Srbija i Crkva: Šta znači izbor Porfirija na mesto patrijarha Srpske pravoslavne crkve
Nataša Anđelković, BBC novinarka
On je izabran na današnjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora, koje je prvi put biralo patrijarha u kripti Hrama Svetog Save.
Na mestu patrijarha nasledio je Irineja, koji je preminuo od korona virusa 20. novembra 2020. godine.
Ovo je veoma dobar izbor patrijarha, ocenjuje teolog Jovan Blagojević za BBC na srpskom, koji vladiku Porfirija i lično poznaje.
„On pripada toj mlađoj generaciji koja se bolje razume i u savremene tehnologije i načine komunikacije sa ljudima.
„To će biti prvi rezultat, možda, da će Crkva početi na razumljiviji način da komunicira sa javnošću”, navodi Blagojević.
Za novoizabranog patrijarha SPC Blagojević kaže da je dosta preduzimljiv i očekuje da „da novi zamah mnogim dešavanjima”.
„Neće se vezivati samo za izgradnju hramova, već na rad sa ljudima što očekujem da bude težište njegovog delovanja”, dodaje teolog.
Osim mitropolita Porfirija, u najužem apostolskom žrebu bili su i episkop bački Irinej i episkop banjalučki Jefrem, preneo je RTS.
Ko je Porfirije?
Porfirije (svetovno Prvoslav Perić) rođen je u Bečeju, 22. jula 1961. godine.
Do izbora za patrijarha bio mitropolit je zagrebačko-ljubljanski.
Bio je i predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (od 2008. do 2014. godine), telu koje treba da reguliše ponašanje emitera.
Osnovnu školu je završio u Čurugu, a gimnaziju u Novom Sadu.
Bogoslovski fakultet u Beogradu završio je 1986. godine, a godinu dana pre toga zamonašen je u manastiru Visoki Dečani.
Po završetku fakulteta otišao je na postdiplomske studije u Atinu gde je ostao do 1990. godine.
Po blagoslovu episkopa bačkog Irineja, 6. oktobra 1990, otišao je u manastir Kovilj.
Tamo je 21. novembra 1990. godine postavljen za igumana.
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve ga je 14. maja 1999. izabrao za vikarnog episkopa jegarskog pri Eparhiji bačkoj.
Odbranio je doktorsku disertaciju „Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju Svetog Jovana Zlatousta” na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini (2004).
Godinu dana, od 2010. do 2011. godine, bio je episkop vojni, a zatim koordinator za saradnju Srpske pravoslavne crkve i Vojske Srbije, od tada se opremaju hramovi u kasarnama i održavaju liturgije.
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve ga je na zasedanju 24. maja 2014. izabrao za mitropolita zagrebačko-ljubljanskog.
Odlikovan je ordenom Svetog Ignatija u Švedskoj februara 2016. godine.
U korektnim odnosima s Vučićem
Na izbor Porfirija nije presudno uticao politički faktor, odnosno predsednik Aleksandar Vučić, uveren je teolog Blagojević.
„Ne bih mogao da kažem ništa osim toga da su (Porfirije i Vučić) u korektnim odnosima, a odnosi na tom nivou treba da budu korektni.
„Ne verujem da je on Vučićev izbor, kao što ne mislim da je predsednik mogao da ima presudnu ulogu ko god da je izabran”.
To je više bila fama stvarana od nekih episkopata ili medija, dodaje.
„Smatram da je ovo poprilično samostalan izbor crkve, iako je bilo različitih lobiranja.
„Mislim da je Vučić mogao neke sebi bliže ličnosti da pokuša da progura na to mesto”, ističe Blagojević.
Mostovi između Srba i Hrvata
U gotovo svim intervjuima vladika Porfirije je sa mesta mitropolita zagrebačko-ljubljanskog govorio o želji da „gradi mostove”.
Odnose Srba i Hrvata stavio je jednom prilikom u kontekst Šopenhauerove priče o dva bodljikava praseta koja moraju biti dovoljno blizu da im bude toplo, ali istovremeno i dovoljno daleko da se međusobno ne izbodu, piše u kolumni Hrvoje Klasić, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, za Net.hr.
Klasić je izbor Porfirija za patrijarha poredio sa izborom pape Franje na mesto poglavara Katoličke crkve.
Za čoveka kog naziva ličnim prijateljem, hrvatski istoričar piše da je „veliki čovek, intelektualac, humanista i vernik”, koji je odnose gradio na hrišćanskim, a ne nacionalnim ili dnevnopolitičkim motivima.
„Neko ko je gradio mostove bez obzira na dubinu i širinu reke, ko je otvarao vrata svima, a ni pred kime podizao zidove, ko je vlastitim primerom dokazivao da za razgovor nikad nije prekasno, a da je za sukob uvek prerano.
„Neko ko bi s nove i još uticajnije pozicije nastavio razvijati dobrosusedske odnose dvaju naroda između kojih se već dugo ne vodi rat, ali među kojima nikako da zavlada mir”, piše Klasić.
O angažmanu vladike Porfirija u Zagrebu sličnog je stava i teolog Jovan Blagojević.
„On je tamo uspeo da na jako dobar način predstavi Crkvu, jer je bio gostujući profesor na Katoličkom fakultetu Zagrebačkog univerziteta”, kaže.
Ostvario je, dodaje, dobre kontakte sa vrhom Katoličke crkve, bio domaćin mnogih ekumenskih sastanaka za ujedinjenje hrišćana.
„Njegov naslednik u Zagrebu će imati mnogo lagodniju poziciju da nastavi ono što je vladika postavio”, kaže Blagojević.
Moskva ili Carigrad?
U aktuelnom razilaženju Moskovske i Carigradske patrijaršije zbog Ukrajine, novi patrijarh SPC je verovatno bliži Rusima, ocenjuje teolog, iako se sam vladika nije mnogo o tome oglašavao.
„Mislim da je u trenutno zategnutim odnosima bliži Moskvi, jer je ona makar formalno, kanonski u pravu.
„Pretpostavljam da želi da vidi da se Carigrad i Moskva pomire i da se krene dalje”, zaključuje Blagojević.
Iako je stala na stranu Moskve, SPC nije prekinula odnose sa Vaseljenskom patrijaršijom pod čijom upravom je i Sveta gora, na kojoj se nalazi njen najznačajniji manastir Hilandar.
Sukob je izbio kada je Carigrad priznao autokefalnost Kijevske patrijaršije, čemu se Moskva protivi.
SPC se pribojava i da bi Vaseljenska patrijaršija posle Kijeva mogla da dodeli autokefalnost drugim crkvama koje je zatraže – poput Crnogorske ili Makedonske pravoslavne crkve.
Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.
