balkan i Jugoistočnu Evropu.

Međutim, Dajmel podvlači da je francusko-nemačko pismo, osim kao poruku pregovaračima Tačiju i Vučiću, shvatila i kao referencu usmerenu ka Vašingtonu.

“Dvadeset sedam država članica Evropske unije, kao ni Pariz ni Berlin, neće dozvoliti Vašingtonu i specijalnom izaslaniku Ričardu Grenelu da preuzme vodeću ulogu – pogotovo ne sada kada se došlo da momenta kada bi trebalo nastaviti ili restartovati dijalog Beograda i Prištine. Poruka je bila jasna: Miroslava Lajčaka, bivšeg slovačkog šefa diplomatije, Evropska unija imenovala je na funkciju specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. Evropska unija preuzima vodeću ulogu u posredovanju dijaloga i koordiniše sa Sjednjenim Državama – a ne obrnuto”, ukazuje Dajmel – koja podseća da su se prethodnog puta Nemačka i Francuska zajednički oglašavale kada su tražile da kosovski parlament ne glasa o nepoverenju Kurtiju – što su, kako kaže, SAD otvoreno podržavale.

Aktivniji akter u nastojanjima da Beograd i Priština postignu sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa, Sjedinjene Države, koje od početka podržavaju taj proces, postale su tokom vakuuma nastalog posle izbora u institucijama Evropske unije.

Blokada posle uvedenih kosovskih taksi produžena je dugim periodom potvrđivanja nosilaca funkcija EU institucija, a prostor su popunile SAD svojim inicijativama o oblasti vazdušnog, železničkog i drumskog saobraćaja. Pokretač i posrednik u potpisivanju pisama o namerama bio je – specijalni izaslanik Bele kuće – ambasador Ričard Grenel.

“Sjedinjene Države su jedna od zemalja koje Kosovu pružaju najsnažniju podršku. Takođe, država je koja prepoznaje da Srbija 2020. nije Srbija 1999. Tu je prilika, ako sve relevantne strane budu sarađivale”, kaže za Glas Amerike Frenklin Ben Hožis.

Značajnijim prisustvom Amerike u međunarodnoj javnosti pojačana su tumačenja da bi ishodu pregovora Srbije i Kosova, sveobuhvatnom pravnoobavezujućem sporazumu, mogla biti pridodata i teritorijalna komponenta – odnosno da bi dve strane, mogle razmeniti delove teritorija koje im pripadaju, naseljene pretežno albanskim i srpskim življem.

“Sigurna sam da je ideja promene granica i dalje aktuelna – uprkos tome što Tači i Grenel spore da je to bila tema razgovora u Vašingtonu. Krajnji rezultat bi, po mom mišljenju, trebalo da bude uzajamno priznanje. U suprotnom, neće biti moguće da obe zemlje pristupe Evropskoj uniji”, ukazuje analitičarka Johana Dajmel, podsetivši na principijelan stav Nemačke o očuvanju teritorijalnog integriteta i protivljenje razmeni teritorija.

“Modifikacija bi, međutim, moglo biti ukoliko se sa time, na kraju, saglase Beograd i Priština. To onda otvara pitanje do kog stepena bi moglo uticati na pokretanje domino efekta kod drugih država Zapadnog Balkana”, kaže za Glas Amerike nemačka analitičarka.

Međutim, i sam pomen takvog scenarija, kategorički odbacuju predstavnici američke administracije – pre svih izaslanik Bele kuće za dijalog Ričard Grenel. U učestalim Tviter objavama o tome, Grenel ističe da su trenutni prioritet ekonomski razvoj Srbije i Kosova – dok će pitanja iz sfere politike doći na red kada se za to, kako ukazuje, stvore uslovi.

Jedan od početnih uslova za to mogao bi biti, ocenjuje general Hodžis, prostor za razgovore.

“Obojica predsednika su, u svojim državama, pod velikim pritiskom pristalica tvrde struje, kao i Kremlja, koji ničim ne doprinosi postizanju mogućeg rešenja. Tako da Sjedinjene Države i Evropska unija treba da traže načine da zaštite dve strane. To znači: ustručavati se od nametanja crvenih linija, držanja lekcija – i ponuditi nadu. Potrebno je da integrisanje prema Zapadu izgleda stvarno i dostižno. Kako bi dvojica predsednika svojim građanima mogli da dokažu da taj proces ima vrednost. SAD i EU zajedno treba da rade na tome”, navodi Freklin Ben Hodžis.

Deluje da su u poslednje vreme glavni pregovarači i zvaničnici Srbije i Kosova, uprkos tome što je Evropska unija formalni posrednik u dijaloga, sve naklonjeniji američkoj administraciji. Posebno to važi za političke predstavnike Srbije – koji učestalo ponavljaju tezu da u diplomatskim odnosima sa SAD – poodavno nisu imali boljeg sagovornika od Trampove administracije.

“Implicitna poruka nemačkog i francuskog šefa diplomatije je da nema više tajnih pregovora i da bi kosovska vlada trebalo da vodi razgovore uz posredovanje Evropske unije. Dalje favorizovanje Grenela jača poziciju Srbije i suprotno je fundamentalnim interesima nezavisnog Kosova”, smatra Johana Dajmel.

Uz to, nemačka nezavisna analitičarka, smatra da je predsedniku Srbije ukazano i da bi, kako se izrazila, flertovanje sa Kinom i Rusijom moglo imati posledice po članstvo Srbijeu Evropskoj uniji.

“Poruka za Beograd bi bila da ovo nije vreme za političko manevrisanje – i u tom smislu Evropska unija bi trebalo da zazume jasan stav u vezi sa kampanjom povlačenja priznavanja Kosova, koju vodi Beograd”, smatra Dajmel.

Frenklin Ben Hožis nema odgovor na pitanje kako bi tačno i šta bi sve trebalo da obuhvata sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Ukazuje, međutim, da bi uz podršku SAD i EU održivostu, pouzdanosti i konzistentnosti,  stranama u procesu trebalo da obezbedi i stratešku opciju.

“Kosovo već ima snažnu podršku većine zemalja uključujući Sjedinjene Američke Države. Srbija se, sa druge strane, sagledava kao suprotstavljenost države iz 1999. i zemlje današnjeg vremena. Predsedniku Vučiću potrebne su strateške opcije za Srbiju. Drugačije od one da postane Venecuela Jugoistočne Evrope”, ističe Frenklin Ben Hožis aludirajući po sopstvenom objašnjenju, na satelitsku državu vezanu isključivo za Kremlj u kojoj građani nemaju dugoročnu perspektivu.

“Umesto toga, Srbija može imati odgovoran i stabilizujući uticaj u regionu – tako što će postići mirovni sporazum sa Kosovom“, zaključuje Frenklin Ben Hožis – bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi.

Odnosi Srbije i Kosova su narušeni nakon rata koji su dve strane vodile u periodu od 1998. do 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, u junu 1999.

Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija i dalje smatra svojom teritorijom. Nezavisnost bivše srpske pokrajine priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija – uključujući i Sjedinjene Države.