Srbija i politika: Živorad Milosavljević i 32 godine vladavine u Sopotu – „kako da pobediš Žiku, kad zna ko koliko svinja ima u štali”

Milosavljević je predsednik opštine od 1989. godine, u novembru je proslavio 32. funkcionersku godišnjicu i čovek je sa najdužim stažom na poziciji opštinskog lidera u Srbiji, navodi se na sajtu opštine Sopot.

„Narod u maloj sredini hoće da vas vidi, da priča, da podeli muku – ako pričate sa ljudima samo pred izbore, dajete čist autogol”, ističe on za BBC na srspkom.

Iz opozicije ga kritikuju da sve odluke donosi samostalno, da ne rešava ekološke probleme, a neki mu zameraju i to što je više puta menjao političke partije.

„Uvek je nalazio načine da izbori sredstva za opštinu, a pretpostavljam da je često to morao da plaća političkom vernošću i političkim uticajem”, smatra Darko Sarić, 43-godišnji član Demokratske stranke koja je 2016. godine raspustila opštinski odbor u Sopotu.

Sopot je najmanja od 17 beogradskih opština i njemu živi 20.199 stanovnika, pokazuju podaci iz popisa stanovništva iz 2011. godine.

Živorad Milosavljević je na poziciju predsednika stigao kao član Saveza komunista Jugoslavije, bio je član Socijalističke partije Srbije (SPS) i predvodnik grupe građana, a 2015. godine pridružio se vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) Aleksandra Vučića.

Prošle godine je osvojio 10. predsednički mandat u opštini Sopot – posle pada Slobodana Miloševića 2000. godine ova opština je bila jedina u Beogradu koja je izglasala kandidata SPS-a, a dva puta je na lokalnim izborima pobeđivao i bivšeg igrača i direktora Fudbalskog kluba Crvena zvezda, Vladana Lukića.

Sa 30 godina Živorad Milosavljević je postao sekretar skupštine opštine Sopot, a tri godine kasnije napreduje do mesta predsednika opštine.

Ubrzo je usledio rat u zemljama bivše Jugoslavije – Milosavljević te godine opisuje kao „mučne”, iako je njegova politička karijera išla u suprotnom smeru od Jugoslavije.

Tada je bilo prilike da napreduje i napusti Sopot, ali je odlučio da ostane i nikada nije zažalio, tvrdi on.

„Na izborima za Skupštinu grada Beograda 1992. godine jedini sam dobio u prvom krugu – trebalo je više od 50 odsto glasova, a i izlaznost je morala da bude veća od 50 odsto.

„Tada se pokrenula priča da idem u Beograd i budem zamenik gradonačelnice Slobodanke Gruden”, priseća se Milosavljević.

Ipak, deca su mu bila mala i odsustvo koje bi taj posao doneo nije dolazilo u obzir, objašnjava.

Odluku je učvrstio na – benzinskoj pumpi.

„Sećam se, bile su sankcije, točilo se gorivo za bonove i na pumpi mi kaže jedan radnik – `Predsedniče, čuli smo da ćete da avanzujete na funkciju` i pitao me kolika će da mi bude plata.

„Kad sam mu rekao, on mi kaže: `Za tu razliku nemaš da kupiš ni kantu goriva, nemoj da obijaš noge, toliko ćemo da ti pomognemo mi sa pumpe`”, prepričava kroz smeh Milosavljević.

Beograd sačinjava 17 opština, a posle izbora 2000. godine i pada režima bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića samo jednu je predvodio predstavnik socijalista – Živorad Milosavljević.

„Iako je pala vlast u Beogradu, mi smo ovde pošteno dobili izbore – imali smo 20 odbornika u skupštini, naspram 13 iz opozicije”, seća se on.

Izborni dan proveo je na njivi, pošto svakako „nije mogao da ulazi u opštinu i narušava biračko mesto”, dodaje.

Kada je saznao da je osvojio novi mandat, otišao je do opštinske zgrade u „gumenim opancima i kožuhu”.

„Sećam se da su se tada skupili iz opozicije ispred opštine i vikali da smo lopovi, a ja nisam hteo da se krijem – sišao sam dole i čestitao ovoj trinaestorici koji su postali odbornici i pitao da li još neko misli da je pobedio”, objašnjava predsednik opštine Sopot.

Taj uspeh mu nije doneo mnogo dobrog u partiji, pošto su ga ubrzo iz SPS-a „izbacili i obavestili faksom” o tome, ispričao je Milosavljević za nedeljnik Vreme.

To je izgledalo kao „operacija bez anestezije”, dodao je on.

Tokom prve decenije 21. veka, opozicija njegovoj vlasti bila je Demokratska stranka.

Njen član je i danas Darko Sarić, jedan od osnivača odbora ove partije u Sopotu.

„Demokratska stranka nije mogla ni na vrhuncu moći da pobedi na izborima u Sopotu, a 2008. godine je bila najbliža i Žika je imao većinu od samo jednog odbornika.

