Srbija i humanost: Gde i kome odneti viškove garderobe

Ima li u vašem ormaru stvari kojoj tu više nije mesto i koje biste želeli da se rešite?

Šta radite sa stvarima koje su nosive, ali su vam dosadile?

Oko 16 odsto ljudi u Srbiji odeću poklanja u dobrotvorne svrhe, isto toliko je čuva u ormarima, a svako drugi je daje rođacima, prijateljima, poznanicima, podaci su Centra za unapređenje životne sredine.

Razlog za mali broj onih koji odeću odlučuju da daju u humanitarne svrhe mogao bi da bude i to što mnogi možda ne znaju kome mogu da je poklone i kome je potrebna.

Da bi se taj problem prevazišao, Centar za unapređenje životne sredine nedavno je napravio mapu organizacija koje prihvataju polovnu garderobu i daju je ljudima kojima je potrebna.

„S obzirom na to da ljudi imaju veliku potrebu i želju da prosleđuju odeću koju ne koriste, smatrali smo da bi bilo dobro napraviti platformu koja bi olakšala proces poklanjanja polovne odeće organizacijama i institucijama koje za tako nešto imaju potrebe”, kaže za BBC na srpskom Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće – 12 kilograma garderobe po stanovniku, pokazalo je prošlogodišnje istraživanje ovog Centra.

Jedan od ciljeva poklanjanja odeće je i njeno dugotrajnije korišćenje i reciklaža, te smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Vladimir Đurđević, klimatolog i vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, rekao je prošle godine na tribini s ovom tematikom da je modna industrija u vrhu zagađivača prirodne sredine.

Smatra da svaki problem sa zagađenjem treba da se rešava na mestu gde ono nastaje, jer jedanput kada se ono ispusti u životnu sredinu, vrlo teško ga je pronaći.

Kada na mapi kliknete na belu majicu kojom su označeni oni kojima možete da odnesete garderobu, pojaviće se ime organizacije, kontakt, kome pomaže, kakva je garderoba potrebna, šta se još može pokloniti.

Pojaviće se i informacije o radnom vremenu, da li paketi mogu da se dostave poštom, kakva odeća nije prihvatljiva.

Jedan od najvažnijih uslova je da garderoba bude čista i cela – saglasni su sagovornici BBC-ja iz nekih od organizacija s mape.

„Ako je neko siromašan, ne znači da nije vredan poštovanja”, kažu u Udruženju pomoć Kragujevčankama za BBC na srpskom.

To je jedna od oko 40 organizacija, udruženja, centara na mapi, a među njima je čak i manastir Gradac iz okoline Raške.

„Ispod mape se nalazi upitnik preko kog mogu da se prijave organizacije koje primaju odeću, a do kojih mi nismo došli i nismo ih mapirali”, kaže Šćekić.

Za desetak dana, od kada je mapa postavljena, javilo im se nekoliko organizacija, a mapu je posetilo više od 20.000 ljudi.

Sagovornici BBC-ja saglasni su u tome da je ovakav vid umrežavanja dobar jer daje informacije kome je i gde moguće pokloniti garderobu.

„Uradili smo dobru i korisnu stvar”, kaže Šćekić.

Oko pola miliona stanovnika Srbije je siromašno, a oko 250.000 ljudi dobija socijalnu pomoć – podaci su Tima za socijalno uključivanje.

Reč je o podacima pre pandemije korona virusa, a Svetska banka upozorava da bi kriza mogla dodatno da oteža položaj najsiromašnijih.

Time bi mogla dodatno da se poveća i potreba za poklanjanjem garderobe.

U beogradskom Svratištu za BBC na srpskom kažu da se uticaj pandemije i te kako oseća.

„Mesecima je u kontinuitetu povećan broj devojčica i dečaka koji nam dolaze, pa su nam samim tim i potrebe povećane”, kaže Mina Lukić iz Svratišta za decu u Beogradu.

Objašnjava da u poslednjih pest meseci nije bilo dana da kroz obe njihove lokacije u Beogradu ne prođe manje od 40 devojčica i dečaka.

„Pre pandemije dani sa toliko poseta na jednoj lokaciji bili su jedni od jačih dana”, priča Lukić.

