Srbija, deca i zdravlje: Posledice malih boginja – priča malog Nemanje

Bilo je to u vreme poslednje epidemije malih boginja u Srbiji, koja je odnosila ljudske žrtve po prvi put u dve decenije, podatak je Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.

Nemanja je preživeo i činilo se da je prošao bez posledica.

„Uredno se razvijao, a onda je dve godine kasnije iznenada počeo da gubi hod i govor, da se tetura”, priseća se Anastasija za BBC na srpskom.

Posle mnogih analiza, lekari su utvrdili da Nemanja ima subakutni sklerozirajući panencefalitis – bolest koja dovodi do oštećenja mozga i posledica je preležanih malih boginja, piše u lekarskom izveštaju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić” iz decembra 2021. godine, u koji je BBC imao uvid.

„To je retka, ali opasna bolest, progresivna je i obično ima lošu prognozu”, kaže pedijatar Saša Milićević za BBC na srpskom.

Male boginje mogu da izazovu ozbiljne posledice koje se ponekad ispoljavaju tek godinama kasnije, a stopa vakcinacije u Srbiji i svetu opada.

Nemanja je morbile preležao pre druge godine života, što je najraniji propisani uzrast za primanje MMR vakcine, koja štiti od morbila, zauški i rubeole.

„Prema podacima koje nam je dostavio Institut ‘Batut’, stopa vakcinisanih u 2020. godini bila je samo 78 odsto, a potrebno je da ih bude više od 95 odsto, jer su morbili veoma zarazni”, kaže doktor Jorgos Kostantinidis, predsednik Udruženja pedijatara.

BBC nije mogao nezavisno da proveri ove podatke, jer nisu javno dostupni na sajtu „Batuta”, a iz ove institucije nisu odgovorili na upit novinara do objavljivanja teksta.

Prema poslednjim javno dostupnim podacima, koji se odnose na 2015. godinu, stopa vakcinacije MMR vakcinom u Srbiji bila je 84 odsto.

Anastasija kaže da je dvogodišnji Nemanja bio „veseo i nestašan” dečak.

„Igrao se, stalno je čupkao i vukao mlađeg brata Alekseja, tada beba”, priča.

Septembra 2020. godine, u jeku pandemije korona virusa, Nemanja je krenuo u vrtić.

Međutim, već u oktobru morao da napravi pauzu zato što se razboleo.

Kako se ispostavilo, krivac nije bio korona virus na koji su roditelji sumnjali.

„Pet dana je imao visoku temperaturu, a kada je to prošlo počeo je da gubi hod, da se tetura i pada.

„Uopšte nam nije bilo jasno šta se dešava”, priseća se Anastasija.

Nemanja je hospitalizovan na Klinici za neurologiju i psihijatriju dece i omladine u Beogradu, gde su vršene razne analize.

A onda se razboleo i od korona virusa i porodica je otpuštena iz bolnice, tvrdi Anastasija.

„Rečeno nam je da se vratimo za dve nedelje, kada prođe korona, a Nemanji se za to vreme stanje pogoršavalo”, kaže ona.

Dečak je „imao sve veću slabost mišića, lako bi zaspao i dugo je spavao”.

„Pokušava rukom da dohvati brata, ali kao da ne može. Hoće nešto, ali kao da ga telo ne sluša”, objašnjava.

Nemanja se posle dve nedelje vratio u bolnicu. Stanje se pogoršavalo.

Majka kaže da više „nije mogao ni da sedne, ni da se uzme u ruke”.

„Kočili su mu se pogled i vrat – imala sam utisak da gledam kako mi se dete gasi pred očima”, navodi Anastasija.

Posle analiza, lekari su potvrdili prisustvo antitela morbila u likvoru – tečnosti koja okružuje mozak.

Majka kaže da je lekarka bila „veoma pažljiva” kada joj je saopštavala dijagnozu.

„Nije direktno rekla da nema pomoći, ali je navela da jako brzo ide i odmahnula je glavom”, dodaje.

Protiv ove bolesti zvanično nema leka – moguće je samo usporiti njen razvoj.

Nemanja je danas četvorogodišnji dečak, koji svakodnevno ide na fizikalnu terapiju i uzima kombinaciju antivirusnih lekova.

Posle samostalnog istraživanja, roditelji su odlučili da pokušaju lečenje na klinikama u Turskoj i Ukrajini.

„Tamo se primenjuje eksperimentalna terapija, ali to je jedina nada, pa smo odlučili da probamo”, kaže.

Međutim, početkom rata u Ukrajini 24. februara, jedno od dvoje vrata su se privremeno zatvorila.

Na kraju 20. veka, verovalo se da je svet na putu da iskoreni male boginje.

Dve decenije kasnije, mnoge zemlje u svetu strahuju od novih epidemija ove i drugih zaraznih bolesti protiv kojih vakcine postoje već decenijama.

Stope vakcinacije protiv morbila u svetu su stagnirale pre pandemije kovida, upozoravaju iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

A zatim su stope počele da opadaju, jer su mnogi odlagali odlazak kod lekara tokom pandemije.

Iz SZO procenjuju da je 2018. godine 86 odsto dece širom sveta primilo prvu dozu MMR vakcine, a da je revakcinisano manje od 70 odsto.

Kako tvrde, to „nije dovoljno” da bi se sprečila epidemija morbila i preporučuju da 95 odsto stanovništva primi obe doze.

Zato poslednja epidemija malih boginja nije pogodila samo Srbiju, već i mnoge druge zemlje.

Širom sveta, 2018. godine je od morbila preminulo više od 140.000 ljudi, procenjuju Svetska zdravstvena organizacija i Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti.