„Bilo je 17 odbornika na njegovoj strani, a 16 na našoj – ipak, nikada ta koalicija nije mogla da se poljulja”, priznaje Sarić.

Ipak, opozicija kaže da su iza Milosavljevića stajali rezultati i uvek je uspevao da izbori sredstva za opštinu iz budžeta grada, što je Sopoćanima bio motiv da nastave da ga podržavaju.

„Žika sam kaže da su `izbori vaga za tačno merenje`, a njegovi rezultati govore za sebe”, zaključuje 43-godišnji ekonomista.

Između 2004. i 2016. godine, Živorad Milosavljević je predvodio grupu građana koja je nosila njegovo ime, a u tom periodu je dva puta ubedljivo na izborima pobeđivao još jednog znamenitog Sopoćanina.

Vladan Lukić, bivši fudbaler i direktor Crvene zvezde, 2008. i 2012. godine pokušao je da postane predsednik opštine, ali je Milosavljević odnosio izborne pobede.

Ipak, Lukić je u dva navrata, kao koalicioni partner učestvovao u formiranju lokalne administracije.

Milosavljević se 2015. godine pridružio Srpskoj naprednoj stranci, a kaže da je do toga moglo da dođe i tri godine ranije.

„Još 2012. godine sam se dogovorio sa vrhom SNS-a, ali lokalni naprednjaci u Sopotu nisu prihvatili to.

„Kasnije smo se lako dogovorili i od tada sam član”, objašnjava on.

Uprkos promenama stranačkih boja, zid kancelarije predsednika opštine Sopot i dalje krasi portret bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita.

„Našli smo sliku u nekom skladištu, bacio je neko, a ja sam je sačuvao – baš je dobra, vidi kako Broz ima odličan držanje”, govori Milosavljević zagledan u sliku.

Za sebe kaže da je levičar i zaljubljenik u bivšu zemlju, koja je bila „ozbiljna”.

„Trebalo je progutati milion stvari zarad mira, samo da ne pukne puška – kada se to desi, razum odlazi na stranu.

„Ta zemlja je pravila sve: i šine i vagone i lokomotivu, avione… Tada su jagode iz Sopota išle za Rijeku i Ljubljanu avionom, znali su i seljaci da lete avionom.

„Ako je seljanka poput moje majke od zemlje mogla sama da podigne i iškoluje dvoje dece, to dovoljno govori o Jugoslaviji i Titu”, zaključuje on.

„Znamo se” – tako je glasio slogan Grupe građana „Živorad Milosavljević” na lokalnim izborima u Sopotu 2008. godine.

Milosavljević pokušava da anegdotom iz jedne od kampanja za lokalne izbore objasni zbog čega to nije samo floskula.

„Jedan mlađi čovek je hteo da se kandiduje, a otac mu je rekao – `kako misliš da pobediš Žiku, pa on zna i ko koliko svinja ima u štali`”, prepričava uz osmeh Živorad.

Saglasni su i u opoziciji – Sopoćani glasaju za Milosavljevića iz godine u godinu zato što ih sluša i rešava probleme koji utiču na njihovu svakodnevnicu.

„Verovatno ne postoji nijedan predsednik opštine u Srbiji koji `u glavu` poznaje svakog sugrađanina kao on”, poručuje Petar Pavlović, koordinator inicijative Zeleni presek u Sopotu.

Zeleni presek je politička organizacija koja deluje u Mladenovcu, Barajevu i Sopotu i deluje kao opozicija vlasti koju predvodi Živorad Milosavljević.

Darko Sarić iz sela Nemenikuće u opštini Sopot kaže da je Milosavljević „jedini predsednik opštine kojeg pamti”, iako ima 43 godine.

„U malim sredinama, velike političke opcije i ideologije nisu tema – ovde je tema kontejner za smeće, ulična rasveta, sređivanje groblja i kapela, a on je to shvatio”, objašnjava ovaj ekonomista.

Zbog toga se predsednik opštine fokusirao na infrastrukturu, koja je u Sopotu dobro uređena u poređenju sa okolnim mestima, dodaje.

„U svakom selu i svakom sokaku postoji infrastruktura – voda, gas, asfalt i sve ostalo.

„Verujem da sada ne zvuči kao da sam neki opozicionar, ali to je realno stanje,” ističe Darko.

Sopot je jedna od najuspešnijih opština u Srbiji kada se radi o izdavanju građevinskih dozvola, a zainteresovanost investitora je velika zbog dobrih uslova za život i rad u ovom mestu.

Tokom 2016. i 2017. godine ova opština bila je najuspešnija u Srbiji u ovoj kategoriji – u tom periodu je izdato 398 dozvola, 95,1 odsto predmeta ove vrste je rešeno, a čak 98,4 odsto rešenih je imalo pozitivan ishod, navodi se na sajtu gradjevinskedozvole.rs.

Kako bi bio u prilici da zaobiđe birokratiju i poslove završava brže, Milosavljević je osnovao Javno komunalno preduzeće u Sopotu koje je opremljeno mehanizacijom za asfaltiranje puteva, odnošenje smeća, čišćenje snega i drugim mašinama.

