Zaboravljene krize: patnja u tišini

Viktorijini vodopadi na jugu Zambije izgledaju kao nekakva ogromna zavesa. S više od 1.700 metara širine to su najširi vodopadi na svetu i na spisku su UNESCO-ve svetske prirodne baštine. Velike količine vode iz reke Zambezi koje padaju u ponor dubok 110 metara pritom stvaraju sitne kapljice koje natapaju okolnu prašumu.

Ta veličanstvena igra prirode u potpunoj je suprotnosti s ostatkom Zambije. Jer, Zambiju kao i brojne druge zemlje na jugu Afrike, pogađaju dugi periodi suša. Žetva često propada. Među 18,4 milina stanovnika Zambije veoma je raširena glad.

Hronična kriza u Zambiji

„Tamo 1,2 miliona ljudi muči glad, a 60 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva“, kaže šefica odeljenja komunikacije u organizaciji „CARE Nemačka“ Sabine Vilke u razgovoru za DW. „Za nas je to klasična hronična kriza.“ Nije bilo rata ili zemljotresa „da bi se moglo reći – tada je kriza počela. Ali, u Zambiji, kao i u drugim zemljama, suočavamo se sa dramatičnim posledicama klimatskih promena, dakle sa čestim i dugim sušama. Ljudi od toga više ne mogu da se oporave i zavise od humanitarne pomoći“, kaže Vilke.

Koliko god da je situacija u Zambiji dramatična, o njoj se malo izveštava u svetskim medijima. Ta kriza spada među one koje se odvijaju daleko od očiju svetske javnosti. O njima organizacija CARE izveštava u svom redovnom godišnjem izveštaju „Patnja u tišini“ (Suffering in silence). Po šesti put ona nabraja krize koje pogađaju najmanje milion ljudi, a koje se najmanje spominju u svetskim onlajn-medijima.

Signal ljudskosti

„Time želimo da damo do znanja da humanitarne krize zahtevaju pažnju svetske javnosti – i to nezavisno od njihove političke važnosti ili njihovog prisustva u medijima. Svet mora da gleda, bez obzira gde i koliko ljudi da pati“, kaže Sabine Vilke.

Njena organizacija je, u saradnji s organizacijom za praćenje medija „Meltwater“ analizirala 1,8 miliona članaka na engleskom, nemačkom, francuskom, arapskom i španskom. Krize je CARE izabrao na osnovu podataka UN ili sopstvenih podataka.

Nakon Zambije, najmanje je izveštavano o teškom stanju ljudi u Ukrajini, Malaviju, Centralnoafričkoj Republici i Gvatemali. Slede Kolumbija, Burundi, Niger, Zimbabve i Honduras. U 2020. godini na prvom mestu bio je Madagaskar.

Sve te zemlje su žrtve mešavine kriza zbog posledica klimatskih promena, preko pandemije korone, pa do prirodnih katastrofa i ratova, a ipak su svojevrsne rupe u medijskom svetu željnom informacija i koji se sve brže vrti. Stanje u tim zemljama razotkriva i „globalnu nepravdu“, naglašava se u izveštaju CARE-a, „kad se radi o pristupu vakcinama, pomoći za ekonomski oporavak i snabdevanju bolesnih ljudi“.

Ukrajina nestala iz fokusa javnosti

U prvi mah iznenađuje to što je Ukrajina na drugom mestu zaboravljenih kriza. To se može objasniti periodom koje obuhvata ovaj izveštaj, a to je od početka januara do kraja septembra 2021. U tom periodu konflikt s Rusijom nije bio toliko zaoštren kao sada.

„Ukrajina je u novembru i decembru dobila više pažnje, naročito u evropskim medijima i verovatno ne bi u izveštaju bila tako visoko pozicionirana“, kaže Sabine Vilke.

Kao i u dosadašnjim analizama, većina zaboravljenih kriza je u Africi. U 2021. ih je tamo bilo šest. Uz Zambiju i Centralnooafričku Republiku, koje se zbog građanskih ratova stalno nalaze u izveštajima CARE-a, u oči posebno upada Malavi. Ta zemlja je na trećem mestu.

U Malaviju glad ugrožava više od milion ljudi, čak 39 odsto dece mlađe od pet godina zaostaje u razvoju zbog neuhranjenosti. Polovina dece ne pohađa ni četiri razreda škole. Kampanja za vakcinaciju protiv korone slabo napreduje. Uz to stanje otežava veliki broj infekcija HIV-om. Inficirano je gotovo deset odsto od 19,3 miliona stanovnika, među kojima ima mnogo dece.

Sve veći broj ubistava žena u Hondurasu

Uz decu, u tim krizama najviše pate žene. To se naročito vidi u Hondurasu, naglašava CARE. U toj zemlji sa oko deset miliona stanovnika gotovo trećina zavisi od humanitarne pomoći. Nedostatak radnih mesta, sve veći broj krivičnih dela i korupcija teraju mlade iz zemlje. „U Hondurasu se često kaže da je siromaštvo ženskog roda, jer uglavnom žene ostaju kod kuće sa decom“, navode autori izveštaja.

Osim toga, od početka pandemije veoma je poraslo nasilje prema ženama. „U 2021. je, prema statistikama, na svakih 29 sati ubijena po jedna žena u Hondurasu. Na 100.000 stanovnika bude ubijeno šest do sedam žena. Stopa ubijenih žena je za 50 odsto viša nego u ostatku Latinske Amerike.“

To što su zaboravljene krize, uprkos svoj dramatičnosti, bile tako malo u medijima, može se samo delimično objasniti time što reporteri teško mogu da dođu u te krizne regione. Ili time što neki događaj u bližem okruženju ljude interesuje više nego neki koji je daleko.

Čudan odabir tema u medijima

Autorke i autori izveštaja CARE čude se odabiru tema u medijima. „U onlajn-medijima bilo je više od 360.000 izveštaja o intervjuu princa Harija i njegove supruge Megan sa Oprom Vinfri. O preko milion ljudi u Zambiji koji su akutno ugroženi glađu bilo je samo 512 izveštaja.“

A prisustvo kriza u medijima ima neposredne posledice za ljude u kriznim zemljama. To odlučuje o životu i smrti. „Ako krize dobiju pažnju u medijima onda one privlače i političku pažnju i shodno tome o njima se raspravlja u političkim forumima“, kaže Sabine Vilke.

Osim toga, davaoci humanitarne pomoći, kao recimo Evropska komisija, gledaju koje krize su naročito prisutne u javnosti. „Stalno uočavamo da u razgovorima s donatorima najpre morate da objasnite zašto sad Zambija? O tome nismo ništa čuli ove godine. I tako postoji vrlo direktna logika: manje pažnje, manje finansijskih sredstava, manje mogućnosti za ublažavanje patnje.“