Nuklearna energija u Mađarskoj: zelena, jeftina i nezavisna?

Dok brojne države EU, među njima i Nemačka, žele da sad već u poptunosti odustanu od nuklearne energije, druge se pak sve više zalažu za nuklearne elektrane – takođe i zbog klimatskih promena. Pored jeftinije električne energije i veće nezavisnosti, kao argument se posebno ističe manja emisija štetnih gasova. Ali, da li nuklerane elektrane mogu da budu put za izlazak iz klimatske krize?

Nuklearna energija deli EU

Da, kaže mađarska vlada i nije usamljena u tome. „Kako bismo dobili bitku za klimu, potrebna nam je nuklearna energija”, stoji u saopštenju, koje je sredinom oktobra 2021. objavilo deset država EU, uključujući Finsku, Češku i Poljsku.

Perjanica u proizvodnji je zagovornica atomske energije – Francuska, koja trenutno investira u moderne reaktore iz sopstvenog razvoja. Mađarska želi da proširi svoju nuklearku ruskog tipa. Ona se nalazi u gradiću Paks na Dunavu, južno od Budimpešte, manje od 100 kilometara od Srbije i Hrvatske. Pored dosadašnja četiri bloka, trebalo bi da budu izgrađena još dva – Paks II.

Dobro za prirodnu sredinu i potrošače?

Mađarska vlada ukazuje na ekološke i ekonomske aspekte. „Bez atomske energije nema zaštite klime, zelene budućnsoti i niskih troškova“, saopštilo je na upit DW ministarstvo nadležno za Paks II. Atomska energija u Mađarskoj je, dodaje se, zbog geografskog položaja, jedina funkcionalna tehnologija za proizvodnju električne energije: pouzdana, u inustrijskoj razmeri i bez emisije štetnih gasova. Osim toga garantuje povoljne cene i dugoročnu pokrivenost energetskih potreba.

No, veoma je sporno da li atomska energija zaista doprinosi zaštiti prirodne sredine. Pored katastrofalnih efekata potencijalnih havarija reaktora, kao i još uvek nerešenog pitanja adekvatnog odlaganja nuklearnog otpada, nisu zagarantovane ni niže emisije štetnih gasova. Jedna sveobuhvatana studija, sprovedena u 123 zemlje, koja je prošle godine objavljena u naučnom časopisu „Nature”, došla je do rezultata da emisije štetnih gasova u zemljama koje proizvode nukleranu energiju nisu ništa manje nego u onim koje nemaju nuklearke.

Novi blok u seizmološki aktivnoj zoni

Osim toga nuklearna elektrana Paks u neposrednoj blizini direktno utiče na floru i faunu, naglašava Andraš Perger, ekpert za klimu i energetiku iz mađarskog ogranka Grinpisa. Ispuštanjem vode koja se koristi za rashlađivanje reaktora u Dunav, može se osetno povećati temperatura vode te reke, posebno kod niskog vodostaja i kada svi blokovi rade.

„Već sada je rashladna voda najznačajniji faktor koji utiče na prirodnu sredinu“, kaže Preger. Maskimalna zakonski dozvoljena temperatura 500 metara nizvodno do fabrike je 30 stepeni. U avgustu 2018. Dunav je, prema rečima komapnije, na tom mestu dostizao u međuvremenu kritičnih 29,8 stepeni. No, nezvanična merenja trusta mozgova „Energetski klub” pokazuje da su temperature bile znatno iznad graničnih vrednosti.

Perger takođe ističe da se novi blokovi nalaze u seizmološki aktinvoj zoni. On sumnja da su pri izboru mesta ispoštovani svi propisi. Ove procene dijeli i Zavod za prirodnu sredinu susedne Austrije, koji je u izveštaju ovog leta lokaciju Paksa II označio kao „neprikladnu”. Mađarska vlada pak tvrdi da su sprovedena sva neophodna istraživanja i da je lokacija 2017. godine klasifikovana kao – seizmološki bezopasna.

Koliko je nuklearna energija nezavisna?

Ne samo da su novi blokovi reaktora bezbedni, već garantuju i povećanu energetsku nezavisnost Mađarske, objavila je kompanija MVM na svojoj internet stranici. Međutim, eksperti se ne slažu oko toga da li će reaktori zaista poboljšati visoku stopu uvoza Mađarske, jer i tehnologije i goriva dolaze iz Rusije. S obzirom da je onda i atomska energija uvoz, eksperti su u studiji iz 2020, utvrdili da oko tri četvrtine energije dolazi izvan državnih granica.

Ali, odluka mađarske vlade da se i dalje oslanja na rusku nuklearku, ima različita razloge, kaže dr Andraš Deak, jedan od autora studije. U suštini, činjenica je da Mađarska nema značajnija nalazišta sirovina, kao na primer Poljska. „Istorijski gledano u zemlji nije bilo izvora energije”, smatra Deak, zbog čega je opcija bila gradnja sovjetske nuklearke 70-ih i 80-ih godina. Po završetku real-socijalizma uglavnom je ostao na snazi konsenzus za nukleraku.

Niske cene energije kao predizborna obećanja

Za nacionalno-konzervativnu partiiju Fides, premijera Viktora Orbana takođe bi i predizborna obećanja mogla da igraju određenu ulogu. Za nju je energetska politika već dugo centralna tema. „Fides se 2014. snažno založio za smanjenje dodatnih troškova u domaćinstvu, za šta bi onda morale da budu obezbeđene niske cene gasa. A glavni uvoznik je – ruski Gasprom“, kaže Deak. Povoljan faktor je mogao da bude i zaključni ugovor sa ruskim državnim nuklearnim koncernom „Rosatom“.

Sa stanovišta Vlade Mađarske, presudni su bili reaktori ruskog tipa koji su već u pogonu – ne želite valjda na jednoj lokaciji dve različite tehnologije, što bi moglo dovesti do problema – branio je Orban svoju odluku u Parlamentu Mađarske. „Stoga, ako želimo nuklearnu elektranu, neophodno je da bude ruska“, kazao je premijer.

Nedostatak transparentnosti

Direktna dodela ugovora „Rosatomu” izazvala je oštre kritike opozicionih partija i organizacija civilnog društva, isto kao i finansiranje projekta ruskim kreditom preko 10 milijardi evra. Pri tom bi zbog realtivno visokih kamata, četiri i pet procenata, kao i pada kursa forinte, poreske obveznike na kraju sve moglo da košta i preko određenih 12,5 milijardi evra.

Kritičari se takođe žale da je vlada ugovor proglasila pitanjem od nacionalne bezbednosti – zahvaljujući sopstvenom, zbog toga usvojenom zakonu – i može da pod ključem drži detalje ugovora narednih 30 godina. Pet nevladinih organizacija se obratilo Ustavnom sudu da im se dozvoli uvid u akta, ali im je taj pokušaj propao. Sud, koji se sve više kritikuje zbog nedostatka nezavisnosti, zaključio je da zakon nije nesrazmerno ograničio slobodu infromisanja.

Manje nade za protivnike nuklearne energije

Za razliku od Nemačke i Austrije, u Mađarskoj nema širokog antinuklearnog pokreta. Različita istraživanja pokazuju da je većina Mađarica i Mađara, posebno nakon nesreće u Fukušimi 2011. – protiv produženja rada i dogradnje Paksa.

Ali, prepreke za izlazak iz ugovora za Paks II ili pak za odustajanje od nuklearne energije su ukupno gledano visoke: pored rastućih cena energenata, potrošačima preti i plaćanje odštete Rusiji.