Redak poduhvat: Kako će studenti iz Srbije biciklima preći 1.300 kilometara do Strazbura

Višednevna pešačenja i vožnja biciklima po Srbiji kako bi primorali institucije da počnu da rade njihov posao.

Svuda gde bi prolazili dočekivali su ih kao „heroje” i, kažu, „oslobodioce”.

Ali studenti koji su mesecima u blokadi sada će, što bi rekli mladi, pokušati da „obrnu igricu” – da biciklima pređu 1.300 kilometara i stignu do Strazbura, gde će se, najavili su, obratiti najvišim evropskim zvaničnicima i ukazati im na trenutnu društveno-političku situaciju u Srbiji.

Njih 50 sa svih univerziteta u Srbiji imaju plan da stignu oko 15. aprila u francuski grad gde je sedište Evropskog parlamenta.

Kažu da im je potrebno 12,13 dana do finalne tačke, a 17. aprila je planiran povratak.

„Želimo da u Strazburu budemo viđeni, da sve ovo ne ostane samo u našoj zemlji, jer treba svi da razumeju šta se ovde dešava i zašto radimo ovo što radimo”, kažu studenti iz Novog Sada za BBC na srpskom.

Najavili su da će 3. aprila krenuti iz Novog Sada preko Budimpešte, Beča, Linca, Salcburga, Minhena, Augsburga, Ulma i Štutgarta.

„Uh”, procedio je Miha Koncilija, poznati slovenački biciklistički trener, kada sam mu saopštio šta je plan studenata-rekreativaca.

„To će biti izuzetno teško i veliki napor”, dodao je Koncilija, čovek koji je otkrio Tadeja Pogačara, trostrukog pobednika najprestižnije biciklističke svetske trke Tur d Frans (Tour de France) i šampiona Điro d’Italija (Giro d’ Italia).

Studenti žele da se obrate Savetu Evrope i liderima Evropske unije (EU).

U Briselu je u poslednjih dve nedelje dva puta boravio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gde je najviše zvaničnike ubeđivao da na velikom protestu u Beogradu 15. marta protiv demonstranata nije korišćen „zvučni top”.

Od pada nadstrešnice nedavno rekostruisane železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 16 ljudi, traju antivladini protesti širom zemlje na kojima se zahteva krivična odgovornost za tragediju.

Otkako su se studenti pridružili protestima krajem novembra, demonstracije su se omasovile i gotovo da nema mesta u Srbiji gde bar jednom nije održan protest.

EU se od početka protesta nekoliko puta oglasila, ali uglavnom šturo i diplomatski, uz pominjanje prava na slobodu okupljanja i pozive na dijalog.

„Evropska komisija će tražiti odgovore o studentskim protestima i korišćenja navodnog soničnog oružja protiv mirnih demonstracija”, poručeno je iz EU uoči posete Vučića.

‘Čeka ih veliki napor’

Fizička aktivnost, ishrana, san i da nismo preopterećeni ostalim obavezama – u kratkim crtama Bane, student Akademije umetnosti (AUNS), opisuje fizičke i mentalne pripreme za put od nekoliko stotina kilometara biciklima do Strazbura.

Grupa studenata je 31. marta odvezla test vožnju od Novog Sada i 116 kilometara udaljenog Čelareva, i nazad.

Cilj testa izdržljivosti bio je da izaberu najspremnije za vožnju do Strazbura.

„Kilometraža, grupna vožnja – formacija kako bismo bili što efikasniji, brzina koju smo morali da postignemo.

„Od sunca do kiše, prošli smo više vremenskih uslova”, kaže Bane o treninzima.

Pripremale su se i grupa studenata biciklista iz Beograda, Niša i Kragujevca.

Od Beograda, odnosno Novog Sada do Strazbura automobilom je potrebno više od 12 sati vožnje (bez stajanja), navode na raznim internet stranicama.

„Oni treba da prođu 100-120 kilometara dnevno, i ako voze prosečnom brzinom od 20 kilometara na sat ili manje, voziće šest, sedam sati dnevno.

„Nije to lako…”, kaže slovenački biciklistički trener Koncilija u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

Zašto se ide preko Mađarske, Austrije i Nemačke?

„Jednostavno – zbog terena. Nismo spremni za Alpe, bio bi prevelik zalogaj.

„Kao i u svemu, tako smo i u ovome ujedinjeni”, kaže student Bane.

Dok smo razgovarali, Koncilija je nekoliko puta uzdahnuo zbog planiranog studentskog pohoda ka Strazburu.

On ne pamti da je tako neko nešto pokušao (i uradio).

„Ako govorimo o profesionalcima u seniorskoj konkurenciji, njima je potrebno tri, četiri godine da se pripreme za neka velika takmičenja, dnevno treniraju/voze po nekoliko sati, po 1.000 sati leti provode na sedištu”, kaže Koncilija.

Upitan kakve sve napore očekuju studente, uglavnom rekreativce, Koncilija odgovara da to uglavnom zavisi koliko su spremni i da se oni u boljoj formi prilagode slabijima.

Kaže i da treba računati na vremenske uslove.

„Znate, možda će u nekim etapama da bude loše vreme, kiša. To može da utiče na motivaciju.

„Ako pada jedan dan, još nekako i prevaziđeš, ali ako pada više dana… biće to veliki napori, treba biti na biciklima šest, sedam sati.”

Sedenje veliki izazov

Radomir Pavlović, dugogodišnji komentator biciklističkih trka na kanalu Jurosport (Eurosport), saglasan je da je pred studentima veliki izazov.

„Najvažnije je da imaju dobru logističku pripremu, plan rute, mesta za odmor, spavanje, da ne idu ‘grlom u jagode'”, kaže Pavlović, iskusni biciklista, za BBC na srpskom.

Kao jedan od najvećih problema, on naglašava sedalni deo bicikla.

Treba se navići na dugo sedenje, a to je biciklistima najteže i najbolnije, upozorava.

„Ako neko trenira, vozi svakog dana po 30-40 kilometara, on je naviknut.

„Ali ako neko nema trening, nego sedne i vozi tri sata, sledećeg dana neće moći da sedi”, ukazuje Pavlović.

Važno je, dodaje, da imaju odgovarajuću opremu za sve vremenske uslove.

„Biće sunčano, biće kiše, biće vetra.

„Za sve te uslove moraju da budu spremni, posebno da se zaštite od kiše, a za to imaju čak i one jeftine, jednokratne kabanice koje pokrivaju preko kolena”.

Pretpostavlja se da će grupu studenata biciklista pratiti kombi ili više njih, a Pavlović iznosi i nekoliko najvažnijih saveta:

„Mislim da ovakav podvig predstavlja sve ono što mi kao studenti radimo.

„Ovo je maraton i treba da se borimo do kraja, jer će ovo da traje”, rekao je student novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta Nikola za N1.