Životna sredina i recikliranje u Srbiji: „Reciklomati” pretvaraju otpad u kredit za prevoz, telefon ili donaciju

Bojana Topić zastala je ispred takozvanog reciklomata dok se šetala sa porodicom i iznenadila se inicijativom za smanjenje zagađenja životne sredine.

Zajedno sa radoznalom ćerkicom ubacila je plastičnu flašu da bi videla kako aparat funkcioniše.

Devojčica je krenula rukom ka aparatu da proveri da li je „sve pojeo”.

Odjednom, zahvalni aparat je uzvratio – nagrada od pet dinara.

Prepustila je ćerki da odluči kome će nagrada otići – novac je dobio Fond za mlade talente grada Beograda.

Ovo je odlična inicijativa i trebalo bi svakako da recikliramo svakako, a ne da bismo dobili nagradu, kaže Bojana Topić za BBC na srpskom.

„Moramo da se promenimo i da prestanemo da kupujemo plastičnu ambalažu”, smatra ona.

Dodala je da bi svaka opština trebalo da ima sličan aparat, ali i da se vrate rešenja kao što su mleko koje se dostavlja u staklenim bocama.

„Međutim, jedan čovek ili jedna reportaža to neće promeniti”, navela je Topić.

U označeno mesto na aparatu se ubaci prazna ambalaža.

To može biti plastična ili staklena flaša, limenka, tretrapak.

Kada ubacite ambalažu, mašina vas nagradi – za plastičnu flašu pet dinara, za staklenu flašu četiri dinara, a za limenku ili tetrapak po tri dinara.

Dobijeni iznos može da se pretvori u kredit na Bus plus kartici za gradski prevoz i minute i poruke kod određenog mobilnog operatera.

Osim toga, novac može da se donira fondaciji „Novak Đoković” i Fondu za mlade talente grada Beograda.

Student Ekonomskog fakulteta Nemanja Simić kaže je da je ovu praksu video i u Švedskoj i Nemačkoj.

„Posebno mi se dopada mogućnost doniranja.

„Sredstva mogu da se iskoriste za lečenje dece”, rekao je za BBC na srpskom.

Dodao je da ovakva akcija podiže svest o važnosti reciklaže i zaštite životne sredine.

Šta je ideja?

U Reciklomate ljudi mogu da ubace razne vrste ambalaže i u zavisnosti od toga koja vrsta je u pitanju, zaradiće između tri i pet dinara.

Vesić kaže da svi treba da postanu svesni da gotovo svaki vid otpada ima neku vrednost.

„Velika većina otpada može da postane druga vrednost – direktno preko reciklomata ili kao prerađen otpad od čega će nastati nešto korisno.

„Bacanjem otpada zagađujemo životnu sredinu, a možemo da uradimo mnogo korisnije stvari”, rekao je Vesić.

Nada se, kaže, da će Grad u bliskoj budućnosti obezbediti još reciklomata i da nema razloga da građani ne prihvate ovu ideju.

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine pokazuju da se u Srbiji godišnje generiše više od 11 miliona tona otpada.

Komunalni otpad, u koji spada sve što se baci u kućnu ili javnu kantu za smeće, čini 2,3 miliona tona.

U 2019. godini, u Srbiji je proizvedeno 338 kilograma komunalnog otpada po glavi stanovnika.

Od 2017. do 2019. godine od 831.000 tonu komunalnog plastičnog otpada, u Srbiji je reciklirano 14.000 tona, odnosno dva odsto, pokazuje istraživanje o upravljanju plastičnim otpadom Državne revizorske institucije.

Više od 85 odsto otpada se odlaže na predviđenim deponijama.

Međutim, oko 15 odsto komunalnog, i drugih vrsta otpada, odlazi na divlje deponije kojih širom zemlje, prema poslednjim podacima, ima 1.984.

Penzioner Nenad Lepojev rekao je za BBC na srpskom da je „reciklomat” trebalo postaviti odavno.

„Ljudi bacaju sve u kante za đubre i ne zna se šta se dalje dešava. Ovo je ipak usmereno.”

On ističe da je važno da ljudi imaju stimulans za prikupljanje zato što to iziskuje poseban trud.

Kragujevac je, za sada, jedini grad pored Beograda koji je uveo ovakav aparat.

Prvi reciklomat postavljen je u Knez Mihailovoj 28. aprila, uz najavu da će do kraja dana biti postavljeno još osam istih aparata.

Predstavnica kompanije „Globaltel”, koja je pokrenula inicijativu za recikliranje, Aleksandra Šmit navela je da će u roku od dve nedelje Beograd imati 25 „reciklomata” na različitim lokacijama, prenosi Danas.

Akcija će trajati tri meseca.