Preminuo crtač Alber Uderzo: „Generacije će nastaviti da odrastaju uz Asteriksa“

24. Mart 2020.
Dom Asteriksa i Obeliksa, malo galsko selo koje jedino odoleva Rimskoj okupaciji 50. godine pre Nove ere postalo je simbol prkosa.
UDERZO ASTERIX
Foto: Beta/AP Photo/ Olivier Boitet

Prkosa opštoj nepravdi. Prkosa koji je svima potreban u ovim danima, čak i borbi protiv „nevidljivog neprijatelja”.

Čovek koji je udahnuo vizuelni život galskom ratniku u njegovim brojnim avanturama, francuski strip crtač Alber Uderzo preminuo je danas u 92 godini.

„Alber Uderzo je preminuo u snu u njegovom domu u Neji nakon infarkta koji nije povezan sa korona virusom”, izjavio je njegov zet za agenciju AFP.

Uderzo je za sobom Francuskoj ostavio nacionalno blago, a čitaocima širom sveta jedan od najduhovitijih i najpametnijih stripova svih vremena.

Asteriksove avanture traju duže od 60 godina

Pre nego što su krenuli da rade na Asteriksu, scenarista Rene Gosini i crtač Alber Uderzo su kreirali strip Umpah-Pah crvenokožac, koji je objavljivan u magazinu Tintin.

Mnogi kritičari smatraju da su se već kod Umpah-Paha, koga nazivaju i Asteriksovim ocem, mogli naslutiti ton, humor i estetika kasnijih radova ovog stripovskog dua.

Asteriks se prvi put pojavio u francusko-belgijskom magazinu Pilot 1959. godine.

Ipak, prvi album scenariste pod nazivom Asteriks, galski junak, objavljen je 1961. godine.

I popularnost Asteriksa, Obeliksa, Drmatoriksa, Aspiriniksa i ostalih stanovnika galskog sela rasla je eksponencijalno.

Poređenja radi, prvi album Asteriks, galski junak prodat je u 6.000 primeraka godine kada je objavljen. Već 1962. godine, drugi album Zlatni srp, kupilo je 20.000 ljudi. Četvrti album je prodat u 150.000 primeraka.

Preskočimo nekoliko godina rasta tiraža i dolazimo do devetog broja, Asteriks i Normani, koji je prodat u neverovatnih 1,2 miliona primeraka.

Gosini i Uderzo su zajedno ispričali 24 Asteriksove avanture, sve do Gosinijeve smrti 1977. godine, kada je Uderzo preuzeo i pisanje scenarija.

Uderzo je sam napisao i nacrtao još 10 epizoda, sve dok štafetu nije predao mlađim kolegama, Žan-Ivu Feriju i Didijeu Konradu.

„Zahvaljujući njima, galsko selo koje smo moj prijatelj Rene i ja stvorili može i dalje da doživljava nove pustolovine, na oduševljenje čitalaca”, napisao je Uderzo u uvodniku 35. albuma Asteriks među Piktima.

Asteriks i Obeliks su iz stripa prešli u animirani i igrani film. Poslednji animirani film, Asteriks i tajna čarobnog napitka pojavio se u bioskopima 2019. godine.

Uderzo je 1985. primio titulu viteza Legije časti, najveću francusku civilnu i vojnu počast još od Napoleonovog doba. Takođe, dobio je mesto u Dvorani slavnih Ajznerove nagrade.

Nastavio je da nadgleda rad na Asteriksu, sve do smrti.

Kultni status u Francuskoj, a i u zemljama bivše Jugoslavije

Pored neizbežnog Alana Forda i Zagora, Asteriks je takođe osvojio srca domaćih ljubitelja devete umetnosti.

„Asteriks na ovim prostorima već decenijama uživa kultni status. Zapravo, može se reći da Gosini i Uderzo uživaju takav status”, kaže za BBC Darko Tuševljaković, izvršni urednik izdavačke kuće Čarobna knjiga, koja u Srbiji objavljuje avanture Gala.

On kod Uderza ističe „neverovatan talenat za živ crtež, sjajnu karikaturu i uopšte izvrsnu moć da vas nasmeje kroz sliku”.

„Što sam stariji, to više primećujem koliko je, zapravo, Asteriks smešan i dopadljiv zbog Uderza. Ne znate da li više uživate u tekstu ili u tom genijalnom crtežu.”

