Srbija i ekologija: Kako je srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća

6. January 2021.
Umesto u bazenu srpski olimpijac Čaba Silađi ove nedelje imao je takmičenje u prirodi Divčibara - koja nije bila tako idilična kao što zna da bude.
_116354310_img-20210104-wa0002
Fotografije preuzete sa portala BBC, autor: Čaba Silađi

Piše: Slobodan Maričić

mesto štoperice, njegovog starog neprijatelja, Silađi je ovog puta za protivnike imao prazne flaše, kese i prljave maramice, pa su se on i devojka dali u akciju.

„Otišli smo kući da ručamo, poneli sa sobom po par rukavica, dve velike kese i krenuli polako”, napisao je plivač na Instagramu – a njegova devojka na Tviteru – za šta su dobili mnogo pohvala.

Dobra volja, malo truda i nešto znoja bili su potrebni da posle 45 minuta smećem zatrpan vidikovac bude znatno čistiji.

„Nismo to uradili da bismo davali izjave, prosto smo se osećali loše tamo i hteli smo da nešto uradimo”, kaže Silađi za BBC na srpskom.

„Ne kažem da bi ljudi trebalo da idu na planinu samo da bi skupljali đubre, ali to je naša zemlja i ako ne možemo da je očistimo, hajde barem da je čuvamo”, dodaje.

Srpski olimpijac se u međuvremenu, uz dosta logističkih problema, uzrokovanih Kovidom-19, ali nedostatkom bazena u Novom Sadu, sprema za Olimpijske igre u Tokiju, koje bi trebalo da budu održane tokom leta – ako se korona opet ne umeša.

„Posle ovako turbulentne 2020. sve što mi treba su mir, stabilan režim života i treniranja… Verujem da će sa tom nekom rutinom doći i dobri rezultati”, kaže Silađi.

Šta se desilo?

Silađi je sa devojkom, psom i kumovima Novu godinu dočekao na Divčibarama.

„To je bio mini odmor od četiri dana, tokom kojeg smo svakodnevno obilazili razne vidikovce i druge prirodne lepote te planine”, navodi srpski olimpijac.

U nedelju pre podne su, kaže, otišli na vidikovac Paljba, udaljen oko dva kilometra od centra Divčibara.

SlikaFoto: Čaba Silađi

„Do tamo ide vozić iz grada, što je poput linijskog prevoza i na svakih 15-ak minuta se smenjuju turisti, a ima i onih koji dolaze kolima privatno”, kaže Silađi, dodajući da je jedan od najlepših vidikovaca Divčibara „konstantno pun turista”.

Kada su stigli tamo imali su šta i da vide.

„Prvi utisak je bilo svo to smeće duž ograde vidikovca i niz strminu… Stvarno užasan prizor”, navodi plivač iz Sente, koji inače trenira u Novom Sadu, ali je poslednjih meseci na privremenom radu u Beogradu.

„Devojka i ja nismo nešto puno pričali o tome, samo smo se pogledali”, kaže Silađi.

„Znali smo da u smeštaju imamo ogromne crne kese za đubre, imali smo i slobodno popodne, tako da smo odlučili da počistimo to”, dodaje.

I šta su sve našli?

„Pre svega izuzetno mnogo plastičnih i staklenih ambalaža od pića – konzerve piva, sokova, flaše vina, šampanjca i drugih žestokih pića.

„Bilo je i korišćenih pelena, pa i jedan parfem, uopšte ne tako jeftin, a 90 odsto pun… Interesantno je šta sve čovek može da nađe tamo”.

Mnogo veći problem od toga su, ističe, bile vlažne maramice.

„Bilo ih je bezbroj, a ne razgrađuju se, već se zalepe za travu, drugo, zemlju, pa ih je veoma teško skupiti.

„Verujem da ljudi tamo jedu, piju, pa se njima obrišu i bace ih samo”.

Međutim, to nije sve.

„Ono što je jako bitno jeste da je to sve površinski”, ističe Silađi.

„Spuštao sam se koliko sam mogao niz strminu ispod vidikovca, nekih 30 ili 40 metara i što se dalje gazi primeti se da ispod lišća i trave ima još plastike.

