O pohlepi – kad nikad nije dosta

4. April 2021.
Ljudi mogu biti nezasiti u mnogo čemu: u gomilanju novca, klikova, automobila, cipela, znanja, rekorda, poznanika...U Štutgartu je napravljena trilogija izložbi o našim porivima. Prva je o pohlepi, slede mržnja i ljubav.
abigail-keenan-l2JpNQF_qDc-unsplash
Ilustracija. Foto: Abigail Keenan / Unsplash

U nemačkom rečniku izraz “Gier”, u prevodu pohlepa, lakomost, gramzivost, nezasitost, nezajažljivost, alavost, nekontrolisana žudnja, opisana je kao “snažna, neumerena želja” koja se usmerava na uživanje, zadovoljenje, imovinu ili ispunjavanje želja. Pohlepa želi više nego što je neophodno. Mnogo više.

Za hrišćanske crkve gramzivost je jedan od sedam smrtnih grehova. U današnjem društvu se nezajažljivost posmatra kao vrlina neophodna za uspeh u nekim branšama – na berzi ili na fudbalskom igralištu.

Neutaživa žudnja za novcem, blagostanjem i materjalnim dobrima može izgledati nemoralno, ali je u isto vreme i motor dinamike tržišne privrede.

Ljudi žude za znanjem, razvojem i uspehom. Ali i za ljubavlju, priznanjem i prijateljstvom.

Nezajažljivost – nemoralna ili legitimna?

Direktorka Kuće istorije u Baden-Virtembergu Paula Lutum-Lenger kaže da je ovaj ljudski poriv zaista ambivalentan. Njen muzej planira izložbu kao trilogiju: Lakomost, mržnja, ljubav. “To su sile koje pokreću ljude, ključne emocije u istoriji i u sadašnjem društvu”, kaže ona.

Izložba pokazuje 31 priču, sve su posvećene fenomenu pohlepe. 300 eksponata – dokumenata, objekata, fotografija i video zapisa. Obuhvaćen je period od poslednja tri veka, i povezani su sa istorijom jugozapadne nemačke pokrajine Baden-Virtenberg, u čijem se glavnom gradu Štutgartu izložba može videti.

Posledice nezajažljive radoznalosti

Za direktorku muzeja je priča o nemačkom hemičaru Fricu Haberu dobra ilustracija nekontrolisane želje.

“Njegova neograničena radoznalost je dovela do otkrića koja se koriste i vojno i mirnodopski, što pokazuje ambivalentnost te radoznalosti – lakomosti za znanjem”, kaže Lutum-Lenger. Haber je 1918. dobio Nobelovu nagradu za hemiju jer je razvio metodu sinteze amonijaka, što je omogućilo industrijsku proizvodnju veštačkog đubriva. To je obezbedilo proizvodnju hrane za dobar deo svetskog stanovništva.

Ali Haber je stvarao i bojne otrove koje su Nemci koristili u Prvom svetskom ratu – zato je u Nemačkoj i poznato kao „otac otrovnog gasa”. “Lično je na frontu nadgledao upotrebu tog oružja za masovno uništavanje”, kaže direktorka.

Jedan eksponat na izložbi pokazuje kako je plemstvo u Nemačkoj početkom 19. veka prigrabilo ckvena dobra, drugi je iz vremena (1884 – 1919) kada je Nemačko carstvo bilo kolonijalni gospodar u Kamerunu: Natporučnik Rihard Hirtler je službovanje u zapadnoafričkoj zemlji iskoristio da napravi svoju zbirku umetničkih predmeta. U Štutgartu je izložen “Garegin tron”.

Izložba tematizuje i pljačku jevrejske imovine za vreme nacističkog režima. Mržnja, antisemitizam, deportacije i masovno uništenje jevrejskog stanovništva dovode se u vezu sa nacionalističkom pohlepom Nemaca.

Kupovina do iznemoglosti

U današnjem društvu gramzivost se ispoljava i u ekstremnom konzumiranju – za neke ljude je šoping bez granica postao životni stil. Na izložbi se mogu videti ljudi kako u centrima fabričke prodaje (outlet) kupuju luksuzne artikle po sniženoj ceni ili kao daju velike pare za patike koje nikada neće nositi.

Na društvenim mrežama influenseri nezasito skupljaju lajkove i sledbenike.

Izložba pokazuje i kako pohlepa utiče na procese proizvodnje. Firme po svaku cenu smanjuju troškove proizvodnje da bi maksimirale profit.

Ovo simbolizuje mala skulptura krave koja pokazuje da je Evropska unija 2015. odustala od kvote za mleko, čime su proizvođači mleka počeli da zarađuju manje. Muzej pokazuje kako je došlo do ekstremnog povećanja proizvodnje mleka. Godine 1800 krava je davala oko 1000 litara mleka godišnje. Sto godina kasnije je to bilo četiri puta više. A prošle 2020. godine krava je morala da daje i do 10 000 litara mleka godišnje.

Lakomi na pažnju

Magazin Štern je 28. aprila 1983. objavio da „će istorija trećeg rajha morati delom da se revidira”, verujući da je u posedu do tada nepoznatih Hitlerovih dnevnika. Tek pošto je nedeljnik objavio nekoliko navodnih izvoda iz tog izvora, ustanovljeno je da su 62 sveske navodnih dnevnika Adolfa Hitlera – falsifikati. Štern se polakomio na navodni ekskluzivni pristup senzacionalnom otkriću i tako upao u klopku.

Svet sporta: Jirgen Klop, poznati nemački fudbalski trener je izbacio krilaticu “biti gramziv” kao formulu uspeha. Ali ta beskrajna ambicija u svim oblastima društva može dovesti do ekološke ugroženosti.

Na izložbi se može videti glava nosoroga – bez roga. Dvadesetih godina prošlog veka lovci su neizostavno hteli da imaju “pet velikih” trofeja: lava, leoparda, nosoroga, slona i afričkog bivola. Ali nosorogova glava pokazuje i srebroljublje – rog je odsečen da bi ga skupo prodali u Aziji gde se ta kost upotrebljavala u tradicionalnoj medicini ili kao ekstravagantni poklon.

Emocije gramzivosti, mržnje, ljubavi pokreću ljude, spajaju ih, svađaju ih, okupljaju i razaraju društva. Paula Lutum-Lenger kaže da su istorijati tih ljudskih poriva isprepleteni.

Izložba “Pohlepa” će biti otvorena do 19. septembra. Ukoliko antiepidemisjke mere dozvole, 17. decembra će uslediti drugi deo trilogije “Mržnja”, a treći pod nazivom “Ljubav” u Štutgartu planiraju za leto 2022.

Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.

Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.

Share