Međunarodni dan jednakih zarada: Zašto žena radi 35 dana duže da bi zaradila platu muškarca u Srbiji

„Ispostavilo se da su muškarci za isti posao plaćeni između 600 i 800 evra, a žene od 300 do 500″, priseća se Martina događaja iz 2019. godine.

Podaci institucija i nevladinog sektora pokazuju da se platni jaz između žena i muškaraca u Srbiji kreće između 8,8 i 11 odsto, formalno je svrstavajući među zemlje sa najnižim razlikama u platama u Evropi.

Međutim, kada se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, jaz u korist muškaraca je znatno veći, navodi se u poslednjoj dostupnoj analizi Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2018. godine.

Zakon propisuje jednaku zaradu bez obzira na pol, ali slučajeve kršenja je veoma teško dokazati, kaže poverenica za ravnopravnost Brankica Janković za BBC na srpskom.

„Za 12 godina, koliko postoji institucija Poverenika za ravnopravnost, imali smo samo dve pritužbe na nejednake zarade, a nijednu nismo mogli da izvedemo pred sud”, dodaje.

Platni jaz postoji u svim zemljama sveta i procena Svetskog ekonomskog foruma je da će za njegovo zatvaranje biti potrebno više od jednog veka ukoliko se nastavi dosadašnjim tempom, podseća Valentina Čolić Mihajlović iz AFA zajednice za ekonomsko osnaživanje žena.

„Istraživanja pokazuju da je ženski rad manje cenjen – kako žene ulaze u neku industriju, tako prosečna plata u njoj opada”, kaže za BBC na srpskom.

Međunarodni dan jednakih zarada obeležava se 18. septembra.

Martina, koja danas ima 32 godine i živi u Čačku, kaže da je još na razgovoru za posao stekla „utisak da nešto ne štima”.

„Na razgovor sam došla na preporuku kolege sa fakulteta, koji je tamo već radio, rekao je da su uslovi dobri”, priseća se.

Međutim, početna plata koju su joj ponudili na intervjuu bila je 300 evra.

„Objasnila sam da ne mogu da radim taj posao za tako malu platu i da ne želim da radim ispod 400 evra, pa sam toliko i dobila”, dodaje.

Takođe je morala da potpiše ugovor o poverljivosti, a poslodavac je naglasio i da je „razgovor o plati sa kolegama kažnjiv otkazom”.

„Naravno, sa kolegama sam tu temu pokrenula prvom prilikom, jer mi je bilo sumnjivo”, kaže Martina.

Tako je saznala da je početna plata koju poslodavac muškarcima nudi za ovu poziciju bila 500 evra, dok je ženama nuđeno 300 evra.

Snuždeno dodaje i da su se „muške kolege smejale” kada su shvatile kolike su plate njihovih koleginica.

„Zaključak je bio da smo glupe što smo na to pristale, ali stvar je u tome da kriterijum uopšte nije bio isti, imali smo različite polazne tačke za pregovaranje”, dodaje.

Žene generalno imaju manje samopouzdanja nego muškarci i tendenciju da umanjuju vlastite sposobnosti, kaže Čolić Mihajlović.

„Zato su spremnije da rade za nižu platu i ređe pregovaraju o tome”, dodaje.

Martina je još neko vreme ostala na ovom poslu, paralelno je tražila novi, a u međuvremenu se razbolela.

Kada se posle nekoliko nedelja bolovanja vratila u kancelariju , dočekao ju je sporazumni otkaz.

„Od kada sam imala to iskustvo, obavezno gledam da se što detaljnije raspitam o poslodavcu”, kaže ova žena, koja je trenutno na trudničkom bolovanju.

Kreće se između osam i 11 odsto, zavisno koga pitate.

Žene u Srbiji plaćene su 8,8 odsto manje nego muškarci, pokazuje poslednja dostupna analiza Republičkog zavoda za statistiku (RZS), objavljena 2018. godine.

Podaci koje su u Srbiji prikupile nevladine organizacije daju nešto drugačiju sliku.

Prema analizi Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) iz 2020. godine, platni jaz formalno iznosi 11 odsto.

U oba slučaja, platni jaz u Srbiji niži je u odnosu na evropski prosek, koji, prema podacima Evropske komisije, iznosi 14,1 odsto.

To je samo formalna razlika, koja raste kada se u jednačinu uključe obrazovanje, vrsta posla i stope zaposlenosti muškaraca i žena.

„Čak i relativno pozitivnom zvaničnom statistikom, žena u Srbiji mora da radi u proseku 35 dana duže nego muškarac sa istim karakteristikama na tržištu rada, kako bi dostigla njegovu platu”, kaže poverenica Brankica Janković.

U zapadnim ekonomijama, zaposlene žene imaju lošije karakteristike na tržištu rada nego muškarci, navodi FREN.

