Marina Abramović: Stigla sam do najbolje faze svog života

Više od 700 sati sedela je ćuteći na stolici, bacala se o zidove, rezbarila se žiletima do krvi: Marina Abramović koja u utorak 30. novembra puni 75 godina, tokom svoje višedecenijske karijere postala je kontroverzna i veoma cenjena kraljica performansa – i ovaj žanr učinila poznatim široj publici.

„Ja sam odgovorna za to da je umetnost performansa postala mejnstrim, jer u ovoj oblasti ranije nije bilo nikoga“, rekla je ta rođena Beograđanka nedavno za Gardijan. „Umetnost performansa je ismevana, nije se smatrala umetnošću. Ceo život, 50 godina moje karijere je to trajalo – ali sada je performans deo muzeja, kulture i kolekcija.“

Za doživljaj i shvatanje umetnosti Marine Abramović ne morate unapred da stičete složena znanja. „Potpuno je emotivno, pogađa pravo u srce.“

Marina Abramović – Prolazim kroz zidove; Samizdat B92

„Iskusila sam apsolutnu slobodu – osetila sam da mi je telo neograničeno, bezmerno; bol je bio nevažan, apsolutno sve je bilo nevažno – i taj osećaj me je opio.“

samizdatb92.rs

Jedan od njenih najnovijih projekata, „7 smrti Marije Kalas“, odlično je prihvaćen u Minhenu i Parizu. U delu koje je muzičko, scensko i filmsko, umetnica inscenira svoju smrt, zajedno sa američkim glumcem Vilijamom Defoom.

„Svakog dana razmišljam o smrti“, rekla je u intervjuu. „Samo kada razmišljate o smrti možete u potpunosti uživati u životu. Sve što nije važno otpada i znaš da smrt može doći svakog trenutka – ti si u poslednjem činu.“

Ali ona veoma uživa u ovom poslednjem činu. „Moja baka, koja je napunila 103 godine, rekla mi je da je život posle 70 zaista zanimljiv. Čovek je slobodan da radi šta god želi i poseduje svu mudrost za to. Kada si bolestan, to je, naravno, glupo, ali kada si zdrav, ova faza života je neverovatno prijatna.“

Marina Abramović je rođena u Beogradu 1946. godine kao ćerka dvoje pravih komunista. Prvo je bila sa svojom bakom. Od 1965. do 1970. studirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Beogradu, a 1976. je napustila prestonicu tadašnje Jugoslavije, jer nije videla nikakvu perspektivu za svoju umetnost pod komunističkom vlašću.

Na Zapadu – uključujući Francusku, Nemačku i SAD – razvila je radikalne performanse u kojima je često išla do granica svog tela – i dalje. Dugo je bila zajedno sa nemačkim umetnikom performansa Ulajom, koji je takođe rođen 30. novembra i koji je umro prošle godine.

Pola veka nakon što je napustila domovinu vratila se u Beograd – 2019. sa retrospektivom „The Cleaner“. „Moj profesionalni povratak u Beograd je velika stvar za mene“, napisala je tada. Pre svega, želela je da pokaže mlađim ljudima šta je godinama radila u inostranstvu. „Želim da ih moj rad učini da osete koliko je važno rizikovati i (…) sanjati veliko, bez obzira na sve.“

Svetsku slavu je stekla performansom „The Artist is Present” 2010. godine u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku ( MoMA). Sedela je stolici više od 700 sati, a posetioci su imali priliku da sednu preko puta nje.

Većinu vremena tokom poslednje dve godine pandemije Marina Abramović je provela na selu u blizini Njujorka – plivala, radila jogu, bavila se baštovanstvom i posmatrala životinje.

„Osećam se kao da sam stigla do najbolje faze svog života. Ne pijem, ne pušim, ne drogiram se i svakog jutra radim pedesetak minuta joge“, rekla je višestruko nagrađivana umetnica. Ove godine joj je uručena nagrada španske princeze od Asturije.

Kao umetnica performansa, naravno, planirala je i sopstvenu sahranu. „Želim veselu zabavu, zapravo tri, koja treba da se održe u isto vreme na različitim mestima. Svi pozvani neka pričaju jedni drugima moje najgore viceve. I samo bez crne odeće!“

dr/dpa