Ambasada SAD ne razume zašto zločinac ima prostor da promoviše oslobađanje ubice premijera

Portparol američke ambasade takođe je ukazao da bi najbolje bilo postaviti to pitanje vlastima Srbije, što je Glas Amerike i učinio, ali do zaključenja teksta nisu stigli odgovori ni iz kabineta premijerke Ane Brnabić, niti predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Jedini zvaničnik iz redova vlasti koji je reagovao tim povodom je Dragan Šormaz, koji obavlja funkciju poslanika vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije i član je nekoliko parlamentarnih odbora, delegacija i grupa prijateljstava.

Šormaz je najavio da će protiv Dragana Vasiljkovića podneti krivičnu prijavu čim bude utvrdio gde je uspešno organizaovano prikupljanje potpisa za pomilovanje ubice premijera Srbije.

U nedavnom razgovoru za Glas Amerike pojasnio je svoje motive za to.

“Da vi tražite puštanje na slobodu čoveka koji je priznao, koji je do detalja opisao kako je pucao na Zorana Đinđića. Znači, ubijen je predsednik vlade ubijen je otac, ubijen je čovek. Zločinac koji tako nešto uradi svesno u nameri, mora da snosi najveće moguće sankcije. Tačka, nema opravdanja. Nema abolicije, nema ničega”, rekao je Šormaz.

Potpisi se se prikupljali na nekoliko lokacija u Beogradu, pod okriljem nevladine organizacije koju je Vasiljković osnovao u prestonici Srbije pod nazivom “Fondacija Kapetan Dragan za odbranu Srba bilo gde u svetu progonjenih grehom rođenja”. Osim delovanja u tom gradu – fondacija je uspešno zakupila i prostorije u Subotici.

U blizini štandova su, prema izveštajima nekoliko medija osim Vasiljkovića, viđeni i pripadnici Levijatana. Reč je o ultradesničarkoj organizaciji koja, plasirajući stavove o zaštiti životinja, promoviše ekstremističke stavove i ideje. Ustavnom sudu Srbije podneta je inicijativa za zabranu te organizacije.

Inače, Dragan Vasiljković je u Hrvatskoj odslužio 13,5 godina zatvora zbog presude o počinjenom ratnom zločinu u Kninu i Glini tokom sukoba 1990-ih. Tokom procesa je, između ostalog dokazano, da je kao zapovednik Jedinice za posebne namene u sastavu paravojnih srpskih jedinica tokom juna i jula 1991. u zatvoru na kninskoj tvrđavi mučio, zlostavljao i ubijao zarobljene pripadnike hrvatske vojske i policije.

U martu 2020. pušten je iz zatvora i potom proteran iz Hrvatske. Od tada se nalazi u Srbiji – gde je čest gost televizijskih stanica tabloidne forme, čiji vlasnici gaje bliske veze sa vlastima Srbije.

Helsinška komisija, nevladina agencija američke vlade čiji je osnivač Kongres, ocenila je za Glas Amerike da se radi o inicijativi koja je direktno suprotstavljena Srbiji.

„Jovanovićev slučaj i nedavni napori za njegovo oslobađanje pokazuju da su isti ljudi koji su počinili užasne zločine nad nedužnim ljudima u susednim zemljama takođe voljni da se uključe u nasilne radnje u Srbiji i protiv Srbije, ili da podrže one koji to čine, a sve zbog moći i privilegija. Kao odgovor, očekujemo da će vladajuće institucije i pravosuđe Srbije podržati pravdu i suprotstaviti se krivičnom nasilju rečima i delima, bez obzira ko je počinilac i ko je žrtva”, precizirano je u odgovoru Helsinške komisije Glasu Amerike.

Zvezdan Jovanović, bivši oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti, služi kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije u dvorištu zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. Na istovetnu kaznu osuđen je i nekadašnji komandat te jedinice Milorad Ulemek.

Politička pozadina Đinđićevog ubistva nikada nije otkrivena.

Jedinica za specijalne operacije bila je posebna formacija koju je osnovala Državna bezbednost Srbije. Deo njenih pripadnika bile su osobe sa kriminalnim dosijeima. Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije pojedini pripadnici i delovi jedinice bili su umešani u ratne zločine, kriminal i ratno profiterstvo.

Njeni pripadnici bili su odgovorni za ubistvo Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Srbije, koji je figurirao za najozbiljnijeg konkurenta Slobodanu Miloševiću uoči septembarskih izbora 2000.

Takođe, njeni pripadnici su 2001. blokadama autoputa u centru Beograda i protestom pod punom ratnom opremom vršili pritisak na Vladu Srbije i premijera Zorana Đinđića zbog uspostavljanja saradnje sa Međunarodnim sudom za ratne zločine.

Posle ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Jedinica za specijalne operacije je raspuštena.