Međunarodni dan žena, Osmi mart: Istorija, marševi i proslave

Izvor: BBC

Ali zašto se on proslavlja i zašto baš 8. marta? Je li to više proslava ili protest?

Postoji li Međunarodni dan muškaraca?

Duže od jednog veka, ljudi širom sveta obeležavaju 8. mart kao poseban dan za žene. Pročitajte zašto.

Kako je počelo?

Međunarodni dan žena proistekao je iz radničkog pokreta, a Ujedinjene nacije su ga priznale kao događaj koji se obeležava na godišnjem nivou.

Seme njegovog nastanka posejano je 1908. godine, kada je 15.000 žena prošetalo Njujorkom zahtevajući kraće radno vreme, veću platu i pravo glasa.

Godinu dana kasnije, Socijalistička partija Amerike proglasila je prvi Nacionalni dan žena.

Ideja da se ustanovi međunarodni praznik potekla je od žene po imenu Klara Cetkin, komunistkinje i borkinje za prava žena.

Ona je to predložila 1910. godine na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu.

Konferenciji je prisustvovalo 100 žena iz 17 zemalja sveta i one su jednoglasno prihvatile predlog.

Na međunarodnom nivou, Dan žena prvi put je obeležen 1911. u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Stogodišnjica obeležavanja proslavljena je 2011, tako da ove godine praktično proslavljamo 112. Međunarodni dan žena.

Sve je ozvaničeno kad su 1975. ovaj dan počele da slave Ujedinjene nacije.

Prva parola koju su 1996. usvojile Ujedinjene nacije glasila je „Slavimo prošlost, planiramo budućnost”.

Međunarodni dan žena postao je povod za proslavu koliko toga su žene postigle u društvu, politici i ekonomiji.

Zbog političkih korena ovog dana organizuju se štrajkovi i protesti kako bi se ukazalo na još prisutnu neravnopravnost.

Zašto baš 8. mart?

Klarina prvobitna ideja nije podrazumevala fiksni datum.

Taj datum je odabran posle štrajka organizovanog za vreme Prvog svetskog rata, 1917, kada su Ruskinje zahtevale „hleba i mira” – i posle četiri dana, car je bio prisiljen da abdicira, a privremena vlada je ženama dodelila pravo glasa.

Datum kad se održao štrajk žena po julijanskom kalendaru, koji se tada koristio u Rusiji, bio je 23. februar, nedelja.

Ovaj datum je u gregorijanskom kalendaru bio 8. mart – i on se tada slavi i danas.

Zašto ljudi nose ljubičasto?

Boje Međunarodnog dana žena su ljubičasta, zelena i bela, prema internet stranici Međunarodnog dana žena.

„Zelena simbolizuje nadu. Bela predstavlja čistotu, mada je to kontroverzan koncept.

„Ove boje nastale su u Ženskoj socijalnoj i političkoj uniji u Velikoj Britaniji 1908. godine”, stoji na stranici.

Postoji li Međunarodni dan muškaraca?

On zaista postoji, 19. novembra.

Ali obeležava se tek od devedesetih godina prošlog veka i ne priznaju ga Ujedinjene nacije.

Ljudi ga slave u više od 80 zemalja sveta, među kojima je i Velika Britanija.

Dan slavi „pozitivne vrednosti kojima muškarci doprinose ovom svetu, njihovim porodicama i zajednicama”, prema organizatorima, i cilj mu je da istakne pozitivne uzore i ukaže na blagostanje muškaraca i unapredi rodne odnose.

Kako se proslavlja Dan žena?

Međunarodni dan žena je nacionalni praznik u mnogim zemljama, poput Rusije, gde se prodaja cveća udvostručuje tokom tri ili četiri dana oko 8. marta.

U Kini, 8. marta mnoge žene dobijaju pola slobodnog dana na poslu, po preporuci Državnog saveta.

U Italiji, Međunarodni dan žena – Festa della Donna, slavi se poklanjanjem pupoljaka mimoze.

Poreklo ove tradicije nije najjasnije, ali smatra se da je započela u Rimu posle Drugog svetskog rata.

U Americi, mesec mart je Mesec istorije žena.

Predsednički proglas koji se izdaje svake godine slavi dostignuća američkih žena.

UN poručuju ‘Investirajte u žene: Ubrzajte napredak’

Postizanje rodne ravnopravnosti i blagostanja žena u svim aspektima života je važnije nego ikad, ako želimo da stvorimo i ekonomski boljitak i zdravu planetu, poručuju Ujedinjene nacije povodom 8. marta 2024.

