Korona virus: Kako nam provetravanje i svež vazduh mogu pomoći da se ne zarazimo
Piše: Dejvid Šukman
On je deo sve veće grupe lekara i stručnjaka koji se brinu da čestice korona virusa mogu da se nagomilaju u prostorijama bez dovoljno ventilacije.
A pošto ljudi zimi sve više vremena provode unutra, eksperti kažu da vlasti moraju da naglase važnost svežeg vazduha.
U čemu je problem?
Doktor Hjuz, koji ima praksu u severnom Velsu, smatra da slogan Vlade Velike Britanije „ruke, distanca, maska na lice” ne ide dovoljno daleko.
Slogan je veoma vidljiv u javnosti – nalazi se i na platformi koju koristi premijer Boris Džonson kada daje izjave.
Ali Hjuz, koga zovu „doktor Svež vazduh”, veruje da slogan treba da glasi „ruke, distanca, maske i provetravanje”.
On smatra da protok vazduha i zamena ustajalog svežim može drastično da smanji šansu da se ljudi zaraze.
Lokalne vlasti na ostrvu Englsi u Velsu su verovatno prve u Britaniji koje su prisvojile novi slogan.
Ali doktor Hjuz se nada da će nova poruka stići do publike širom sveta.
„Govorim ljudima: ‘Poklonite svež vazduh za Božić'”, kaže on.
A šta kaže nauka?
Na početku pandemije, vlasti su se usmerile na ono što su smatrale najverovatnijim načinima prenošenja zaraze.
Jedan od rizika je bio dodirivanje kontaminirane površine, odakle dolazi i uputstvo o pranju ruku najmanje 20 sekundi.
Drugi način je dolazak u dodir sa kapljicama koje neko stvara kada kine ili se zakašlje – zbog ovoga je doneta preporuka o fizičkom distanciranju.
Ali sada znamo da postoji i način da se zarazite preko sićušnih čestica zvanih aerosoli koji se zadržavaju u vezduhu.
Ovo prepoznaje i Svetska zdravstvena organizacija.
Prethodnih dana su Sjedinjene Američke Države otišle korak dalje i proglasile aerosole i kontakt sa kapljicama glavnim načinom na koji se virus širi.
Pred tim rizikom, pranje ruku, distanciranje i maske više nisu garant bezbednosti.
Da li otvaranje prozora stvarno čini razliku?
Profesor inženjerstva na Univerzitetu Kembridž Šon Ficdžerald je ubeđen u to.
„Ja izlazim napolje kada u prostoriji ne može da se otvori prozor – odbijam da budem u mestu koje nema dobru ventilaciju”, kaže.
Prema Ficdžeraldu, istraživanja pokazuju da provetravanje svežim vazduhom može smanjiti rizik od infekcije za 70-80 odsto.
Podržava poruke o pranju ruku, distanciranju i nošenju maski, ali dodaje da „svež vazduh nepravedno dolazi poslednji na listi, ili se uopšte ne pominje”.
„Sa otkrićem novog soja virusa, smanjenje prisustva aerosola postaje još važnije, a to znači održavati prostorije provetrenim.”
Šta su opasnosti?
Ficdžerald ukazuje na nedavno istraživanje u Južnoj Koreji koje pokazuje kako se virus širi u zatvorenim prostorima.
Traganjem za kontaktima ificiranih i korišćenjem bezbednosnih kamera, naučnici su utvrdili kako je jedan posetilac restorana zarazio dvojicu drugih, iako su bili četiri odnosno šest metara dalje od njega.
„Aerosoli mogu da putuju više metara kada su u vezduhu”, kaže Ficdžerald.
A šta je sa hladnoćom?
Ficdžerald kaže da nije potrebno držati sve prozore širom otvorenim po celi dan, ali da treba postojati protok svežeg vazduha.
Rešenje za hladnoću je toplije oblačenje.
„To je ono što bi i inače trebalo da radimo, da uštedimo za grejanje i smanjimo potrošnju energije zbog klimatskih promena.”
Doktor Hjuz kaže da provetravanje na nekoliko minuta dnevno neće znatno ohladiti prostoriju, a može da vas učini bezbednijim.
Za novogodišnji poklon, predlaže da ljudi jedni drugima kupe – toplo donje rublje.
Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.
