Korona virus: Možete li da se zarazite napolju i kad su šanse najveće
Dejvid Šakmen, BBC urednik za nauku
Na otvorenom je dozvoljeno okupljanje u manjim grupama.
„Vrlo su jasni dokazi da je mnogo bezbednije biti na otvorenom, nego u zatvorenim prostorijama”, rekao je profesor Kris Viti, glavni medicinski zvaničnik Velike Britanije.
Onda, koliko je rizično prošetati s prijateljem ili sresti nekog ko džogira?
Zbog čega je napolju sigurnije?
Svež vazduh rasteruje i razređuje virus.
Pomaže i da ispare kapljice u kojima se on nalazi.
Ipak, i dalje ima mnogo slučajeva za koje se pretpostavlja da su se ljudi zarazili napolju.
Jedna kineska studija je pokazala da je dovoljno da 15 minuta dva čoveka razgovaraju licem u lice da se prenese virus.
Koliko ste blizu jedni drugima?
Ako je neko zaražen – možda to i ne zna, jer je asimptomatski slučaj – moguće je da prenese virus dahom, a posebno ako kašlje.
Tada će neke kapljice u sebi imati virus, većina će ih pasti na zemlju, ali ako ste na distanci manjoj od dva metra, one mogu dospeti do vaših očiju, nosa ili usta.
Zato se savetuje da se izbegava kontakt licem u lice ako ste toliko blizu.
Zaražena osoba će izbacivati i sitne čestice koje se zovu aerosoli.
Unutra, one se mogu skupljati u vazduhu i postati rizične.
Napolju se brzo rasprše.
Koliko dugo ste zajedno?
Ako nekog sretnete na ulici ili tokom džogiranja, to znači da ćete svega nekoliko sekundi provesti zajedno.
Vrlo su male šanse da virus tokom tih susreta u prolazu stigne do vas.
Profesorka Ket Nouks, stručnjakinja za infekcije iz vazduha sa Univerziteta u Lidsu, kaže da bi neko morao da se iskašlje pravo na vas, u momentu dok udišete, pa da dođe do infekcije.
Ali i upozorava da prijatelji koji provode više vremena napolju ne treba da pretpostavljaju da su potpuno bezbedni.
Ako trčite sa nekim i 20 minuta ili duže ste mu iza leđa, udišući vazduh iza te osobe – to bi moglo da bude problem, kaže ona.
„Tužna je činjenica da ste u najvećem riziku od ljudi koje poznajete”, ističe profesorka Nouks.
Da li ste napolju na ispravan način?
Ali su zabrinuti za mesta koja su delimično zatvorena poput kioska, tezge na pijaci ili autobuskog stajališta.
Gde god ne struji, vazduh može postati ustajao i kontaminiran.
Zato se savetuje nošenje maski u redovima za ulazak u autobus ili na uskim stazama i prelazima.
Mogu li da se zarazim od klupe u parku ili s neke druge površine?
Ako se zaražena osoba iskašlje na ruku i onda to obriše na neku površinu, virus tu može opstati satima.
Istraživači iz Amerike pronašli su virus na drškama kanti za smeće i tasterima na pešačkim prelazima.
Smatraju da je ovo moglo da dovede do infekcija u tom području, iako je to relativno malo verovatno u poređenju sa drugim načinima širenja virusa.
Kada je hladnije vreme virus može duže opstati na otvorenom – bolje se zadržava na niskim temperaturama.
Uz to, nos vam često curi kad je napolju zima, a uobičajena reakcija je da ga obrišete rukom.
To može da poveća i šanse da se površine kontaminiraju.
Međutim, mnogi naučnici sada misle da je količina virusa koja na ovaj način ostane na površini minimalna i da bi se raspršila u roku od sat ili dva.
„Šansa za prenos putem neživih stvari vrlo je mala”, kaže profesor Imanuel Goldman sa Univerziteta Ratgers.
Gde je rizik od zaražavanja najveći?
Svi dokazi pokazuju da se velika većina Kovid infekcija desila u zatvorenom.
Virus se prenosi među ljudima, posebno kad su dugo zajedno.
To znači da se širi na nekoliko različitih načina, bilo preko kapljica koje padnu na nekog u blizini ili na površine koje drugi dodiruju.
A ako je soba krcata, sitne virusne čestice se skupljaju u vazduhu i zatim se udišu.
Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.
