„Da se napijem i zaboravim na koronu“

Informacije su potpuno protivrečne: pivare ne znaju gde će s pivom, jer su pivnice zatvorene. Kukaju i vinari jer su zatvoreni restorani u kojima bi mogla da se popije koja čaša uz dobar ručak. Ne deluje ni kao da ljudi imaju razloga za utehu u alkoholu: više od polovine ispitanih građana Nemačke u jednoj novoj anketi kaže da im samo „malo“ ili „nimalo“ ne smetaju mere zabrana.

Ali ima i drugih istraživanja. Prema istraživanju Global Drug Survey sprovedenog prošlog leta od gotovo 60.000 ljudi u 11 zemalja (Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Irska, Austrija, Holandija, Švajcarskoj, Australija, Novi Zeland, Brazil i SAD), čak 43 odsto priznaje da sada češće pije alkohol, a njih 36 procenata misli da sada pije znatno više nego pre korone. A to je bilo tek na početku pandemije.

To mogu zdušno da potvrde i nemački psihijatri i psihoterapeuti: sve više se traži ne samo alkohol, već i sve vrste umirujućih sredstava, od cigareta, pa do zahteva lekaru da im prepiše „nešto za živce“. A kada je reč o alkoholu, u „normalna“ vremena se uz večeru možda popila čaša ili dve – sad lako ode i čitava flaša.

A može i nešto jače…

Prema studiji „Psihičko zdravlje u krizi“ udruženja zdravstvenih osiguranja pri firmama, šest od deset terapeuta utvrdilo je da ima više problema sa alkoholizmom kod pacijenata. Trećina od 154 lekara i psihoterapeuta utvrdila je da ih ima znatno više onih kojima ni alkohol nije dovoljan već posežu za kanabisom, kokainom ili halucinogenim drogama.

Mnogo je briga i za egzistenciju i za zdravlje, i mnogi se zato „dezinfikuju i iznutra. A tu je i dosada: kad se ne zna šta bi se sa sobom, poseže se za flašom. I to prilično rano: u vreme kad se išlo na posao postojala je socijalna kontrola, ali kada se radi od kuće niko ne oseća ako netko bazdi na alkohol. I to se ne odnosi samo na one koji su i pre korone bili skloni piću.

Anketirani u okviru istraživanja Global Drug Survey kao razlog zašto sada piju najčešće navode „zato imaju više vremena“ (42%) ili „iz dosade“ (41%). Neki ipak priznaju da su razlog „brige koje ih muče“. Problem je što u doba korone otpadaju i uobičajeni načini savladavanja stresa: izaći malo napolje, naći se s prijateljima ili baviti se sportom. A kad se jednom nađe „uteha“ u alkoholu, to brzo može da postane opasno i da završi u zavisnosti, upozoravaju stručnjaci.

Znamo, sve znamo…

Lekari i medicinski stručnjaci neumorno ponavljaju da je alkohol opasan. Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ta zavisnost odgovorna je za tri miliona smrtnih slučajeva svake godine, milion samo u Evropi. Nemačka centrala za zdravstvenu prosvetu (BzgA) savetuje da se barem dva dana u nedelji uopšte ne pije alkohol i da čak samo jedna čaša vina zapravo prouzrokuje štetu organizmu.

Mozak, srce, jetra… Sve to pati od alkohola. Teško da iko od onih koji piju to ne zna, i to odavno. Ali u dugim danima zabrana zbog pandemije teško je naći smisla u odluci da se „od sada živi samo zdravo“.