„To sam uradio zato što bi u suprotnom trebalo mnogo vremena da se asfaltira samo jedna ulica – tenderi su išli preko grada, pitanje je da li ćeš dobiti sredstva i kada će doći da urade”, ističe on.

Milosavljević kaže da pokušava da zadrži mlade i obrazovane u Sopotu.

„Nema potrebe da idu po drugim gradovima i inostranstvu, da se prvo nekoliko godina `izlupaju`, nego odmah mogu da počnu karijeru ovde”, objašnjava predsednik ove opštine.

Na tom principu insistira i u gradskoj upravi sede oni koji su rođeni i odrasli u ovom mestu.

„Gledao sam od početka da u opštini okupim ekipu koja ne lista oglase – ne gledamo na sat u tri sata, nemaš gde da trčiš, neće nikom da ode autobus”, tvrdi Milosavljević.

Nekada je mladim lekarima bilo teško da nađu posao u Sopotu, pa je opština pokrenula inicijativu „Zajedno za zdravlje” sa lokalnim domom zdravlja.

„Cilj je da svi koji završe Medicinski fakultet, a iz Sopota su ili su udati ili oženjeni ovde, dobiju posao.

„Za lekare koji žele da ustanu ovde duže, planiramo da izgradimo i zgradu sa 16 stanova i da im damo za džabe – to je baš u duhu socijalizma”, ističe Milosavljević.

Mladen Samardžija, 30-godišnji apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu, rođen je dve godine nakon početka ere Živorada Milosavljevića u Sopotu.

Iako hvali infrastrukturu u opštini za koju smatra da je značajno ispred drugih u okruženju, Mladen ukazuje i na propuste koje pravi Milosavljevićeva administracija.

„Uslovi za mlade nisu tako dobri – nemaš šta da tražiš što se tiče posla, ako nisi u stranci, a nedostaje nam i sportskih i kulturnih sadržaja u Sopotu pošto se malo se ulaže u te stvari”, tvrdi Samardžija.

Najpoznatija kulturna manifestacija u Sopotu je SOFEST – filmski festival koji se u ovom mestu održava od 1972. godine.

Iz opozicije Milosavljeviću zameraju da opštinu vodi nedemokratski.

„Sva vlast je centralizovana u njegovim rukama, pa i kod donošenja najmanje važnih odluka čeka se da on aminuje”, objašnjava Darko Sarić iz DS-a.

Petar Pavlović iz inicijative Zeleni presek smatra i da u upravi nemaju mnogo sluha za ekološka pitanja, jer to ne donosi dovoljno glasova njegovoj političkoj opciji.

„Opštinska vlast ne obraća pažnju na ekološke probleme – deponija na putu ka planini Kosmaj mora da bude sanirana, jer šteti zdravlju ljudi i narušava turistički potencijal ovog kraja”, napominje on.

Ima i onih koji Milosavljeviću prebacuju da je zaposlio sina i ćerku u opštini, a predsednik sa 32-godišnjim stažom na čelu ove opštine to ne poriče, ali tvrdi da je sve bilo po propisima.

„Pitam te ljude – da li je trebalo da ih zaposlim u Crnoj Travi?

„Oboje su završili Pravni fakultet u Beogradu i došli su po konkursu, svi pravnici iz Sopota koji su hteli posao u opštini ili sudu su ga i dobili, još uvek nam treba još četiri ili pet pravnika,” kaže on.

Pričale su se razne priče o navodnim malverzacijama u opštini tokom njegovog višedecenijskog mandata, pa su u Sopot dolazile „razne inspekcije da provere poslovanje opštine”, ali nisu pronašli ništa sporno, ističe Darko Sarić.

„Ulazim u drugi deo života, predsednik opštine je i dalje isti čovek, a deluje da će ubedljivo pobediti i na sledećim izborima, ako odluči da se kandiduje”, zaključuje Sarić.

Dok prolazi kroz Sopot, Živorad Milosavljević zastaje na svakih nekoliko metara – meštani ga poznaju i navikli su na neposredan kontakt sa njim, ali zna i on njih – po imenu, prezimenu i delu grada ili selu odakle potiču.

„Dobar dan, Žiko! Moram da častim, vodim vas na ručak”, dobacuje žena u tridesetim godinama na pešačkom prelazu.

Milosavljević otvara prozor automobila da je pozdravi, pa objašnjava čime je zaslužio tu čast.

„Devojka je odavde, ima stan u centru, profesorka je jezika i svaki dan putuje na posao u Beograd. Kad sam čuo za to, ja sam je pozvao da joj nađemo posao ovde u školi, da živi i radi kod kuće”, kaže predsednik opštine sa najdužim mandatom u Srbiji.

„Uvek osluškujem i izvučem tako nekome ideju iz glave, a ona se često odnosi na veliki broj drugih sugrađana – tako rešavamo probleme”, zaključuje on.