Snuker, Roni O’Saliven i Srbija: „Kao Pol Gaskojn – nikada cvećka, ali ostao je najbolji“

Igra koju su izumeli britanski oficiri u Indiji, popularna u zemljama Komonvelta, poslednjih godina doživljava sve veću popularnost u svetu, pa i na Balkanu Srbiji.

A velike zasluge za to pripadaju upravo O’Salivenu – harizmatičnom gospodinu iz zapadne Engleske, za mnoge najboljeg igrača svih vremena, koji ima i brojne navijače u Srbiji.

O’Saliven, rođen 1975, postao je profesionalac već sa 17 godina, a prethodne tri decenije izgradio je reputaciju čoveka koji dominira za stolom, ali nikad nije bio cvećka van terena.

„Kada ga uhvate bubice, ume da preda meč tek tako. Nikad ne znaš šta od njega možeš da očekuješ.

„Kao Pol Gaskojn u fudbalu, imao je ispade, bio na raznim odvikavanjima, a ostao je najbolji”, kaže za BBC na srpskom Milica Jovanović iz Beograda, koja već dve decenije prati snuker.

O’Saliven je nedavno priznao i da se na početku profesionalne karijere „previše provodio, a dan mu je počinjao alkoholom i džointom”.

Za Mladena Đurovića iz Beograda, amaterskog igrača snukera, upravo su O’Salivenovi usponi i padovi ono što ga, između ostalog, čini bliskim navijačima.

„Često se šalim pa kažem prijateljima koji prate snuker – pre početka meča pogledam da li je namestio frizuru ili ne i po tome znam da li je ustao na krivu nogu i kako će da odigra”, navodi Đurović.

O’Salivenu nedostaje još jedna titula svetskog prvaka da se izjednači sa Škotlanđaninom Stivenom Hendrijem.

„Neobična je pojava, oborio je maltene sve rekorde u snukeru. To što on može da pogodi ne može niko.

„A opet, ume i da promaši ono što niko ne bi”, kaže Đurović.

Snuker se smatra „gospodskom” igrom, pa igrači neretko i na sopstvenu štetu, priznaju faul iako ga je protivnik prevideo, često čestitaju protivniku na dobrom potezu ili se izvine za situacije u kojima su imali sportske sreće.

Kada se meč igra bez sudije, ne primenjuje se pravilo „promašaj” gde igrač može da vraća protivnika da ponavlja udarac sve dok ne overi ciljnu kuglu.

Ali ako je „snukerovan” – cituacija u kojoj je igrač protivniku ostavio belu kuglu na poziciji iz koje se ne može direktno pogoditi ciljna kugla, takmičar mora da se potrudi da je pogodi.

Takođe, u meču bez sudije, dok je jedan igrač u brejku i ubacuje kugle bez prekida, drugi treba da mu vraća obojene kugle i broji brejk naglas.

Poeni se upisuju na tablu nakon završenog brejka.

Igrač ne sme da ometa pokretima i zvukovima igru protivnika, da stoji u liniji ciljanja ili naslanja se na sto.

Damir Ceronja koji komentariše televizijske prenose na kanalu Eurosport na srpskom i igra snuker, kaže da za O’Salivena znaju i oni koji ne prate ovu igru.

„Na globalnom nivou, Ronija možeš da porediš sa drugim najboljim takmičarima u istoriji ostalih sportova – Tajgerom Vudsom, Majklom Džordanom, Leom Mesijem, Ronaldinjom ili Kristijanom Ronaldom”, tvrdi Ceronja.

Specifičan je i po tome što dugo traje u vrhu svetskog snukera, dodaje on.

„Mark Vilijams, Džon Higins i O’Saliven su tu već 30 godina, kao neko sveto trojstvo snukera. I dalje pobeđuju, bez obzira što se O’Salivenu dešava da napravi pauzu i po godinu dana”, ističe Ceronja.

Milica Jovanović objašnjava kako je postala O’Salivenova navijačica.

„Prvi O’Salivenov meč koji sam gledala me je oduševio. On je tako brz – tap, tap, tap… Nema previše razmišljanja kao mnogi drugi”.

Kao i na sve događaje u svetu, pandemija korona virusa uticala je i na Svetski šampionat u Šefildu, pa je veći deo takmičenja u kultnoj Krusibl sali održan bez prisustva publike.

Prvog dana je za gledaoce bila otvorena trećina kapacitet hale, oko 300 mesta, ali je zbog pogoršanja situacije u tom delu Engleske, kasnije promenjena odluka.

Ipak, pred finale je Krusibl ponovo otvoren za nekoliko stotina srećnika koji su mogli da svedoče još jednom O’Salivenovom uspehu.

„Malo ko je očekivao da posle karantina i svih mera, vidimo tako uzbudljivo takmičenje. Navijači su se plašili kakav će trag pauza da ostavi na takmičare”, objašnjava Ceronja.

„Ali gledali smo veoma uzbudljive mečeve i na startu takmičenja, a pogotovo je bilo interesantno u polufinalu”, dodaje on.

Ceronja navodi da mu je lako da prenosi snuker, jer ga voli, mada mu je jasno i zašto neki smatraju da taj sport ne deluje previše dinamično.

„Naravno, ima i mečeva koji su manje interesantni, ali ovi dueli vrhunskih igrača su stvarno zanimljivi i uzbudljivi”, rekao je Ceronja.

On kaže i da je snuker poslednjih desetak godina postao mnogo popularniji i na svetskom nivou, pre svega, jer su ga zavoleli i u Kini.

„Možda su ljudi počeli da se interesuju za prenose snukera, jer im je u moru fudbalskih utakmica, bilo potrebno i nešto novo i neobično.

„A meni i ta atmosfera deluje opuštajuće, zelena čoja, kugle i ostalo”.

U odnosu na pre deset godina, snuker se u Srbiji pomerio sa mrtve tačke.

„Koliko vidim, osnovan je savez, tu je više klubova, a organizuje se i državno prvenstvo”, objašnjava Đurović.

Ceronja dodaje da je sve više klubova koji se otvaraju po gradovima u unutrašnjosti Srbije, ali da je problem što je snuker i dalje neisplativ sport.

„Za jedan sto je potreban prostor od 30 do 40 kvadrata, a zamislite ako hoćete lokal sa dve ili više stolova.

„Pritom, cena sata na stolu za snuker ne može da bude previsoka, jer je pitanje ko bi dolazio”, kaže on.

Snuker ima složenija pravila – pobednik je onaj ko prikupi najviše poena, dok toga u bilijaru nema – pobednik onaj ko ubaci crnu kuglu na kraju.

Cnukeristi koriste takozvani „otvoreni mosto”, odnosno štap mora da leži otvoreno između palca i kažiprsta, za razliku od bilijara gde se često koristi zatvoreni kažiprst – zatvoreni most.

Partije traju duže od bilijarskih jer snuker zahteva više taktike.

Nagradni fondovi na snuker turnirima su takođe veći.

Oprema za igranje snukera jeftinija je od one koja je neophodna za igranje bilijara.