„Tako je na svakom drugom koraku”.

Ko je Čaba Silađi?

  • Rođen je 23. avgusta 1990. godine u Senti i mađarskog je porekla
  • Najbolji je prsaš Srbije – takmiči se u plivanju prsnim stilom
  • Detinjstvo je proveo u Bečeju, a kao mali je u isto vreme trenirao i plivanje i vaterpolo
  • Niz zapaženih rezultata imao je još kao junior, a prvu medalju u seniorskoj konkurenciji osvojio je 2009. na Evropskom prvenstvu – bronza na 50 metara prsno
  • Te godine je na Mediteranskim igrama Peskari osvojio srebro (100 metara prsno) i bronzu (50 metara prsno), dok je na Univerzijadi u Beogradu takođe osvojio bronzu (50 metara prsno)
  • Zlato na Univerzijadi osvojio je 2015. u Južnoj Koreji, a najsjajnije odličje ima i sa Svetskog kupa u Berlinu 2019. godine
  • Zastavu Srbije branio je na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008, Londonu 2012. i Rio de Žaneiru 2016, a ovog leta će plivati i na OI u Tokiju
  • Završio je Tehnološki fakultet u Novom Sadu, pa sebe na Tviteru opisuje rečima „olimpijac sa inženjerskom diplomom koji ne voli paradajz”.
Grey line

Čišćenje

Radna akcija je trajala nešto manje od sat vremena, kaže Silađi.

„Od nekoliko stotina ljudi koji su za to vreme prošli kroz vidikovac, u pomoć nam je pritekla samo jedna tročlana porodica sa devojčicom”, navodi.

„Još jedan momak je prišao, rekao da mu je glupo da nas gleda, pa je sakupio nekih pet-šest konzervi u njegovoj blizini, rekavši da ne može više jer nije adekvatno obučen za radnu akciju”.

Ipak, kako kaže, nisu njih dvoje tamo otišli „sa ciljem da turiste animiraju da počnu da čiste”.

„Ako ništa drugo, barem za tih 45 minuta niko nije mogao da baci smeće jer su dve velike bile tamo, tako da smo postigli nešto”.

Silađi ističe da do toga nije doveo samo nemar turista.

„Ne postoji nijedna kanta za smeće u blizini, ali ako je već tako ljudi mogu da skupe smeće, ostave ga u automobilu i posle u gradu bace u kantu.

„Interesantno je da sam našao kese sa po pet-šest konzervi u njima. Kese su bile vezane i tako bačene u prirodu. Ako ste ih već skupili tako…”.

Silađi dodaje da su nešto kasnije, prilikom povratka u smeštaj naišli na kontejner preplavljen đubretom.

„Pitanje je koliko često se to prazni, a i naš domaćin nam je rekao da postoji problem sa odnošenjem smeća.

„Možda je to najveći apel nadležnima da jedan takav turistički centar ima problem sa manjkom kanti – sve su konstantno bile pune”.

Veliki broj građana Srbije je zbog Kovida-19 ove godine bio uskraćen za letovanja uz morsku obalu, pa su mnogi birali turističke destinacije u Srbiji.

To je često dovodilo do prizora na koji su Silađi i njegova devojka naleteli na Divčibarama.

Da li je moguće promeniti svest ljudi kada je reč o odlaganju đubreta?

„Mislim da jeste”, odgovara Silađi kratko.

„Dosta smo pričali usput devojka i ja – roditelji ni meni, ni njoj nisu nešto solili pamet da to ne sme da se radi.

„Verujem da je dovoljno da nam nikada nisu dali loš primer, izbacili nešto iz kola u pokretu ili nešto slično – jednostavno nikada to nismo videli u našoj kući”.

Na kraju su, kaže, u smeštaj došli srećni, iako je njihov čin „mizeran u odnosu na to koliko tamo ima smeća”.

„Oni koji su na vidikovac došli posle nas u krugu od 50 metara nisu mogli da nađu nijednu konzervu, nijedne vlažne maramice.

„Bio je lep osećaj, znali smo kako smo se mi osećali kad smo došli tamo i videli svo to smeće”.

