Parlamentarni izbori 2020: Kako će glasanje u Srbiji uticati na odnose u regionu

Za istraživače – ništa novo.

„Pošto je regionalna politika Aleksandra Vučića već dobro poznata i sastoji se od mešavine prividnog pragmatizma i otvorenosti za izgradnju regionalne saradnje sa strateški proizvedenim krizama po političkoj potrebi, ne vidim da će se tu išta promeniti.

Na nivou svakodnevnih i strateških odluka po pitanju regionalne saradnje i odnosa, i posle izbora u Srbiji imaćemo samo – malo više istog”, kaže za BBC na srpskom Vedran Džihić, viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodnu politiku.

U ovoj političkoj igri, Džihić kaže da učestvuju i srpski susedi.

„Veštačka proizvodnja kriza i problema na regionalnom nivou, odnosno instrumentalizovanje nerešenih regionalnih konflikta i tenzija iz prošlosti tokom predizbornih kampanja, već su duže su sastavni deo odnosa u regionu.

Zanimljivo je da je takva vrsta ponašanja gotovo isključivo odlika desničarskih ili nacionalističkih političkih stranaka u regiji.”

Za Džihića, izbori u Srbiji imaju još jednu dimenziju – dobrog ili lošeg primera za susede.

„Ovi izbori u Srbiji su nelegitimni izbori bez izbora, s jasnim ishodom i Aleksandrom Vučićem i SNS-om koji će izbornu pobedu još jednom iskoristiti da se i sledećih nekoliko godina pozivaju na legitimitet i koriste ga da i dalje učvrste vlast – upravo ovakva vrsta sistema se može opisati kao fantom-demokratija.

Ako primer Srbije osnaži neke druge lidere u regiji u ovakvom shvatanju izbora onda to dugoročno može dovesti do nastavka trenda erozije demokratije i sloboda u celoj regiji”, smatra on.

Izbori u Srbiji biće održani 21. juna, a deo opozicije pozvao je na bojkot glasanja nezadovoljan izbornim i političkim uslovima u zemlji.

Crna Gora

Predizborni šum u komunikaciji najjači je bio u odnosima sa Crnom Gorom.

Litije na ulicama crnogorskih gradova protiv Zakona o slobodi veroispovesti, privođenja sveštenika, činjenica da su sve do izbora granice Crne Gore ostale zatvorene isključivo za građane Srbije iz, kako je navedeno, epidemioloških razloga.

„Za ovakvo stanje u odnosima država koje su možda i među najbližim u Evropi, jasno je da su odgovorne političke elite i da od njihovog izbora zavisi budućnost odnosa.

Njih neće rešavati diplomatija, nego vrhovi vlasti”, smatra Boris Raonić, predsednik Građanske alijanse iz Podgorice.

Zbog svega toga je i interesovanje za ishod izbora u Srbiji nešto drugačije.

„U nekim drugačijim oklonostima, interesovanje bi bilo ogromno, ali kada je rezultat izvestan, onda se više očekuje da izbori prođu kako bi se Crna Gora skinula sa agende u kampanji, jer je očigledno da služi za homogenizovanje birača i skretanje pažnje sa nekih drugih, nepopularnih tema.”

Izlaskom iz kampanje, dva lidera, koja nesumnjivo imaju dobre lične odnose, mogu da se posvete resšvanjima brojnih pitanja koja predugo čekaju da budu rešena, a od životnog su značaja.”

Ipak, neće se dugo čekati na sledeću kampanju – već za početak jeseni najavljeni su redovni parlamentarni izbori u Crnoj Gori.

Hrvatska

Iako su izbori u Srbiji do sada uvek bili jedna od centralnih tema hrvatske javnosti, ovogodišnje glasanje protiče bez velike pažnje u susedstvu.

„Jedan od razloga takve nezainteresovanosti su posledice epidemije korona virusa i strah šta će biti od predstojeće turističke sezone u Hrvatskoj od koje puno toga zavisi.