To znači da su u proseku manje obrazovane, imaju manje radnog iskustva i generalno se bave niže plaćenim zanimanjima.

Ali u Srbiji je obrnuto – žene u proseku imaju veće mogućnosti za rad u bolje plaćenim zanimanjima, kaže Janković.

Uprkos tome plate su im i dalje niže, i češće su na evidenciji nezaposlenih nego muškarci.

„Stopa zaposlenosti žena je 16 odsto manja nego stopa zaposlenosti muškaraca, iako su prosečno obrazovanije”, navodi poverenica.

Kada se sve to uzme u obzir, platni jaz raste na 17,9 odsto, izračunali su iz FREN-a.

Platni jaz je globalni problem, a ako se rešavanje nastavi ovim tempom, za to će biti potrebne još 132 godine, pokazuje najnoviji Izveštaj o globalnom rodnom jazu, koji je u julu 2022. objavio Svetski ekonomski forum.

Kako dodaju, rast troškova života zbog svetske krize je dodatna prepreka, koja neproporcionalno više pogađa žene.

Žene su najdiskriminisanija grupa na tržištu rada u Srbiji, kako zbog pola, tako i zbog bračnog statusa, pokazuje izveštaj Poverenika za ravnopravnost iz 2019. godine.

Takvu diskriminaciju je na svojoj koži pre nekoliko godina osetila i tridesetdvogodišnja Nina Jovanović iz Beograda.

„Kao apsolventkinja farmacije, otišla sam na razgovor za praksu u jednu međunarodnu kompaniju, a tamo su me pitali da li sam udata”, priča Nina za BBC na srpskom.

Kaže da joj pitanje tada čak nije ni zasmetalo, jer „nije imala svest” da su takva pitanja neumesna na intervjuima za posao.

„Tek kasnije sam shvatila zašto je to problematično”, dodaje.

Mnoga druga istraživanja sugerišu da rodni stereotipi otežavaju ženama kako rad, tako i napredak u karijeri.

„To su tanani mehanizmi, koji dobro funkcionišu iako su su nevidljivi”, kaže Janković.

Podseća da dodatni pritisak ženama stvara i „nepravedna raspodela neplaćenog rada”, kao što su kućni poslovi i briga o deci.

Žene u Srbiji troše petinu vremena na neplaćene kućne poslove i taj rad vredi 9,2 milijardi evra godišnje, čineći 21,5 odsto BDP-a, pokazalo je drugo istraživanje, koje je u martu 2021. godine objavilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa UN žene (UN Women).

To znači da im ostaje manje za plaćeni rad, obrazovanje i aktivnosti u slobodno vreme.

Nedostatak vremena odražava se i na poslovnu sferu, pa žene stiču manje poslovnih kontakata, ističe Čolić Mihajlović.

Uz kućne poslove, kao razlog za to navodi usporavanja i pauze u karijeri zbog rađanja i nege dece.

U Srbiji je 2021. godine usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti, u kojem se eksplicitno navodi da poslodavci ne smeju da daju različitu platu za istu vrednost.

To znači da muškarac i žena, koji rade isti posao i imaju isto obrazovanje, moraju da dobiju i jednake plate.

Međutim, pravljenje ovakve razlike bilo je zabranjeno davno pre donošenja ovog zakona, podseća Janković.

„Mnoge odredbe novog zakona su već bile sadržane u Zakonu o zabrani diskriminacije, po kojem mi postupamo već 12 godina”, navodi.

Janković ocenjuje da je „prerano” da se sagledaju promene nastale donošenjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Ukazuje i da Zakon o ravnopravnosti muškaraca i žena iz 2009. godine „nije značajno promenio položaj žene na tržištu rada”.

„Moguće rešenje bi bila veća transparentnost plata, ali to je veoma osetljivo pitanje za privatne kompanije”, kaže poverenica.

Ali čak i kada bi zarade muškaraca i žena mogle da se izjednače čarobnim štapićem, to ne bi rešilo sve probleme sa kojima na poslu suočavaju žene.

Kompanije treba da porade i na ravnopravnom napredovanju, smatra Čolić Mihajlović.

Kaže da „u Srbiji na menadžerskim pozicijama ima svega 32 odsto žena, a u IT sektoru i manje – 17 odsto”.

„Kako bismo imali više žena na menadžerskim pozicijama, važno je da budu suštinski uključene i jednako tretirane na nižim pozicijama”, kaže.

Čolić Mihajlović dodaje da ima još mnogo načina da poslodavci doprinesu rodnoj ravnopravnosti, a naročito kada su u pitanju žene sa decom, koje su u posebno osetljivom položaju.

Njima se može olakšati odlazak i povratak sa porodiljskog odsustva, dati dodatno plaćeno roditeljsko odsustvo, a mogu im se obezbediti i usluge brige o deci ili pomoć u kući.