Slikanje

Kad smo nas dvoje sve završili ostavio sam veliku crnu kesu pored ograde vidikovca.

Došli su momak i devojka, momak je hteo da je slika, ja joj prilazim i kažem: ‘Izvini, sad ću da ti sklonim ovaj džak da ti ne smeta u slikanju”.

“Nema problema”, kaže ona.

I ja pomeram džak da bi ona mogla da napravi normalnu sliku – apsurdno.

Verujem da možda su neki mislili da smo iz Gradske čistoće, pa samo da radimo naš posao i da ne moraju da pripomognu, ali nismo ni mi bili nešto obučeni za radnu akciju, bili smo u našoj odeći.

Imao sam rukavice radne jer sam ih našao u smeštaju i to je to.

Slika

Teška 2020.

Protekla 2020. godina nikome nije bila laka, ali naročito nije sportistima koji su na najrazličitije načine morali da se dovijaju da bi trenirali.

Silađi je tako pri kraju selidbe za Beograd.

„Od juna do kraja godine bio sam na relaciji Novi Sad – Beograd, jer od tada u Novom Sadu ne radi olimpijski bazen… To je duga i veoma teška priča”.

Rok kada će u bazen novosadske hale Spens – jedini olimpijski na teritoriji čitave Vojvodine – da stigne voda više puta je pomeran, pa Silađi kaže da mu je cela godina bila u koferima.

„Šest meseci sam dve nedelje bio u Beogradu, pa jednu u Novom Sadu i tako u krug, pa smo došli do zaključka da je selidba neizbežna”.

Sve što želi je da može normalno da trenira, ističe.

„Ove godine ni Plivački savez, ni Olimpijski komitet Srbije moj budžet neće usmeriti na odlazak na pripreme, već na život u Beogradu…

„Što se mene tiče bazen i teretana na Košutnjaku su sasvim dovoljni da se pripremim”, kaže Silađi.

Korona virus je u 2020. obustavio sve, pa i plivanje čak, a o tome koliko mu je to sve teško palo Silađi je pisao na Tviteru.

„Bilo je dosta uspona i padova, ali najteži period je bio kada dva meseca nisam mogao da plivam”, kaže Silađi.

„Nikada u karijeri, koja nije baš kratka, nije se desilo da više od tri nedelje budem van bazena, a sad je to trajalo nešto više od dva meseca”.

Kako kaže, drugi sportisti su se nekako snalazili, ali on nije mogao.

„Jednostavno bazen da izmislim ne mogu”, ističe.

Šta dalje?

Dalje su Olimpijske igre, četvrte za Silađija.

„Godinu sam završio prilično dobro – početkom decembra je ponovo otplivana A olimpijska norma”, kaže.

Na državnom prvenstvu Mađarske u Debrecinu Silađi je trku na 100 metara prsno isplivao za 59,40 sekundi, popravivši tako i lični rekord za 34 stotinke.

Državno prvenstvo Srbije je potom preskočio jer se po povratku iz Mađarske osećao nešto loše, ali je test pokazao da je negativan na korona virus.

„Mogu da kažem da sam se vratio na onu staru formu, ali nije cilj da se vraćamo na tu staru formu, već da ove godine malo nadmašim taj rezultat”, kaže Silađi.

A koji su ciljevi u 2021?

„Trenutno sam koncentrisan na Evropsko prvenstvo u maju, koje će mi biti prvo veliko takmičenje posle veoma duge pauze”, navodi olimpijac.

„Svesno sam preskočio Svetsko prvenstvo 2019, ne znajući da će 2020. da bude takva kakva je bila, što znači da sam već dve godine bez velikih takmičenja”.

Zbog toga je, kaže, najbitnije da se vrati na međunarodnu scenu.

„Očekujem da to bude na nivou mojih državnih rekorda na 50 i 100 metara prsno”, ističe Silađi.

A onda krajem jula i početkom avgusta stižu Olimpijske igre (ako korona dozvoli).

„To je posebna priča… Biće mi poslednje u karijeri i želja mi je da u Tokiju ostvarim najbolji plasman na Olimpijskim igrama do sada”.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Share