Biogorivo za automobil: dobro za klimu ili ne?

Šta je biogorivo i za šta se koristi?

Širom sveta automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koriste oko četiri procenta biogoriva. Naftne kompanije ga mešaju sa dizelom i benzinom, a u Evropskoj uniji je to između pet i deset odsto.

Cilj je smanjenje potrošnje sirove nafte, a time i emisije ugljen dioksida – jer, biljke vezuju CO2 iz vazduha, koji se ponovo oslobađa tek tokom sagorevanja u motoru. Ipak, biogorivo nije potpuno klimatski neutralno, jer industrijska poljoprivreda proizvodi gasove staklene bašte, a za proizvodnju palminog ulja se, na primer, krče prašume.

Biogorivo se može proizvesti od praktično svih biljaka i njihovog otpada. Najčešće se koriste kukuruz, šećerna trska i žito, a od njih se uglavnom proizvodi bioetanol, koji može da se meša sa običnim benzinom.

Biodizel se, s druge strane, najviše dobija od uljarica kao što su uljana repica, suncokret i soja, odnosno plodovi uljane palme. Proizvodnja biogoriva od biljaka obično je nešto skuplja od benzina ili dizela iz sirove nafte, u Evropi je razlika u ceni od 20 do 70 odsto.

Najveće količine biogoriva u svetu proizvode SAD (36%) i Brazil (26%), zatim Indonezija (7%), Nemačka (3%), Kina (3%) i Indija (2%).

Da li biogorivo ugrožava uzgoj hrane?

Zbog nedostatka žita iz Ukrajine, cene na svetskom tržištu su porasle. U mnogim zemljama poskupljuje osnovna namirnica – hleb. Zbog toga ekološke grupe upozoravaju da biogorivo ne treba praviti od biljaka za ishranu, već po mogućnosti samo od biljnih ostataka i organskog otpada.

Međutim, generalno gledano, biogorivo nije najveći problem kada se radi o obradivim površinama. Na više od dve trećine svetskih obradivih površina (71%) trenutno se uzgajaju biljke za stočnu hranu odnosno za proizvodnju mesa, a 18 odsto zemljišta se koristi za biljke koje čovek koristi kao hranu. Usevi koji se koriste za biogorivo rastu samo na četiri odsto svetskih polja.

Kako bi se smanjio globalni pritisak na obradivo zemljište, stručnjaci pozivaju na promenu u ishrani u industrijalizovanim zemljama, s više biljne hrane i manje životinjskih proteina, kao i na zaustavljanje bacanja hrane. Prema Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu (FAO), trenutno trećina hrane proizvedene širom sveta završava na deponiji.

Da li automobili treba da nastave da koriste biogorivo?

Dugoročno – ne. Biogorivo može da zameni benzin i dizel od sirove nafte, ali da bi se biogorivom snabdevala sva vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, bilo bi potrebno previše obradivog zemljišta. To bi dodatno podstaklo krčenje šuma, sa štetnim posledicama po životnu sredinu.

Glavna alternativa je elektromobilnost. Električni-motori troše samo trećinu energije u poređenju sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Pored toga, solarni moduli generišu oko 20 puta više energije po kvadratnom metru od postrojenja koja se koriste za biogorivo. To znači da solarnim modulima treba mnogo manje prostora za proizvodnju energije. Pored toga, poljoprivreda može da funkcioniše i pod solarnim krovovima, a takođe i pod vetroturbinama.

Da li će biogorivo biti potrebno i u budućnosti?

Da. Stručnjaci preporučuju biogorivo kao zamenu za naftu – posebno za brodove i avione. Komercijalni avioni u EU i SAD, na primer, ubuduće će se puniti e-gorivom i biogorivom, a to važi i za okeanske brodove.

Za održivu proizvodnju biogoriva mogli bi da se koriste pre svega organski otpad, ulje koje korišćeno za prženje i ostaci iz poljoprivrede. Oko 40 odsto slame iz žetve žitarica moglo bi da se pretvori u biogorivo. Istovremeno, za proizvodnju plastike hemijska industrija bi umesto sirove nafte mogla da koristi više uljarica.

Uljarice imaju i druge prednosti. U veoma sušnim regionima, ciljano gajenje uljarica kao što je jatrofa može da spreči širenje pustinje, navode stručnjaci. „Održivo gajenje jatrofe je moćno sredstvo za borbu protiv klimatskih promena, dezertifikacije, siromaštva i migracija“, kaže Hans-Jozef Fel, predsednik Energy Watch Group.

„Sa dobrom mešavinom uljarica i prehrambenih useva, proizvodimo biogoriva, proteine i hranu. Osim toga, vezujemo ugljenik u tlu i uljarice cvetaju. Zatim dolaze pčele i leptiri, što povećava biodiverzitet“, kaže Fel i zaključuje: „Ovakva proizvodnja biogoriva je moguća svuda i bez konkurencije sa proizvodnjom hrane.“