Škripa u transatlanskoj konstrukciji i nazadovanje Srbije

9. Septembar 2020.
U tekstu pod naslovom „Ili ipak ne?“ Mihael Martens u današnjem izdanju frankfurtskog lista „Frankfurter algemajne cajtung“ posvećuje pažnju sve neizvesnijoj perspektivi pridruživanja balkanskih država Evropskoj uniji.
Donald Trump, Aleksandar Vucic, Avdullah Hoti
Foto: Beta/AP Photo/Evan Vucci

„Da li bi trebalo da Evropska unija i dalje raste ili je u pogledu svog unutrašnjeg stanja već odavno prevelika“, pita se Martens. On podseća koje balkanske zemlje pored Turske žele da postanu članice Unije i dodaje da francuski predsednik Makron nije jedini koji smatra da reforme Evropske unije imaju prioritet u odnosu na proširenje, uz argument – ako 27 članica ne funkcionišu dobro, kako bi to mogle 33 članice?

„Ipak, takva skepsa ne menja ništa u tome da su zapadnobalkanske zemlje sa svih strana sveta okružene državama članicama EU, pa Zapadni Balkan ostaje geografsko unutrašnje dvorište Evrope. To što se tu zbiva, ne samo na ’balkanskoj ruti’, ne ostaje bez posledica na ostatak kontinenta. Kakvi su odnosi između regiona i Evropske unije, i na koji način se mogu oblikovati?“

Martens navodi da nemačka Fondacija Konrad Adenauer postavlja ta pitanja jednom godišnje i da je ovaj put na diskusiju u Berlin pozvala evropskog komesara za proširenje Olivera Verheljija, spoljnopolitičkog savetnika Angele Merkel, Jana Hekera, specijalnog predstavnika Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metjua Palmera, ali i diplomate akreditovane u Berlinu, kao i demohrišćanske poslanike Bundestaga. Skup je, podseća se, održan neposredno posle susreta Aleksandra Vučića i Avdulaha Hotija u Vašingtonu i potpisivanja sporazuma prema kojem će Kosovo otvoriti ambasadu u Jerusalimu, a Srbija će svoju ambasadu prebaciti iz Tel Aviva u Jeruslim do narednog leta.

„To obećanje je odmah naišlo na kritiku Brisela, jer je linija Brisela da se status Jerusalima reši u pregovorima Izraela i Palestinaca. Ali pitanje ambasada nije jedina evropska tačka kritike. Susret u Vašingtonu koji je pripremio bivši ambasador u nemačkoj Ričard Grenel, organizovan je u potpunosti bez koordinacije sa Evropskom unijom. Zato se ne odaje državna tajna kada se konstatuje da se škripa u transatlanskoj konstrukciji ne može prečuti ni u Berlinu, mada predstavnici Trampove linije u američkoj politici nisu bili pozvani. Prezentacija po kojoj se Amerikanci i Evropljani i dalje međusobno ’partnerski’ odnose na Balkanu i po kojoj postoji dobra saradnja kao nekad, može se – blago rečeno – oceniti kao manjinsko mišljenje“, zaključuje Martens.

On navodi i primere: „U dokumentu koji je potpisan u prisustvu Trampa, reč je i o izgradnji ’mirovnog auto-puta’ između Beograda i Prištine. Ali ne radi se o američkom poduhvatu, već o evropskom projektu koji se finansira sa 235 miliona evra“.

Potom se u tekstu postavlja i pitanje da li Evropska unija time i uverljivija u regionu.