Kako je Uderzo decenijama nastavio da radi na Asteriksu, mnogi su isticali kako je izostanak Gosinijevog pisanja primetan, ali Tuševljaković je suprotnog mišljenja.

„Neke od meni omiljenih fazona je napisao upravo Uderzo, tako da se nipošto ne sme zanemariti ni njegov scenaristički rad.”

On dodaje da Asteriks u Francuskoj predstavlja nacionalno blago i da raditi na takvom izdanju za srpsko tržište znači pratiti stroga uputstva i voditi brigu o svakom detalju, tako da izdanje u potpunosti ispunjava uslove koje francuski izdavač postavi.

„To samo govori o tome koliko je to Francuzima značajan taj strip, jer se ne ponašaju prema svakom ostvarenju tako”, kaže Tuševljaković.

Genijalni prevod

Kao što je to bio slučaj sa Alanom Fordom, ključnu ulogu u „primanju” Asteriksa kod domaće publike odigrao je prevod.

Asteriks nije mogao da se prevodi direktno, već da se adaptira, stavlja u kontekst, proces koji bi mnogi kritičari pre nazvali transkreacijom nego prevođenjem.

A za imena poput Aspiriniksa, Drmatoriksa, Tamburiksa i brojnih centuriona, krčmi i puteva, zaslužan je Đorđe Dimitrijević.

„Duh tog stripa je očuvan u prevodu, a veliki broj šala i dosetki je prilagođen našoj publici, što stvar čini dodatno sočnom i primamljivom”, kaže Tuševljaković.

Đorđe Dimitrijević je, zajedno sa redakcijom Čarobne knjige, dodatno radio na prevodu za potrebe novih izdanja.

Prevode novih epizoda, koje dosad nisu objavljivane na srpskom, uradila je Melita Logo Milutinović.

Tako da, kada tokom čitanja epizode Trka kroz Italiju naiđete na put još uvek u fazi izgradnje koji se zove Koridorijus Iks, znate odakle to dolazi.

Poslednji pozdrav

Mnogi ljudi iz sveta stripa oprostili su se od Alberta Uderza na društvenim mrežama.

Strip crtač Marko Serafimović na Fejsbuk je postavio naslovnu stranu epizode Zlatni srp, stripa koji je, kako je napisao, bio njegova „inicijalna kapisla interesovanja za stripove”.

„Asteriks je jedan od stripova koji su mi sačuvali razum kao klincu, ovde u Leskovcu, u toku mojih pokušaja da se snađem u novoj sredini i s novim ljudima i uopšte, njegovo neizostavno prisustvo u mom životu, čini da osećam da mu mnogo, mnogo dugujem”, napisao je Serafimović.

„I zapamtite, važno je da se bojimo samo jednoga: da nam nebo ne padne na glavu!”, dodao je na kraju.

Dušan Mladenović, glavni odgovorni urednik izdavačke kuće Veseli četvrtak, kratkom porukom je odao počast velikom majstoru Uderzu.

Valter Venturi, italijanski strip crtač koji radi na serijalima Zagor i Dragonero, napisao je:

„Albert Uderzo, crtač i kokreator Asteriksa je otišao. Još jedan sjajan umetnik koji je uspeo da uzdigne strip. Poštovanje”.

Asteriks i Obeliks koji skidaju šlemove u naklonu pojavili su se na zvaničnoj stranici ovog francuskog stripa.

Delo za sva vremena

Mnogi su na ovim prostorima odrastali i danas odrastaju uz Asteriksa, siguran je urednik Čarobne Knjige.

„Otkako smo počeli da izdajemo nova integralna izdanja, svedoci smo tome koliko mladih ljudi poseže za njima, ljubav prema tom stripu se, očigledno, izvrsno prenosi s kolena na koleno”, kaže Tuševljaković.

On kaže da je Asteriks „delo za sva vremena”, koje je „univerzalno i suviše pametno, smešno i iskreno da bi ikada zastarelo”.

Gosini nas je napustio odavno, danas i Uderzo, ali oni su za sobom ostavili remek-delo koje će nadživeti i nas i generacije koje tek dolaze.

A ja znam šta ću sigurno čitati danas i u predstojećim danima. Tako nam treba jedan čarobni napitak.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.