Navode i alarmantne podatke – 360 milijardi dolara godišnje je potrebno ulagati da se postigne rodna ravnopravnost.

Ako se trenutni trendovi nastave, više od 342 miliona žena i devojaka moglo bi da živi u ekstremnom siromaštvu do 2030.

Zato UN ove godine Međunarodni dan žena obeležavaju s temom „Investirajte u žene: Ubrzajte napredak”, koristeći hešteg #InvestInWomen.

Zabrinjava i to što je samo pet odsto pomoći država je usmereno na borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama, a manje od 0,2 odsto je usmereno na prevenciju.

Zašto nam je potreban?

Protekle godine, žene u mnogim zemljama kao što su Gaza, Ukrajina, a prethodno Avganistan, Iran i SAD borile su se za svoja prava usred rata, nasilja i promene politike u zemljama gde žive.

Rat u Gazi između Palestinaca i Izraela traje od oktobra 2023, desetine hiljada je mrtvih, a među njima su i žene i deca.

Populacioni fond Ujedinjenih nacija procenjuje da je na početku sukoba u Gazi bilo 50.000 trudnica.

U Avganistanu, povratak talibana na vlast osujetio je dalji napredak u oblasti ljudskih prava – ženama i devojkama je sada zabranjen pristup višem obrazovanju, rad na većini poslova izvan doma, putovanje na daljinu bez muške pratnje i naloženo im je da pokrivaju lice u javnosti.

U Iranu je proteste izazvala smrt Mahse Amini, dvadesetdvogodišnje žene koju je uhapsila policija za moral u Teheranu 13. septembra 2022. zato što je navodno prekršila stroga iranska pravila koji zahtevaju da žene pokrivaju kosu maramom.

Od tada su se demonstracije nastavile širom zemlje, gde su mnogi Iranci – i žene i muškarci – zahtevali veća prava za žene i promenu aktuelnog političkog rukovodstva.

„Žene, život, sloboda”, glasio je slogan protesta.

Vlasti su ih predstavile kao „nerede” i odgovorile silom.

Poginulo je više od 500 ljudi.

Posle invazije ruskih snaga na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, UN su izvestile da se rodni jaz u dostupnosti hrane, neuhranjenosti, siromaštvu i povećanom rodno zasnovanom nasilju pogoršao u Ukrajini i širom sveta zbog skokova cena i nestašica izazvanih ratom.

Juna 2022. američki Vrhovni sud je ukinuo presudu u slučaju Ro Protiv Vejda, istorijski zakon koji je štitio prava američkih žena na abortus, izazvavši masovno nezadovoljstvo i demonstracije u SAD.

Veliki broj Amerikanki tražio je pomoć za prekid trudnoće od ljudi u Meksiku, gde je istorijska presuda 2021. praktično dekriminalizovala abortus.

U poslednjih nekoliko godina, međutim, videli smo da je došlo do napretka.

Francuska je prva zemlja koja je u Ustavu eksplicitno utvrdila pravo na abortus.

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je prva zemlja na svetu koja je u Ustav unela član da je „pravo čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece,” bez direktnog pominjanja abortusa.

Slično je učinila i Južnoafrička republika desetak godina kasnije, ali je Francuska prva zemlja koja direktno navodi čin prekida trudnoće kao ustavno pravo.

U novembru 2022. godine, Evropski parlament je usvojio zakon posle desetogodišnje borbe za veću zastupljenost žena u odborima javnih preduzeća do jula 2026. godine.

„Ima sasvim dovoljno žena kvalifikovanih za najviše položaje i uz pomoć našeg novog evropskog zakona, osiguraćemo da imaju realne prilike da dođu do njih”, saopštila je EU.

U međuvremenu, zakoni o roditeljskom odsustvu unapređeni su u Jermeniji i Kolumbiji, a Španija je usvojila zakone koji podržavaju odsustvo sa posla zbog menstrualnog zdravlja i proširuju pristup abortusu.

Međunarodni olimpijski komitet saopštio je da su Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. bile rodno najuravnoteženije do sada, sa 45 odsto žena koje su činile učesnice.

Iako nije postignuta prava rodna ravnopravnost, nove smernice su promovisale uravnoteženiju pokrivenost ženskih sportova.

Svetsko fudbalsko prvenstvo za žene je dodatno prošireno – sada učestvuje 36 reprezentacija.

Pred turnir, Američka fudbalska federacija postigla je istorijski sporazum da jednako plaća muške i ženske timove, što je čini prvom u sportu koja je obećala istu platu za oba pola.

Fudbalerke su podnele veliki broj tužbi i žalbi na nejednakost plaćanja, boreći se za svoja prava više od pet godina.