Zemlje sa najvećim brojem zabeleženih slučajeva bile su Kongo, Liberija, Madagaskar, Somalija i Ukrajina.

U Srbiji je tada registrovano skoro 6.000 slučajeva morbila, pokazuju podaci Instituta „Batut”,

Od tog broja, 94 odsto bilo je nevakcinisano ili nepotpuno vakcinisano, a oboleli su bili uzrasta od 15 dana do 71 godine.

U 2021. godini, Velika Britanija je zabeležila najniže stope u državi za poslednju deceniju, a jedno u desetoro dece nije vakcinisano, piše BBC.

Dr Jorgos Konstantinidis iz Udruženja pedijatara Srbije kaže da je stopa vakcinacije u 2020. godini na nivou države bila „78 odsto” i poziva se na podatke „Batuta”, koje BBC nije mogao zvanično da potvrdi.

Navodi da je u nekim regionima bila „ispod 70 odsto”.

„To je nedovoljno i postoji mogućnost izbijanja epidemije morbila u budućnosti”, ističe dr Konstantinidis.

Moguće je da je u pojedinim gradovima u Srbiji ta stopa još manja.

U Novom Pazaru, samo 11 odsto dece primilo je MMR vakcinu između 2018. i 2020. godine, podatak je Saveta za zdravlje grada Novog Pazara iz marta ove godine, prenosi Danas.

Konstantinidis kaže da nove epidemije morbila do sada nije bilo uprkos padu stope vakcinacije zato što su se primenjivale kovid mere, koje štite od svih zaraznih bolesti.

„Sada ljudi skidaju maske i prestaju da drže distancu, a rizik raste”, objašnjava.

Nemanjino stanje je jedna od „najozbiljnijih” posledica preležanih morbila, objašnjava pedijatar Saša Milićević.

Javlja se kod sedam na 300 miliona ljudi koji preleže male boginje, pokazuju podaci američkog Nacionalnog instituta za neurološke bolesti i moždani udar.

„Jedna od najčešćih komplikacija je virusna upala pluća”, kaže dr Milićević.

Dodaje da osipne groznice mogu izazvati i menintigis – upalu moždanih ovojnica.

Takođe, mogu da napadnu i druge sisteme organa, kao što je srce, pa tako nastaje miokarditis – upala zida srca.

Dr Milićević podseća da se nevakcinisani mogu razboleti u bilo kom uzrastu.

„Stariji su mnogo skloniji komplikacijama i smrtnom ishodu, dok deca u detinjstvu najčešće preleže morbile”, navodi.

Jedna od mogućih posledica je i takozvana „imunološka amnezija”, misteriozni fenomen otkriven 2012. godine, piše BBC.

Kad ljudi zaraze malim boginjama, imuni sistem kao da zaboravi svaki patogen sa kojim se susreo pre toga – svaku prehladu, svaki grip, svaku izloženost bakterijama ili virusima u okruženju, svaku vakcinu.

„Na neki način, zaraženost virusom malih boginja vraća imuni sistem na fabrička podešavanja”, kaže Mansur Herifar, profesor imunologije sa Univerziteta Vestern, u Kanadi.

Kada infekcija prođe, telo mora ponovo da uči šta je dobro, a šta loše po njega gotovo od nule.

Dr Milićević ističe da „ne postoji nijedna naučna studija koja dokazuje vezu sa autizmom”.

„Razumem dileme roditelja, koji pronalaze oprečne informacije na internetu i zbunjeni su onim što čitaju”, navodi lekar.

Objašnjava da je jedan od razloga što se to dovodi u vezu u tome što se „autizam obično dijagnostikuje u drugoj godini života, kada se daje vakcina”.

On ističe da kod dece koja imaju određena oboljenja pedijatar može da odloži vakcinaciju.

„Sva zdrava deca treba da se vakcinišu, jer se tako stara kolektivni imunitet, koji pomaže da i nevakcinisana deca ostanu zdrava”, navodi pedijatar.

MMR vakcina je u Srbiji obavezna i jedan je od uslova za upis u osnovnu školu.

Zakon o zaštiti o zaraznih bolesti propisuje kazne od 50.000 do 150.000 dinara „ako odbiju obaveznu imunizaciju” dece, podseća dr Hajrija Mujović, stručnjakinja za medicinsko pravo.

„Iz prakse su mi poznati slučajevi novčanog kažnjavanja roditelja, kao i da ih socijalne službe pozivaju na razgovore”, navodi.

Ona smatra da sa ovim roditeljima pre svega „treba raditi na edukaciji, a da se manje treba okretati represivnim merama”.

Dr Mujović ističe da je u najboljem interesu deteta da „ne trpi nikakva ograničenja niti uskraćivanja prava ukoliko nije vakcinisano”.

„Mislim da ovu decu treba češće zdravstveno kontrolisati i savetovati da se vakcinišu”.

Dodaje da odluku o samostalnoj vakcinaciji deca mogu samostalno da donesu kada napune 15 godina.

Anastasija kaže da „često razmišlja” o spletu okolnosti koje su dovele do Nemanjinog stanja.

U trenutku kada se razboleo, bio je tak beba – premali da primi MMR vakcinu koja bi ga mogla zaštititi.

Male boginje je, kaže, dobio u bolnici, na Institutu za zaštitu majke i deteta Srbije, gde se oporavljao od rutinskog urološkog zahvata.

„Od situacije koja je bila potpuno bezazlena po njegov život, stigli smo do nečega apsolutno neshvatljivog”, ističe.

Anastasija smatra da njen sin nije imao priliku da se vakciniše na vreme, ali druga deca je imaju.

„Volela bih da ljudi shvate da odlukom da vakcinišu ili ne vakcinišu dete utiču na celo društvo”, kaže.