„Pristupni pregovori sa Crnom Gorom (od 2012.) i sa Srbijom (od 2014.) se otaljavaju. Odluka da se pregovori počnu i sa Severnom Makedonijom i Albanijom pala je tek nakon trvenja, koje je, posebno kada se vidi to što je Skoplje kao zalog uradilo, dodatno ugrozilo evropsku verodostojnost u regionu. Pregovori jedva da mogu da razviju transformativan učinak, posebno u slučaju Srbije koja nazaduje što se tiče stanja demokratije i vladavine prava.“

U tekstu frankfurtskog lista prenosi se i analiza francuske „nove metodologije“ u pristupnim pregovorima, ali i pitanje od čega se ona sastoji: „Da li je ona pogodna da se pregovorima sa učesnicima da više verodostojnosti, više elana? Komesar za proširenje Verhelji potrudio se da pohvali nov pristup, ali nije mogao da otkloni sumnje kod mnogih prisutnih, naročito u delu auditorijuma iz jugoistočne Evrope, da se ipak radi samo o kozmetici“.

Martens završava tekst navodom da se u glavnim gradovima zapadnobalkanskog regiona sve češće čuje mišljenje da proširenje EU više nije ozbiljan proces. „Ako se taj utisak pojača, uskoro će se još jasnije postaviti pitanje, da li bi trebalo od toga da se odustane. Ali šta bi se potom desilo?“

Beograd „donekle ustuknuo“

I Erih Ratfelder iz Splita piše za berlinski dnevni list Tagescajtung o vašingtonskom papiru, pre svega o najavi da će Kosovo otvoriti ambasadu u Jerusalimu, te da će je Srbija naredne godine premestiti u taj grad iz Tel Aviva.

„Ukoliko se to potvrdi, onda bi to bio spoljnopolitički uspeh za Izrael, ali pre svega za Kosovo – s dalekosežnim posledicama u bliskoistočnom konfliktu. Ako Srbija zaista premesti delove svoje ambasade u Jerusalim, a sledeće godine i kompletnu ambasadu, to bi bila treća zemlja, posle Sjedinjenih Američkih Država i Gvatemale, koja preduzima taj korak. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu pojasnio je da će Kosovo, kao prva zemlja sa većinskim muslimanskim stanovništvom, otvoriti svoju ambasadu u Jerusalimu. To bi bio udarac za Palestince koji polažu pravo na Istočni Jerusalim kao budući glavni grad njihove države. Izraelski komentatori su oduševljeni“.

Novinar Ratfelder citira i predsednicu parlamenta u Prištini koja se zahvalila Izraelu na spremnosti da prizna Kosovo i podsetila da su Albanci na Kosovu spasavali Jevreje koji su u Drugom svetskom ratu bežali od nacista. „Sada se u Prištini nadaju priznanju od pet zemalja Evropske unije – Španije, Grčke, Kipra, Slovačke i Rumunije – i da će dijalog sa Srbijom dobiti na dinamici. Ali stvari su ipak komplikovanije“, konstatuje Ratfelder.

On ocenjuje da je Tramp preuranjeno najavio istorijski sporazum, ali da se ispostavilo da Brisel i dalje vodi glavnu reč. „EU je, osim toga, upozorila da ne premeštaju ambasade u Jerusalim. Takav korak bi mogao da potkopa šanse za prijem u članstvo EU, rekao je portparol Evropske komisije Peter Stano u ponedeljak“.

Ratfelder opisuje i držanje Beograda, koji je, kako piše nemački novinar, „donekle ustuknuo“, navodeći izjave predsednika Vučića da će Srbija učiniti sve što može da se prilagodi rezolucijama Evropske unije, ali i izjavu Ivice Dačića da vlada još mora da razmatra tu odluku. „Srbima smeta pre svega Trampova želja da ograniči saradnju sa Rusijom i Kinom“.

U tekstu se dodaje da Beograd i dalje ističe kako je članstvo u EU ima najveći prioritet. Dopisnik nemačkog dnevnog lista „Tagescajtung“ navodi da je Turska upozorila Kosovo zbog pristanka da ambasada bude u Jerusalimu, ali se prenosi i izjava Hašima Tačija: „Takvo priznanje neće ni pod kojim okolnostima povrediti strateško, prijateljsko i bratsko partnerstvo sa Turskom i arapskim zemljama“.

Priredio Dragoslav Dedović

Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.

Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.