Ipak, glavni razlog ovakvoj nezainteresovanosti je činjenica da i u Hrvatskoj uskoro slede parlamentarni izbori, a koji su jedni od interesantnijih od kako je Hrvatska nezavisna država”, kaže novinar Večernjeg lista Branimir Bradarić.

Građani Hrvatske na birališta će izaći dve nedelje nakon građana Srbije – poslanike u Saboru biraće 5. jula.

Ipak, Bradarić kaže da ni ishod neizvesne trke u Hrvatskoj neće značajnije uticati na odnose Beograda i Zagreba.

„Obzirom da je u Srbiji glavni favorit izbora SNS, koji ima jasnu i već neko vreme prepoznatljivu politiku, a uz to je opterećen repovimaiz rata, a da u Hrvatskoj vlada prepoznatljiva atmosfera prema Vučiću, SNS-u i Srbiji, teško je da će doći do bilo kakvih promena u odnosima.

Mnogi su mišljenja kako rešavanje odnosa i problema nije u interesu ni Srbije ni Hrvatske, a sve radi dnevnopolitičkih stvari, te da će se nešto promeniti tek kada to budu zatražili EU, SAD ili neko treći”, zaključuje Bradarić.

Severna Makedonija

Iako su Makedonci planirali da u aprilu na izbore izađu dve nedelje pre građana Srbije, produžena epidemija virusa korona uslovila je da će se u toj zemlji glasati 15. jula.

I tamošnja virusna i izborna neizvesnost doprinela je da srpsko glasanje padne u drugi plan, a ocene ostanu generalne.

„Prosperitetan i stabilan, demokratski orijentisan sused je uvek dobar za celi region, pa i za Makedoniju.

Svaka destabilizacija ili problem kod suseda nosi problem za okolne zemlje – sve funkcioniše po principu spojenih sudova”, kaže diplomata Ognjen Malevski.

Iako su vlasti u Beogradu nakon prethodnih parlamentarnih izbora u Severnoj Makedoniji isticale svoju bliskost sa tada poraženim VMRO-DPMNE, godine mandata donele su bolju saradnju i sa režimom Zorana Zaeva.

„Ne vidim naznake da će se desiti nešto dramatično na izborima u Srbiji, pa mislim i da se odnosi neće menjati

Oni su do sada išli po fazama toplo-hladno, posebno kada su bile u pitanju izjave koje se tiču Kosova”, podseća Malevski.

Bosna i Hercegovina

Od svih srpskih suseda iz bivše Jugoslavije, u Bosni i Hercegovini ove godine glasaće se najkasnije – lokalni izbori još nisu zakazani.

Možda i zbog toga, predizborne buke između Beograda i Sarajeva bilo je najmanje.

Ipak, istraživači kažu da ni saradnje neće biti više.

„Ni poslednjih godina nije bilo konstruktivnog odnosa Srbije prema BiH, već se sve svodilo na strateško komuniciranje za Srbe u Republici Srpskoj (RS) i na podršku Miloradu Dodiku, koju je on onda koristio u unutrašnjepolitičke svrhe.

To će se nastaviti i ove godine”, smatra Vedran Džihić, viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodnu politiku.

Pošto će politički akteri u velikoj meri ostati isti, Džihić ne očekuje da će se prekinuti ono što zove „interesnom zajednicom” člana Predsedništva BiH Milorada Dodika i srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

„Vučiću treba Dodik zbog glasova Srba iz RS-a u Srbiji, Dodik treba Vučića zbog podrške Srbije koja njemu u BiH daje dodatni legitimitet – ta toksična simbioza se neće promeniti.

Dok god u RS-u i u Srbiji imamo ovakvu političku konstelaciju, sve će na liniji Beograda i Sarajeva odnosno Beograda i Banja Luke ostati isto”, zaključuje Džihić.