Dodaje da je utisak da razlog za to „jeziv položaj porodica s kojima radimo i stepen siromaštva u kom su u ovom trenutku”.

Lukić dodaje da je ovakva mapa važna jer ljudi mogu da se informišu kome je šta potrebno, a organizacije koje imaju potrebe postaju vidljivije.

„Dešava se često da ljudi pozovu, kažu da imaju nešto da doniraju, a ne znaju kome da daju, pa pitaju nas.

„Onda ih mi uputimo. Sada mogu da pronađu informacije i na ovoj mapi”, kaže koordinatorka Svratišta.

Na dve adrese beogradskog Svratišta može se odneti odeća i obuća za decu i mlade, a osim toga dobrodošli su i slatkiši i grickalice, konzervirana hrana, mleko i mlečni proizvodi.

I novosadsko Svratište za decu, kao i Svratište za odrasle iz tog grada su među organizacijama kojima se može doneti odeća.

Nikola Jovanović iz Svratišta za decu u Novom Sadu kažu da im pomoć svakodnevno donosi 10-15 ljudi.

„Ne insistiramo ni na čemu posebno. Šta god donesu, dobro je došlo”, kaže Jovanović.

Dodaje da je što se garderobe tiče – uvek potreban donji veš i obuća.

Na dnevnom nivou podele dosta odeće, a kroz njihove prostorije dnevno prođe između 45 i 50 dece.

I niška Kuća mogućnosti je na ovoj mapi.

Oni pružaju podršku, smeštaj i pomoć mladima po izlasku iz sistema socijalne zaštite.

Jelica Ivanović iz ove organizacije kaže da mladi sa 18, odnosno 26 godina ako studiraju, tada kreću u samostalan život, a njihov program im pruža podršku na putu ka osamostaljivanju.

„Rado se odazovemo kada se neko javi i želi da donira garderobu mladima. Kada oni uzmu ono što im je potrebno, ono što ostane, mi doniramo dalje.

„Ima mnogo organizacija i ljudi kojima je to potrebno”, kaže Ivanović.

Dodaje da je njihovim korisnicima najpotrebnija hrana, sredstva za higijenu i na kraju garderoba.

„Sada patike, dukserice, letnja garderoba. Pokućstvo takođe – jastuk, jorgan, posuđe”, priča sagovornica BBC-ja.

Na listi najtraženijih i najpotrebnijih predmeta mnogih organizacija je – obuća.

„Ono što je kritično u ovom trenutku je muška obuća između broja 40 i broja 50.

„Nemam nijedan jedini par, a to svi traže”, kaže za BBC na srpskom Marija Milić iz organizacije ADRA Srbija koja pomaže beskućnicima.

Važno je da obuća bude nosiva, dodaje.

„Mi svi imamo naviku da nosimo obuću sve dok može da se nosi, dok se maltene ne raspadne. Ljudi donesu takvu obuću, a ona nije upotrebljiva.

„Što se odeće tiče, kriterijumi su manji – važno je da je cela i čista”, kaže Milić.

Osim obuće, potrebna je i praktična, funkcionalna garderoba.

„Donosili su nam ljudi svašta – svilene košulje i spavaćice, sakoe.

„Onda dosta vremena potrošimo da istrebimo donaciju, da bismo došli do nečeg što je potrebno stvarno.

„Valjda ljudi neće da bace, pa je lakše da nama daju”, kaže Milić.

I adrese šabačog u novobeogradskog Crvenog krsta ubeležena je na ovoj mapi.

Snežana Petrović iz Crvenog krsta Šabac kaže da redovno od sugrađana i drugih donatora primaju garderobu.

„Što se tiče sugrađana, okvirno na mesečnom nivou prikupimo između 100 i 200 kilograma garderobe, što je na godišnjem nivou između dve i po i tri tone”, priča Petrović.

Prikupljenu odeću dele svakog četvrtka i njihovi korisnici su s tim dobro upoznati.

I sugrađani koji bi da poklone garderobu, ali i ostale stvari koje su potrebne, adresa Crvenog krsta u Šapcu je vrlo poznata, dodaje Petrović.

