Veoma će nedostajati Nemačkoj – Ester Bežerano

11. Jul 2021.
Ester Bežerano je preživela Aušvic jer je svirala u zloglasnom devojačkom orkestru. Ipak, nikada nije izgubila ljubav prema muzici. Čitav život se borila protiv fašizma i rasizma. Umrla je u 97 godini u Hamburgu.
58224405_303
Foto: Axel Heimken/dpa/picture alliance

Kakva žena! Visoka samo 1,50 – ali ogromna energija. Kada je imala više od 90 godina, Ester Bežarano je još uvek bila na sceni – i pevala! Više to nije bio glas nekadašnje pevačice koja je obišla svet, ali to ionako nije bilo najvažnije.

Na ovom koncertu u Hamburgu kao gošća peva svoju omiljenu pesmu „Živimo eto, živimo zauvek“. Tada je imala 88 godina.

Njeni nastupi su uvek imali poruku: nikad više rasizam, nikad više antisemitizam, nikad više fašizam!

Mladost u koncentracionim logorima

Rođena 15. decembra 1924. u Zarluiu kao ćerka glavnog kantora jevrejske zajednice, Ester – u to vreme još uvek sa prezimenom Loevi – bila je dete kada su nacionalsocijalisti preuzeli vlast u Nemačkoj i promenili joj ceo život.

Šikaniranje u školi, odvajanje od roditelja, tri koncentraciona logora i marš smrti – Ester Bežerano je sve ovo morala da doživi.

U svojim „Memoarima” je napisala da su ih u Aušvicu, nju i ostale ljude koji se iscrpljeni, posle višednevnog transporta izlazili iz stočnih vagona, SS-ovci su dočekali rečima:

„Dakle, vi Jevrejske svinje, sad ćemo vam pokazati šta znači rad.”

Bila je dodeljena u radnu četu i morala je da vuče teško kamenje.

U devojačkom orkestru iz Aušvica

Ali onda je čula glasinu: SS-ovci su tražili devojke za orkestar u logoru za uništavanje ljudi, Aušvic Birkenau. Prijavila se, i bila primljena – kao harmonikašica. Do tada nikada nije držala harmoniku u ruci. Samo spretnost sviranja klavira, muzikalnost i nepokolebljiva volja za preživljavanjem učinili su nemoguće.

A orkestar – to je bilo čisto preživljavanje: 40 mladih žena moralo je da svira kad su logoraši kretali maršem do mesta gde su radili i kada su stizali vozovi sa novima – iz cele Evrope.

„Znaš – sada idu u gasne komore a moraš tamo da stojiš i sviraš”, rekla je Ester Bežerano za DW 2014.

To je bilo najgore što je doživela u Aušvicu.

Posle rata – pevačica

Po završetku rata, Ester Bežerano, koja je prethodno bila deportovana u ženski koncentracioni logor Ravensbrik, konačno je ispunila svoj dečiji san: da postane pevačica.

Studirala je pevanje u Tel Avivu. Na jednoj turneji je upoznala oca svoje dece.

Njen život posle rata bio je srećan.

Zbog zdravstvenih problema svog supruga, odlučila je da se 70-ih vrati u Nemačku. U Hamburg – svesno u grad s kojim u detinjstvu nije imala nikakve veze. Isprva se pitala, šta su ti ljudi na ulici, oko nje – radili u ratu.

„Kad bih videla ljude koji su bili malo stariji od mene, uvek sam pomislila – možda su to ubice mojih roditelja, moje sestre?”, rekla je za DW.

Aktivna do kraja

Zajedno saAnitom Lasker-Valfiš, Ester Bežerano je dugo bila jedna od poslednjih preživelih zloglasnog devojačkog orkestra u Aušvicu.

Ester Bežerano je skoro do samog kraja svog dugog života bila posvećena borbi protiv ksenofobije. I neretko je zbog toga bila napadana – s desne strane.

Ester Bežerano se čak sa 93 godine kandidaovala za Bundestag 2017. za DKP (Nemačku komunističku partiju), ali je povukla kandidaturu.

„Nikad više Aušvic” – to je bio preduslov da Ester Bežerano ponovo može da živi u Nemačkoj. Nije joj bilo dovoljno da to čuje na prigodnim manifestacijama.

„Kako bi svet izgledao da su pobedili nacisti?” kaže ona na snimku koji pokazuje i dodaje:

“Eto, rekla sam im. Sigurno su jako besni na mene… oni… ali baš me briga.”

Ester Bežerano umrla je u 97. godini u svom domu u Hamburgu. Ova sitna žena puna energije i duha – nedostajaće Nemačkoj.

dr,dw,

Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.

Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.

Share