Korona virus: Kako će promeniti nacionalnu bezbednost i špijunažu

U prošlosti, taj izveštaj je mogao da sadrži detalje o planiranom terorističkom napadu – možda je bliskoistočna ćelija tražila neki novi način da sruši avion. To bi dovelo do ubrzavanja uigrane mašine nacionalne bezbednosti.

Ali u budućnosti, taj izveštaj mogao bi da govori o epidemiji virusa u dalekoj zemlji koju je zataškala njena vlada.

Od napada 11. septembra pre skoro 20 godina, nacionalna bezbednost se najviše bavila terorizmom. Ali tokom godina bilo je glasova koji su tvrdili da bi ideja „bezbednosti” trebalo da se proširi, a aktuelna kriza oko korona virusa postavila je ozbiljno pitanje da li bi globalna zdravstvena bezbednost trebalo da postane važniji segment nacionalne bezbednosti.

U poslednjem pregledu, međunarodna pandemija je u Velikoj Britaniji klasifikovana kao nacionalni rizik po bezbednost Prve klase – što znači da je proglašena vrhunskim prioritetom – ali to se nije videlo po izdvojenim resursima ili načinu na koji je to pitanje obrađivano u poređenju sa druge tri pretnje na istom nivou – terorizam, rat i sajber-napadi.

Ali isto kao posle 11. septembra, postoje ljudi koji smatraju da ih se nije slušalo kad su upozoravali da crvena svetla uveliko trepću u vezi sa našom zdravstvenom bezbednošću.

U slučaju špijunskih agencija, prilagođavanje bi moglo da zahteva poprilično veliku promenu vozne trake. Prioritet za donosioce odluka biće poznavanje istine na terenu o zdravstvenoj situaciji u nekoj drugoj zemlji.

Za agencije kao što su MI6 i CIA koje regrutuju ljudske resurse, to će možda značiti staranje da na pravom mestu imaju agente koji mogu da pošalju izveštaj o tome šta se zaista dešava.

Moglo bi da dođe do promene i u tome šta agencije koje presreću komunikacije traže i u samom tehnološkom obaveštajnom radu, jer bi sateliti mogli da dobiju zadatak da traže zdravstvene lokacije ili čak pogrebna mesta.

Baš kao što je tehnologija razvijena da iz daljine „njuška” tragove nuklearnog materijala, novi uređaji mogli bi da traže zdravstvene i biološke pretnje.

Ali to je još uvek uglavnom tradicionalni svet sakupljanja obaveštajnih podataka.

Prava budućnost mogla bi da se ogleda u korišćenju složenijih podataka i veštačke inteligencije da se spaze, razumeju i predvide razvoji događaja među stanovništvom.

Mogle bi da se koriste analize meta-podataka iz telefona, onlajn pretraga ili drugih oblika aktivnosti. Pre četiri godine, tadašnji direktor digitalnih inovacija u CIA ispričao mi je za rad koji agencija obavlja da bi proučila podatke na nivou stanovništva čitave jedne zemlje uz pomoć veštačke inteligencije i tehnika kao što su „analize sentimenta”.

Ideja je bila da se unapred prepoznaju događaji – poput raspada sistema reda i zakona i potencijala za revoluciju – pre nego što postanu neposredno očigledni.

U ovom se SAD i Kina već utrkuju ko će biti bolji, a mnogi iz Vašingtona strahuju da tu trku gube jer Kina vrši ogromna ulaganja u izgradnju kapaciteta i sakupljanje podataka.

Jedna od glavnih nepoznanica je kako će se ova aktuelna kriza odraziti na porast nacionalizma iz poslednjih godina. Moglo bi se desiti da širenje virusa podcrta globalnu, međusobno povezanu prirodu našeg sveta i tako dovede do veće saradnje, uključujući deljenje informacija o svakoj novoj pandemiji.

Ili bi moglo da se desi da se granice zatvore a zemlje okrenu samima sebi – preusmerivši potrebu za sakupljanjem obaveštajnih podataka na ono šta bi druge zemlje mogle da rade i kriju ili nova otkrića do kojih su došle.

„Biološka špijunaža” ima dug istorijat – za vreme Hladnog rata, Zapad i Sovjetski Savez očajnički su želeli da saznaju na kojim tajnim biološkim patogenima i nervnim agensima radi druga strana. U budućnosti, naglasak bi mogao da bude manje na oružju, a više na vakcinama.

Dugogodišnji strahovi da bi teroristi ili druge grupe mogle da upotrebe nekakvo bio-oružje takođe će biti turbo-naglašeni skorašnjim događajima a već postoje znaci da ultra-desničarske grupe razmišljaju da pokušaju namerno da rašire virus. Američko ministarstvo pravde najavilo je da oni koji to budu namerno radili mogu biti optuženi za terorizam.

Promene u poslednjih nekoliko godina u pokušajima da se razumeju i zaustave dezinformacije neprijateljski nastrojenih država izgleda da već imaju trajnu važnost u ovom svetu, ali izazovi postoje i kod kuće.

Jedno od pitanja koja bi mogla da izniknu iz aktuelne krize jeste koliko zemlje sa većim kapacitetom za domaći nadzor koriste to za prepoznavanje širenja bilo kakvog virusa, kao i da razumeju i kontrolišu kretanje ljudi kako bi sprečili njegovo dalje širenje.

Kina za ovo koristi softver za praćenje pametnih telefona. Rusija koristi CCTV i njegov sistem za prepoznavanje lica kako bi tražila ljude koji krše ograničenja. Druge zemlje podigle su „elektronske ograde” koje obaveštavaju državu kad ljudi izađu iz oblasti pod karantinom.

Velika Britanija i SAD razgovaraju i sa tehnološkim kompanijama o tome šta bi one mole da urade. Ali branioci građanskih sloboda zabrinuti su da bi alati za nadzor mogli da se uvedu kao pomoć u kontrolisanju virusa, ali da posle ostanu aktivni ili da ih država preusmeri za političku kontrolu.

Ukazaće se potreba i za drugim setom veština ljudi koji analiziraju obaveštajne podatke. Eksperti za zdravlje moraju da sednu za sto sa vojnim ekspertima da obrade i napišu izveštaje zasnovane na onom što dobiju i predstave to donosiocima odluka, ali bi ovi mogli da zaziru od mogućnosti da ih „sekulariziju” drugi delovi države.

Ključno pitanje za analitičare u ovom trenutku jeste koliko virus podriva sposobnost vlada i njihovih vojski da delaju i ko bi još to mogao da zloupotrebi.

Već su vidljivi znakovi da obaveštajni svet radi na tome da se prilagodi. Izraelska strana obaveštajna služba Mosad navodno je izvela operaciju dopremanja 100.000 komada oprema za testiranje iz inostranstva iako su im možda nedostajali ključni delovi.

Za to vreme, domaća bezbednosna agencija ove zemlje Šin Bet počela je da koristi telefonske podatke za pronalaženje onih koji su možda bili u kontaktu sa virusom da bi ih upozorila.

U međuvremenu, obaveštajna zajednica u SAD organizovala je niz poverljivih brifinga za donosioce odluka u januaru i februaru o opasnostima korona virusa zasnovanih na onome što je moglo da se vidi u Kini. Međutim, ispostavlja se da to nije preterano impresioniralo Belu kuću.

I to je podsetnik na ono što špijunske agencije već odavno znaju – koliko god bili dobri obaveštajni podaci, od njih nema mnogo koristi ukoliko oni sa vrha ne slušaju.