„Naši sugrađani znaju i da je važno da očuvamo dostojanstvo onih koji takvu pomoć dobijaju i da je bitno da ne donose pocepanu i isflekanu garderobu.

„Nekada se i to desi, a naše je da podsetimo”, priča Petrović.

Uz sugrađane, garderobu im povremeno poklanjaju i butici, a osim raspodele četvrtkom, garderobu nose i na punktove Narodnih kuhinja.

„Prošle godine smo imali povećano donošenje garderobe.

primaju garderobuMoguće da su ljudi više bili kod kuće i čistili ormare, pa nam je magacin bio prepun.”

Već više od deset godina Užičani znaju da garderobu koja im više nije potrebna mogu da odnesu u Ženski centar Užice.

Odnedavno je i njihova adresa na mapi.

Marina Tucović kaže da se na mesečnom nivou u njihov centar slije između tone i tone i trista kilograma polovnog tekstila, u zavisnosti od perioda u godini.

„Mapa je vrlo značajna zato što pokrećemo veliku temu – o značaju darivanja, ali i reciklaže tekstila”, priča Tucović za BBC.

Njihov program prikupljanja i reciklaže tekstila u osnovi ima tri dela u skladu sa tim kakav je tekstil.

„Prvo i osnovno jeste ponovna upotreba. U okviru programa mi imamo razvijen servis za poklanjanje polovnog tekstila.”

Tako stižu do više od 280 porodica kojima poklanjaju garderobu.

„To nije samo servis za socijalno ugrožene porodice i pojedince, već za sve koji imaju volju i želju i prepoznaju značaj ponovne upotrebe u čitavom procesu očuvanja životne sredine”, objašnjava Tucović.

Često dobijaju odeću koja je flekava, pocepana ili oštećena – pa je prerađuju.

„Od takvog tekstila pravimo različite nove proizvode – cegere, promo torbe, dečje igračke od recikliranog tekstila, nesesere i mnoge druge proizvode.

primaju garderobuImamo radionicu, opremljenu šivaru.”

Osim toga, u potrazi su za nekim ko želi da uloži u opremanje tehnološke linije za proizvodnju recikliranog vlakna.

„To bi omogućilo zbrinjavanje kompletnog tekstilnog otpada.

„Sve što ne može ponovo upotrebi i ostane nusproizvod iz različitih konfekcija iz taksitlne industrije, može da se reciklira i da se dobije reciklirano vlakno koje opet predstavlja ulaz za proizvodnju netkanog tekstila.

„Od takvog vlakna uvek mogu da se razvijaju različiti ekološki proizvod”, objašnjava Tucović.

Globalni podaci pokazuju da je poslednjih godina proizvodnja u tekstilnoj industriji narasla za 40 odsto, a u istom procentu uvećao se i otpad, što iz fabrika i konfekcija što iz kućnih garderobera koji se sada mnogo brže prazne stvarajući prostor za novu odeću i obuću.

Reciklaža tekstila je nešto što je prihvatljivo i neophodno, tvrdi Tucović.

„Tekstilna industrija sama po sebi vrlo je agresivna. Živimo u potrošačkom društvu i u vremenu brze mode.

„Sve više je nekvalitetnog tekstila, sve više je garderobe koja se nosi po jednu sezonu ili manje.

„Sve je to opterećenje za životnu sredinu kako s aspekta nastanka tekstilnog materijala, kao i šta posle s otpadom.

„Većina tog tekstila sadrži derivate nafte, jer su u pitanju sintetička vlakna koja se dobijaju iz derivata nafte”, dodaje Tucović.

Kaže i da je korona virus u tom smislu doneo i nešto dobro.

„Pokrenuta je zelena agendlj i priču o ponovnoj upotrebi i tome gde smo, šta smo i kako ćemo dalje.

„Ja to vidim kao priliku da se i ova tema na adekvatan način reši.”

„Pre svega zbog sebe i svoje porodice, a onda i zbog svih nas.

„Time ne samo što pomažete nekome ko nije u prilici da dođe tog nekog tekstila, već pomažate i ženama koje rade ovde kod nas.

„Upošljavamo žene iz ranjivih grupa. S treće strane, čuvate i brinete o životnoj sredini”, zaključuje Tucović.